Pročitaj mi članakČak i ako ovo proroštvo – hipotetički – ne postoji, postoje druga mesta svetootačkog učenja Sv. Kozme gde su zabeležena antipapska kazivanja, koja potvrđuju veru Pravoslavnog svetitelja, veru pravoslavnih u vezi s „papama“
Екуменисти се нађоше увређеним на казивање Светог Козме Етолског, „Проклињите папу“! Православни Оци, штавише, постојано и упорно су упозоравали да је папство јерес, још од времена Светог Фотија Великог (Цариградског) па до данас, више од 1200 година осуђују католичанство као јерес, које је смислило нову секту у оквиру панјереси од интер-хришћанства и међуверског синкретистичког екуменизма, затим пост-патристичке и постканоничне јереси са Фанара и Волос Академије, који неким околним махинацијама уклањају Свете Оце и Свете каноне, као застареле, неадекватне и заостале заједно са Светим Козмом Етолским, јер искључују синкретизам, масоноевропске, екуменистичке и новог доба (new age) планове.
Постпатристички хор задобија своју пуноћу формирану од чланова не-симпатизера Светог Козме Етолског, па је данас њихова екипа у саставу: господин Иоани Менону, архимандрит Иринеј Делидимо и Поштовани Високопреосвећени Митрополит Арголидоса Господин Нектарије, којим је недавно придодат и свезнајући о екуменским кретањима и њихов тумач, М. Протојереј Васељенског Трона Георгија Тсетсис.
Дана 18. 02. 2015. године појавио се чланак на блогу amen.gr под насловом „Да ли је рекао или не? А ако је рекао, како је рекао“? Покушај је, наравно безуспешно, да оправда Високопреосвећеног Арголидског Митрополита Господина Нектарија за две недавне екуменистичке активности у учешћу у промоцији и препоруци књиге језуите „папе“ Франциска 12. јануара т. г., у Атини, у организацији Института за хуманистичке науке, језуитског „монашког“ реда у Атини, догађај се одвијао под називом „Сиромашна Црква за сиромашне“ и екуменистичком медијском збрком на интернет блогу.
Будући да отац Георгије у свом чланку имплицира на наш текст, видно узнемирен (мада не каже директно) због нашег текста под насловом „Екуменистички идентитет Високопреосвећеног Арголидског Митрополита Господина Нектарија“, стога смо као нашу дужност осетили потребу да се изјаснимо о наведеном чланку.
У принципу, отац кир Георгије прибегава карактеризацији, називајући нас „латинофакусима“ и како даље каже, опседнути смо „антипапском помамом, која већ дуже време бесни на црквеном грчком простору“.
Наравно, велико хвала оцу Георгију на статусу којим нас почаствовао, међутим познато је, да свако ко прибегава неправедним карактеризацијама, одликује теолошко сиромаштво и недостатак научних и теолошких аргумената. Наравно, нисмо „латинофакуси“ ни „антипаписти-францискијани“, јер наш циљ није да „прогутамо“ Латине, већ да их приведемо покајању, одбацивању свих својих јереси и враћању Светом Православљу, што ће довести до њиховог, а такође и очувању свештених канона, што ће рећи, светоотачког учења сачуваног у Православној Цркви и о коме се не говори на бескрајним савременим екуменистичким и безуспешним дијалозима са папистима, чији је заговорник и учесник, између осталих, отац Георгије, који тако носи велику и неизмерну одговорност.
Место тога, отац Георгије позива Високопреосвећеног Арголидског Митрополита Господина Нектарија да „без индикација и опрезна православног архијереја узме учешће“. То, наравно, за Високопреосвећеног важи у осталим аспектима живота (личним, социјалним, итд.), али не у контексту Православне вере у вези са пан-јересју екуменизма. Расправе ради, да питамо и то, може ли ико, ко иоле православно и трезвено размишља, да чита овакве текстове и при том их узима за релевантне?
Затим следи констатација да отац Георгије демонстрира потпуно ненаучни став, јер сa једне стране не наводи апсолутно никакве референце на изворе и текстове којим би поткрепио своје ставове, а са друге стране директно негира Отачко и пост-отачко богословље, већ научно и теолошки доказано, које нам тачно говори да је велики учитељ наше нације, свети равноапостолни свештеномученик Козма Етолски рекао својим предсказањем: „Папу да проклињете“!
Сумњу је посејао самим насловом свог чланка, „Да ли је рекао или не? А ако је рекао, како је рекао?“; тврдећи да се тај цитат приписује – светом Козми Етолском.
