ДА ЛИ ЈЕ БРАВАР био бољи?

0

Како је могуће да је југоносталгичарских ботова данас највише у Србији?

tito sa strugom
Откако су друштвене мреже и медијски портали са могућношћу коментарисања актуелних догађаја у Србији узели маха, необичну популарност је достигао термин „бот“. Он подразумева особе које најчешће из ситних интереса заступају ставове одређене политичке опције, интересне групе или појединаца. Јасно је да свака значајнија политичка странка има своје ботове, чија је основна сврха да, уз минорну или никакву надокнаду, креирају јавно мњење на интернету које погодује остварењу њених интереса.

Међу њима посебно место и значај припадају југоносталгичарским ботовима. Они не припадају ни једној странци, већ их има у свим идеолошким редовима. Активирају се, по правилу, на важне годишњице које је неговао комунистички режим и указују на наводне предности таквог система и на благодети живота у СФР Југославији. Константан изазов унутрашње легитимизације и питање опстанка југословенске државе од настанка 1918. до распада 1991. године као и њен настанак у братоубилачком рату инструираном погубном марксистичком идеологијом, намећу неизмерну важност општедруштвене расправе о карактеру овог историјског периода и његових модерних експонената. Посебно због тога што ова погубна идеја данас наилази на веома широко одобравање, проузроковано лошим резултатима садашњице, али и непознавањем савремене историје ових простора.

jat jugoslavija


РАЗАРАЊЕ СРБИЈЕ И ЈЕФТИНЕ АВИО-КАРТЕ

Југоносталгичарски ботови не виде да је Брозов режим најпре дефинисао аутономне покрајине у оквиру Србије, а затим им дао статус конститутивних елемената федерације. На тај начин је Србију de facto паралисао на начин да аутономне покрајине имају право вета на одлуке које донесе званични Београд, док Београд над одлукама аутономних покрајина нема исто право. Поред тога, идентична историјска логика креирања аутономних покрајина у Србији наметала је овакву обавезу и у Хрватској у случају Крајине, Истре или Далмације. Међутим, кроатокомунистички режим је, разуме се, имао интерес да семе дезинтеграције посеје искључиво у Србији. Они занемарују чињеницу да су у директним преговорима комунистичких функционера Барања и добар део Западног Срема за „зеленим столом“ препуштени Хрватској, под изговором да границе нису битне унутар заједничке федерације. Ово неодољиво подсећа на мантру која нам се интензивно сервирала како су границе унутар ЕУ небитне.

Хрвати су, када су територије у питању, добили Истру, Барању, Западни Срем, Источну Славонију, Словенци Јужну Корушку и део Штајерске, БиХ излаз на море, док је Србија добила тег у виду две аутономне покрајине, исељену индустрију и полувековно упорно сатирање националног идентитета и историјског сећања.

О југословенској економији југоносталгичарски бот размишља на нивоу викендице у Макарској, јефтиним авио-картама ЈАТ за најужу комунистичку врхушку и њихове сатрапе, маскирајући туробну реалност растом индустријске производње креираном највећом пљачком у историји ових простора, познатијом као колективизација. Југоносталгичарски бот не види севернокорејску затвореност економског система, различите промашене програме који су проузроковали несташице, вожњу „пар-непар“ и егзодус милиона људи на Запад, пре свега у тадашњу Западну Немачку. Он у одласку у Трст види епохални искорак ван државне границе као цивилизацијско достигнуће, а превиђа да се преко границе у најближе суседство ишло и по елементарне потрепштине, које су у то време биле доступне читавом цивилизованом свету.

Статистичким скоком писмености којим се југоносталгичарски ботови диче, трудећи се да замагле чињеницу да данас имамо милионе људи потпуно неупотребљиве за модерну тржишну утакмицу и са потпуним одсуством разумевања политичког и правног система у коме живе и раде. Аргумент о бесплатном високом образовању побија чињеница да данашња Србија, упркос образовању финансираном из државног буџета и експанзији приватних факултета, у протеклој деценији има неколико пута мањи број високообразованих у уделу становништва у односу на било коју иоле развијенију земљу. Образовни систем у коме је важно знати број тунела на прузи Београд-Бар а не предузетништво и основе економије довео је до читаве изгубљене генерације, која бесциљно тумара испред неонских излога српских градова и за своју пропаст криви све осим оних које би највише требало. Поред политичке репресије као саставног дела политичког фолклора, комунистички систем нам је у наслеђе оставио слабог грађанина, који веома лако подлеже манипулацији, било изнутра или споља.


