Прочитај ми чланак

Да ли је Србији потребан нови владика Николај Велимировић и ко је он?

0

И поред жестоке медијске цензуре, избор новог поглавара СПЦ - патријарха Порфирија, изазвао је велике полемике у Србији, а међу бројним верницима пробудио стрепњу и немир.

Какав је то изборни Сабор где су сва тројица кандидата за патријарха из исте струје блиске режиму Александра Вучића, како је могуће да режимски таблоиди недељама уназад најављују да је Порфирије извесно нови патријарх (Дух свети се унапред јавља „Куриру“???), да ли је случајно да су у кратком периоду од „последица короне“ преминули митрополит Амфилохије, патријарх Иринеј и бивши владика Артемије (први је био највећи противник Вучића, други у одсудном тренутку никада не би пристао на независност Космета, а трећи је био опасност јер је могао ка себи да привуче све већи број незадовољних верника)…

Владика Никола

Ово су само нека од питања која ових дана муче верујући народ. У њима тиња страх да СПЦ неће дићи глас против ове или било које следеће власти, која се буде усудила да гази по Светосављу. Нису СПЦ и српски народ први пут у оваквој ситуацији. Ипак, некада смо имали Светог владику Николаја Велимировића, који није хтео (ни смео) да ћути када су Срби у име Христа разапињали и Христа и Светог Саву, па макар морао да дигне глас и против патријарха, браће владика и власти.

Дакле, да ли је Србији онда и данас потребан неки нови владика Николај Велимировић и ко је он?

Пре одговора на ово питање, требало би као Срби, православци сви да се помолимо за новог патријарха Порфирија, да затражимо од Бога да му подари снаге и памети како би био достојан великог крста који је понео. Ко год да смо и шта год да смо радили до овог тренутка, покајмо се и искупимо – сви, на челу с новим патријархом. Треба једино да се плашимо Бога, а не некаквог Вучића, Веље Невоље, БИА и осталих удабшких битанги. Шта год да смо обећали некоме на овом свету је ништа у поређењу с оним што смо обећали Богу. Само њему дугујемо.

Кажу да су за одабир тројице кандидата за патријарха, пресудну улогу имале босанске владике. Да ли ће те исте владике да ћуте уколико власт у Београду и Бањалуци пристане на укидање Републике Српске? Да ли ће тада да тврде да црква не треба да се меша у политику?

Сви би требало да се молимо да нови патријарх СПЦ никада не окрене леђа Светосављу, а то значи: да свим средствима не дозволи да власт призна независност лажне албанске државе Косово, не дозволи новотарије у литургији, не призна расколничку украјинску и македонску цркву, не дозволи екуменизам са Ватиканом, не дозволи да се Степинац прогласи за свеца, не дозволи да режим у тишини усвоји противприродне истополне заједнице…

Још опасније би било не дозволити владици Јоаникију да буде нови мтрополит црногорско-приморски и на тај начин изазвати раскол, који би на руку ишао и Милу Ђукановићу да се врати на власт.

Шта год о њему мислили, дужни смо да се молимо и за новог патријарха да не скрене са пута Светосавља. У случају да се то ипак догоди, а врло брзо ће на ред доћи сви изазови које смо навели у претходна два пасуса, пред Богом и Светим Савом смо дужни да НЕ ЋУТИМО!

Сваки Србин и православац је дужан да се не одрекне Светосавља, макар га се одрекле владике, па и сам патријарх.

И сада долазимо до одговора на питање из наслова – да ли је Србији потребан нови Свети владика Николај Велимировић и ко је он? Одговор је – ДА, потребан је више него икада! Ко је он? Могао би да буде неко од непокорних владика СПЦ, неко од свештенства и на крају – сваки верник СПЦ би у себи требало да пробуди Светог владику Николаја! Ако патријарх као први међу једнакима буде ћутао на поробљавање и издају Србије, наши гласови морају да загрме.