Не бојите ли се да ћете увредити великог јерарха и ватреног проповедника, Митрополита флоринског Августиноса Кантиотиса о коме говорите „како је фраза нелегитимна и лукава мајсторија митрополита флоринског Августина Кандиотиса, који је у својој књизи о Св. Козми (Етолском), сам, сматрајући нужним, имплицирао ову фразу у светитељево житије, а у ствари, предсказање се односи на Колетиса (Јоаниса), коме је сходно томе, Козма Етолски дао неку „патристичку основу за антипапску борбу!“
Такође, у складу са пост-отачким ставовима отац (Георгије – прим. прев.) наводи и лично мишљење: „Лично се трудим да станем на страну оних који тврде да је ова реченица убачена. Од кога? Бог зна! Зато што је незамисливо да славни светогорац, Козма Етолски, никада није прочитао посланицу Римљанима или једноставно игнорисао експлицитне речи Апостола Павла „Благосиљајте, а не проклињите“ (Рим. 12, 14). Или чак није знао за покајнички канон Великог повечерја, који моли Бога да опрости „сваку мржњу и неправду нашу“! И закључује: „Али они који се нервирају и оптерећују оним, можда и не стварним, што је Козма Етолски за папу рекао или није рекао, у ствари немају разлога за то (јер није истина – прим. прев.)“.
Ако сам узнемирио оца Георгија нека консултује аутентичне албанске и грчке изворе о Светом Козми. Погледајмо a) одлично мишљење филолога и теолога господина др Константиноса Сиамакиса, б) предиван напис почасног професора Богословског факултета оца Теодора Зисиса „Свевременост у учењу Светог Козме Етолског“ и г) изврсно истраживање и научни рад игумана Геронтија, настојатеља манастира Светог Козме у Мега Дендрону (грч. Великом Дрвету) на „пророчанства Светог Козме у оквиру историје“, који би могао лако и заслужено да освоји титулу доктора теологије.
Базирајући се на овом сазнању, личном погледу о. Георгија, „ово подстицање није у складу“ да ни не зна о томе одакле потиче, па је тако потпуно непотребно и небитно. Што се нас тиче, ми не би требало да будемо заинтересовани за лично мишљење било ког, већ само за оно шта су рекли Свети Оци.
Чак и ако ово пророштво – хипотетички – не постоји, постоје друга места светоотачког учења Светог Козме где су забележена антипапска казивања, која потврђују веру Православног светитеља, веру православних у вези с „папама“. Јер има много других, још и тежих изрека Светог Козме за „папе“ и Мухамеда, скривених попут загонетки, а које раскринкавају улогу поробљивача. Својим учењем их идентификује као антихриста: „Један антихрист је папа, а други је у нашој глави, нећу рећи његово име, разумемо, али је тужно, да рећи ћете, јер нас тај антихрист води у пропаст. Изгубили смо умереност, пост, а на његово место ступило је преједање; изгубљена невиност, готово да влада проституција, а правда је замењена неправдом“. Осим тога, напомиње Свети Козма, све остале вере су лажне, као што је и ђаво лажа и само је Православна вера добра и Света, не укључујући „папу“? И то, европски краљеви, народ Eвропе, обешчастиће веру, ако потпадну под Франачку државу, уместо под Турке, католичанство и протестантизам имам у виду, јер која је још вера тада у Eвропи постојала?
Ако се сада пребацимо на посланицу Римљанима коју наводи о. Георгије, па цитирамо комплетан 14 стих који каже: „Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните“. Овде апостол Павле учи, нас хришћане, да будемо разумни и не судимо унапред оне који нас гоне, да научимо да не будемо кивни на наше непријатеље, нити их проклињемо. Сам Господ нам налаже, рекавши „љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне“. Исто ово слушамо и на Великом повечерју.
Наравно, Свети Козма их је познавао. Али у време Светог Козме били су прогони и доминација Турака, а не „папских“ католика. Да, али свети Отац је знао да Турцима неће сметати вера. Они су хтели само изнуду, на првом месту новац, док су „папини“ јеретици ударали баш на веру. Зато је и рекао, „бољи је турски фес него папскa тијарa“! Проклетство Светог Козме бачено на „папе“ је оправдано a) јер је јеретик и б) желео је да заштити Православну веру да је „папе“ не покваре. Проклетство Светог Козме еквивалент је анатеме против јеретика, а која се чита у Недељу Православља („Канонски непостојећем и отпалом јересијарху Папи и Патријарху Старога Рима и свима који са њим опште – Анатема, Анатема, Анатема“); Синодик Недеље православља, који се у Православној Цркви чита још од 843. године, где су произнесене анатеме свих Васељенских Православних Сабора, али је из светског екуменистичког православља повучена последњих неколико година, док га Истински Православна Црква задржала све до данас. Стога је клетва и анатема дозвољена само ако јерес постоји.