ДА ЛИ ЈЕ ЈУГОСЛАВИЈА ПОНОВО РЕШЕЊЕ?

Данашњи корифеји различитих дијапазона либералних идеологија критикују стање људских права у Србији и као једино решење поново виде нову Југославију – ЕУ. То су углавном унуци истих оних који су десетине хиљада људи због вербалног деликта затварали у комунистичке казамате, са Голим отоком као парадигмом, или оних који су усташку фабрику смрти Јасеновац ослободили пола године након ослобођења Београда. У домену елементарних права и слобода појединаца, али и српског народа у целини, југоносталгичарски бот не види да су у Србији гушена сва права националне идентификације и сатиран сваки покушај заштите најосновнијих интереса српског народа.

Са друге стране, хрватски Маспок, далеко опаснији по тадашњи систем, имајући у виду размере, обим и циљеве покрета је толерисан. Он ће се касније испоставити као диригентска палица распада југофедерације и завршетак посла усташких кољача из Другог светског рата. Усташки геноцид, вештачко креирање нових нација и чињеница да је Србија највише пострадала за слободу гурани су под тепих зарад креирања вештачког „братства и јединства“. Поред стотина хиљада мртвих у идеолошком терору, усташком геноциду и братоубилачком рату, на вечну срамоту нам остаје батинање и понижавање хероја овенчаних славом Првог светског рата. То је освета аустроугарског официра и његових сарадника, који су своју антисрпску компоненту верно одржавали од Цера до Книна.

Поједини светли примери који су се борили за српску ствар у датим околностима не могу потиснути дубински злочиначку природу југословенског комунистичког режима. Од наизглед бенигног погрешног тумачења историје се кроз генерацију или две ствара мит. У томе лежи сва опасност деловања југоносталгичарских ботова. Парадоксално је да их има највише у Србији, а не у другим републикама бивше државе, где би комунисте требало да кују у звезде, јер никада не би имали своје државе нити би без последица наставили свој развој због злочина које су починили под окриљем нацизма. Када се све сагледа, кристално је јасно да не постоји сфера у којој Србија и српски народ у овом историјском периоду нису губитници, а апсолутни победници друге нације или „нације“ настале комунистичким етноинжењерингом.

Југословенски комунистички бастион је постојао док је одражавао интересе оба супротстављена блока у датим међународним околностима. Оног момента када је престала потреба за постојањем „тројанског коња“ у источном блоку и каквог-таквог остварења совјетских интереса у источном Медитерану, читава конструкција се урушила као кула од карата. Међутим, митови су остали. За чињеницу да радимо за три пута мањи новац него Словенци и дупло мањи него Хрвати, да смо заборавили на Дијану Будисављевић, опростили понижавање сопствених ослободилаца и заборавили геноцид, југоносталгичарски бот сматра одговорнима све осим режима који је трасирао овакав пут чије ћемо последице још дуго осећати.

Подели:

62 коментара “ДА ЛИ ЈЕ БРАВАР био бољи?

  1. Srele каже:

    Pitanje je bilo za koga je bilo besplatmo skolovanje.
    Besplatno je bilo apsolutno za sve, bez obzira na socijalni status.
    Srednja skola je bila besplatna, fakulteti besplatni, a osnovna
    skola obavezna za svakoga. To je bio nacin opismenjavanja
    inace u ogromnoj meri nepismenog stanovnistva.
    I to je bio n acin da se pruzi sansa za visokim obrazovanjem
    i najsiromasnijim ucenicima i studentima, a ne kao danas kada
    kje samo 2% studenata iz radnikih familija.

    Kako je to Tito opljackao Srbiju?
    Jel tako sto ju je industrijalizovao – proglasio Beograd za glavni
    grad Jugoslavije, pri tom omogucio slivanje novca iz svih federalnih
    jedinica za izgradnju prestolnice, umesto da se osnuje neki
    distrikt po uzoru na USA i Australiju, radi veceg mira u kuci.
    Da li je opljackao tako sto joj je podario:
    – monopolnu avio nacionalnu kompaniju,
    – monopolnu auto industriju
    – elektronksu industriju (Nis, Zemun)
    – masinsku industriju (IMT, IMK, Gosa, brojne druge),
    – gradjevinsku industriju (Energoprojekt, npr)