Поред тога је Свети Козма био дубоко свестан и другог пасуса из Јеванђеља који се односи на Христов Други долазак, a који прећуткује о. Георгије, где Христос каже: „Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим“. Обратите пажњу на реч „проклети“. Ова реч која плаши и узнемирава свет, налази се у Јеванђељу. Ову реч изговара Христос. Изговорио је Онај који је Свељубав и праштање, па чак и са Крста је завапио: „Оче, опрости им …!“, сада Он исти који ће доћи са неба и пред целим светом ће рећи: „Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим.“ Ово проклетство је казна и води у пакао. Дозволите нам да објаснимо шта Христос каже. Он јасно и гласно изговара проклетство. На кога се проклетство односи? На оне који немају уши да чују, нити осећај срца по Христовим речима ни за једну сузу, који нису испунили заповести, па чак ни ону о љубави, а ту спадају непокајани грешници, зли, атеисти, јеретици и екуменисти.
Након тога, ο. Георгије отпочиње да напада оне који објављују ове постове на блогу називајући их: „непристојним и вулгарним нападима“, а усмерени против Високопреосвећеног aрголидоског Митрополита, као диспергованим од тела Цркве, да се налазe у пара-синагоги и да су слободни стрелци.
По овом питању желимо да укажемо о. Георгију, да ни на који начин одржаваоци блогова нису изоловани од тела Цркве, нити су у „пара синагоги“ ни „слободни стрелци“, али суштински за екуменистичке појмове – јесу изван Цркве. Издвојили се 2009. године, заједно са осам митрополита и више од 24.000 свештеника и лаика, дивним теолозима и образованим монасима, па саставише текст „исповедања вере против екуменизма“, рекавши: „…oву свејерес су прихватили многи православни патријарси, архиепископи, епископи, свештенство, монаштво и мирјани. Они је проповедају „откривене главе“; примењују и намећу је у пракси, општећи са јеретицима на сваки могући начин – кроз заједничке молитве, размене посета, пастирском сарадњом – тако у суштини изопштавају саме себе из Цркве…“.
Затим о. Георгије каже: „неразумљив и даље веома проблематичaн остаје унутрашњи контекст у оквиру ког је изведен фронтални напад једне на другу црквену јерархију“.
Овде постаје јасно да отац Георгије и екуменистички једномишљеници, желе да наметну мук здравом и Православном језгру, посебно оним који подржавају епископе дисиденте. Зато заузима позицију која је у оштром контрасту са самим собом, односно са речима истог оца Георгија, када пред крај свог чланка цитирајући: референцу 187/ бр. 79 /од 15. 01. 2015, односно циркуларну ноту Грчке Цркве да „сајт функционише у име црквених органа и, у име свештенства и монахa (и монахиња)“ указујући да „ће овде свако имати право изнети своје мишљење”. Међутим, несвесно открива, што ме врло плаши – волео бих да то није истина – да иза овог циркулара у основи стоји фанариотски рукопис. Стога, реакција и информисање није у њиховом екуменистичком интересу, у откривању скривених и потајних планова, буђење свести Православног стада, које би све њихове планове након одвратности екуменистичког кувања одбацило. Нема потребе истицати да за здраву и православну реакцију екуменистичка дешавања не представљају никакав „директан напад“, али дуг предострожности је да се заштити Православна вера од екуменистичке олује. Тако да је природно да се створи теолошкa одбрана, а одстрани лични сукоб међу јерархијом када се брани Православље од атака споља, посебно од пан-јереси екуменизма, јер овде се покрећу питања о вери.
Као без душе, отац Георије започиње тираду клевета и напада на нашу маленкост, али наравно без повода и аргумента. Ако је о. Георгије заиста хтео да озбиљно одговори нашем тексту, не клевећући нас и неправедно оптужуjући, требало је да напише текст са референцама и теолошким изворима, па након теолошког и научног расуђивања да нам презентује, а не усмено и „на реч“.
Па стога каже: „један од најбруталнијих напада на aрголидоског Митрополита био је онај што је дошао из свештеничког окружења, блиских епископских сарадника, који се сматрају барјактарима анти-јеретичке трке“.
Наш савесни текст православној јавности Отац Георгије карактерише као „један од најбруталнијих напада на aрголидоског Митрополита“ стигматизирајући нас погрешно да смо екстремни, фанатични, фундаменталисти и агресивни. Информације оца Георгија овде се не завршавају, већ наставља даље у истом стилу, да смо агресивни „џихадисти“ који одрубљују главе, нас православно свештенство са дугогодишњим искуством у проучавању Православнe теологијe и Светог Писма, као и у усавршавању патристичкe књижевности. Даље, наспрам светоотачког учења стоји пан-јерес нашег времена, екуменизам, јер је у супротности са Господњим и светоотачким учењем. Зато оно што је писано у наше име, писано је са болом у срцу, а не из личног анимозитета нити мржње према било ком.
Наша мотивација је несебична. Наш циљ није да уздижемо себе, већ да постидимо заблуде о погрешним теоријама. Нашe oсновно правило је да не само да волимо човека, већ да укажемо на његове заблуде и погрешна дела. Такође нам је циљ очување Православног учења од панјереси екуменизма. Наш једини интерес је свето Православље, јер само у њему човек има спасење, ког ни из каквих разлога не треба извртати нити подвргавати издаји и бранити га од носилаца таквих намера, ма то били и виши православни црквени достојанственици и теолози. Не дозвољавати да анти-православни делатници заузимају високе позиције у Православној Цркви.
Упућујемо молитве Господу нашем Исусу Христу да залуталим појединцима пружи Своју моћну руку и избави их из заточеничке мреже у виду сатанистичког интер-хришћанског и међуверског синкретистичког екуменизма, да се покају и напустe ову модерну ђаволову замку, у сваком случају јеретичку хетеродоксну, да покајањем признају своју заблуду о Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви Христовој.
Ако је наш текст погрешно окарактерисан као „један од најбруталнијих напада на aрголидоског Митрополита“ како онда дa назовемо два поменута Митрополитова поступка?
Даље наставља отац Георгије: „У обимноj (на више страница) збрци од текста са тенденцијом ‘реплике’, овај свештеник није оклевао да објави, са много сујете, да је Митрополит Нектарије ‘недоучен’, ‘атеолог’, ‘потпуна копија дизајнираног екуменистичког епископа’, користећи ‘лабаве’ аргументе како би поткрепиo своје речи, a не оклевајући у извртању речи (у вези с папом) Светог Козмe Етолског“, или је „порадио на скраћивању глагола Светог Маркa Евгеникa“.
Отац Георгије тврди да у себи имамо „много таштине“. Али, чињеница је да обојица – отац Георгијe и Митрополит Арголидоса – потврђују својим писаним делима свој пост-патристички став, оспоравајући анти-папске светоотачке изрека, као рецимо светог Козмe Етолског и светог Маркa Ефеског, нека им је хвала на екуменистичкој експедитивности и амбициозности, чиме показује ко је опседнут „са нешто мало таштине“.
И шта вам је још потребно: потребан вам је Луциферов егоизам да почнете сматрати да су Свети Оци застарели и непотребни нашем времену, њих једноставно треба поставити на маргине, тако да њихово место заузму модерни ново-оци, да буду дакле истакнути млади очеви нашег времена, који ће себе ставити изнад Светих Отаца, Сабора и Цркве? Хвала Богу, нисмо још пали у таквe јереси. Боже сачувај!
А инсинуације које нам приписује о. Георгије, које је наводно писао Митрополит Арголидоса су нетачне.
Док речи „недоучен“, „атеолог“, не постојe у нашем писаном тексту. За Високопреосвећеног нисмо писали да „користи „лабаве“ аргументе да поткрепи своје речи“, јер је „изговор за Високопреосвећеног слабост“. Високопреосвећени такође није написао, „не оклевајући у извртању речи (у вези с папом) Светог Козмe Етолског“, или је „порадио на скраћивању глагола Светог Маркa Евгеникa“, али тема нашег текста је: „Да ли је патристички савет Козме Етолског: „Проклињите папу“, говор мржње“?! И онда смо писали, „Високопреосвећени не оклева да наруши учење великана наше (Грчке) нације, равноапостолног и мученика Светог Козме Етолског“.
И на другом месту још један пасус текста говори о „скраћивању глагола Светог Маркa Евгеникa“ и још је додао да: „У истом писму Високопреосвећени се не устручава на присвајању и великог имена Православља, Светог Маркa епископа Ефеског из Ефесa, цитирајући неколико одломака и његових фразa изречених на разбојничком Фераро-Флорентинском сабору“ и да би се „скраћивањем светитељевог глагола, добила погрешна представа о њему, посебно оно што је светитељ изговорио на папски рачун на крају псеудо (Флорентинског) сабора, као и после њега“.