    – brojne naucne institute kao sto su VTI, Lola, Pupin, Vinca,
    Institut za Fiziku, Teleoptik, brojne druge institute… i tako od
    Beograda napravio naucni centar Jugoslavije,
    – tako sto je sagradio brojne termo i hidroelektrana medju kojima onu
    najvecu Djerdap
    – tako sto Srbiji dao izlaz na more gradnjom pruge Beograd – Bar,

    – napravio autoput Beograd – Zagreb i tako bolje povezao Srbiju
    sa zapadnim delovima zemlje i dalje sa Zapadnom Evropom

    i da ne nabrajam.
    – izgradio putnu, telakomunikacionu infrastrukturu, skole, bolnice

    Kako je on to Srbiju opljackao kad je Srbija za njegovo vreme postala
    industrijski daleko najrazvijenija, a standard gradjana najvisi u njenoj
    istoriji?
    Naravno, sve je receno metaforicki, jer nije Tito licno gradio i
    darivao, ali zna se gde se odlucivalo o kapitalnim objektima i onim
    monopolnim, i ko je kreirao embijent za razvoj.

    Dalje kako je Tito postao najbogatiji covek na svetu, a zavrsio kao
    podstanar bez i jedne nekretnine u Jugoslaviji?
    Kako to da potomci najbogatijeg coveka na svetu zive kao slepci,
    ili u najbolju ruku kao najobicnij gradjani???
    Hajde da cujemo koji su to njegovi dvorovi i kraljevske palate, i gde
    se nalaze? Nije dovoljno reci da ima, nego gde ima.
    Pa on ni platu nije imao, tako ni penziju mu nisu uplacivali, sto je
    bilo pogubno za onu nesrecnicu koja je zivela decenijama samo
    na socijali i bez osnovnih ljudskih prava.
    Jel tako zavrsava supruga „najbogatijeg coveka na svetu“???
    Tito je jedinstven slucaj predsednika koji je volontirao kao predsednik.
    Dobro, njemu je sve servirano za zivota, ziveo je raskosno, ali potomcima
    nije ostavio nista, jer nije imao od cega, jer cela ta raskos u kojoj je
    ziveo nije bila njegova.
    Kao sto viodim, sve sto je ostalo iz anjega izuzeto je iz ostavinske rasprave
    naslednika. Sve je pripalo drzavi, i kasike, i viljuske, i tabakere, i ostali
    pokloni koje je dobijao od svetskih drzavnika.

    1. Михаило каже:

      Појам Југославије је комплексан и далеко превазилази причу око Тита и Драже наравно, али људи воле да све представе црно-бело и ван било каквог контекста времена дешавања догађаја али остаје једна ствар непобитна – допуштањем онаквог распада државе 99% људи са овог простора су губитници

    2. Деда каже:

      Да, додао бих, јер за комунисте и њихове симпатизере и обожаваоце лика и дела неумрлог друга, историја почиње искључиво 1945. Пре тога је овде била каљава пустиња где није било апсолутно ничега. У Европи и свету се од 1945. није изградила ниједна једина зграда, нити један аутопут, ништа. А ми ? Са храбрим неимаром Брозом у нове победе ! Прво што је урадио вољени друг, када је дошао у Београд, чистка, убијање, пљачкање и наравно, усељавање у ТУЂУ КУЋУ. Дивљак и злочинац, наша љубичица, наше цвеће, наша узданица и понос, дика наша. Јадна нам мајка. Дедови нам се у гробу преврћу.

  2. Srele каже:

    Vama sad bolje, sa onima u fantomkama, kontejnerima i narodnim kuhinjama. hahahah

    1. Деда каже:

      Апсолутно је бесмислено поредити период СФРЈ са данашњим временом, по свим критеријумима. Неозбиљно и бесмислено. Лажно благостање финансирано огромним новцем зарад туђих интереса. А после ? Потоп и суноврат. Нема везе, нека је само данас лепо, није важно како, ко те пита за сутра. Удри бригу на весеље. Такву државу могу да направе само мудраци из Лепоглаве, робијаши, шинтери, пробисвети, јајаре. Да ли би овде ишта постојало да су наши дедови имали овакав менталитет и размишљање ?

  3. Rile каже:

    Друже Тито ми ти се кунеемо, да са твога пута не скренемо…и стварно не скрећу са његовог пута…
    https://www.youtube.com/watch?v=8pQ2fwDq-DY

Коментари су затворени.