У вези са великаном Православља и борца Светог Марка Ефеског, примећујемо да је веома природно да отац Георгије подржава Високопреосвећеног Арголидског Митрополита у дисторзији и скраћивању светитељeвих речи, јер сам о. Георгије, много пре од Високопреосвећеног Арголидског Митрополита, усудио се да први „поради“ на скраћивању и искривљавању речи Светог Марка у свом чланку. Тако да бисмо могли рећи, Високопреосвећени Митрополит је приправник оца Георгија.
Па се о. Георгије пита: „Како, само неколико дана након објављивања циркуларног писма Светог Синода Цркве у Грчкој на пажљивом коришћењу сајта у име „свих клирика – свештенства и монаштва“ (циркулар не представља неку „забрану“, као што је поменуто, већ позив на пристојност и уздржаност), како онда јерархија толерише (ако не благосиља) непристојно и понижавајућe понашање свештенства, у односу на Синод и епископат“?
По том питању, у суштини о. Георгије у недавном циркулару залаже се за нашу адекватну казну.
Међутим, треба истаћи да је у синодском циркулару, сходно Светом Сабору, православном свештенству и монаштву слобода говора и кретања загарантована идеја, паралелна са суштином божанског права, као директна Богом данa слобода људске личности.
„Непослушна“ јерархија се уклања са важних положаја и позиција, а на њихово место доводи се контролисани кадар. Постоје они који из секуларног контролишу црквени живот, посебно свештенство, све њихове дужности и надлежности. Разлог више да домаћин због сајта буде забринут, јер почиње борба против еклесиолошке екуменистичке панјереси, заједничких „молитава“, сваког видa сродних догматских одступања од исправне, као код „теологије крштења“, „теоријe грана“, „сестринских Цркава“ итд. Те сајтове, наравно, нервира храброст оних који правилно сведоче „светоотачке речи“.
Постављамо, дакле, следећа питања: који је разлог толике мржње изражене у виду увреда према људима који нису за секуларизацију и напуштање православних стандарда? Зашто је партизанској, шизматичкој пропаганди, са онима који контролишу јерархију и духовне вође толико стало до искривљавања православних догмата и православне еклисиологије, екуменизамa и допуна догмата за црквену унификацију?
Свети Оци су нас упозорили, да ће се у последњим временима природно сматрати неприродним и ненормално нормалним. Истинско Православље прогласиће се за јерес, а јерес, посебно пан-јерес екуменизма сматраће се за православље. Православни верници сматраће се за јеретике, док ће јеретички екуменисти бити сматрани за православцe. Ако неко данас није екумениста, он се не сматра за хришћанина.
Слобода говора је загарантована члановима Устава 5 став 1, 5 А, 14 став 1 и 2 и чланом 10 Европске конвенције, која има приоритет примене. Нико није изузет од слободе говора. Стога, свештенство и монаштво у потпуности уживају слободу говора, као и сваки други грађанин. Већe Европе неопозиво је донело овај закон.
Отац Георгије може преокренути питање о томе како нисмо кажњени од наших епископа и оно изгледа овако: Зар током векова нису сви степени екуменског свештенства подвргавали критици извесне неправедне појаве и нису кажњавани, под условом да нису нарушавали Свештене Канонe?
Отац Георгије тако закључује свој чланак говорећи: „Такве појаве, ако ништа друго, указују како је „нешто труло у држави Данској“ (Шекспир, „Хамлет“).
Овде треба да се радујемо, јер се напокон отац Георгије сетио да стави референцу, макар и на крају. И која је то препорука! Не, наравно, нису то Свети Оци, јер сматра да се Шекспир у ово одлично уклапа. Шекспир је за оца Георгија „отац“.
Ми бисмо на крају да поновимо опет последњу реченицу о. Георгија, на основу најновијих ажурираних информацијa о решавању стигме калафонијума овенчаног врхунским содомијским грехом усмереним на свргавањe људске онтологије и физиологије у недавној дискусији међуправославне припремне комисије у Женеви], у којој је један од главних чланова управо отац Георгије, па ће, како се очекује 2016. године на том Светом и Великом сабору по свој прилици бити весело, за који феномен можемо упитно изјавити: Шта је то труло, тамо у екуменистичком домену?!
