Да ли је било руске непристојне понуде и како је режим фалсификовао изјаву Путина

0

Описујући предратну атмосферу у Берлину уочи Великог рата, аустријски историчар Ханес Лајдигер закључује како се на двору Вилхелма Другог наивно веровало да ће руски цар, ипак, да одустане од заштите малене Србије, пошто је војна интервенција Беча тумачена као одговор на убиство престолонаследника, а руски цар, јелте, "неће штитити убице Франца Фердинанда јер је он представник монархитичког покрета"!?

Испоставило се да није било тако: руски цар је ушао у рат на страни Србије, у рат који нису преживели ни царска Русија, ни цар ни цела царска породица. И, зато, данас, у београдског парку „Хор Александров“, преко пута Старог двора Обреновића и Новог двора Карађорђевића, поносно стоји споменик Николају Другом Романову.

Ево већ, више од годину дана – откако трају грађански протести са циљем заустављања пропагандне агресије на здрав мозак и обезбеђивања пристојних изборних услова у Србији – сведоци смо колико је Европску унију, са све Вашингтоном, баш брига за степен демократичности избора у Србији, све док је Врховништво овдашње кооперативно, конструктивно, да не кажем „компромисно“, гледе Косова и Метохије.

Зато су, најпре под Шорошевим, а потом и „под медијацијом“, пазите сад, бивших (!) посланика Европског парламента и организовани криптодијалози само да би замајавали наивне и радознале, а не да би постигли некакав резултат. Јер, било какво померање у правцу изласка у сусрет изборним захтевима тзв. праве опозиције, увело би нас у ризик да се васколиком српству прода прича о историјском „компромису“ у вези с Косовом, све по формули територијалне размене „своје за своје“!

Зато је тако болно, међу преумљеним радикалима, тзв. нововиделистима, одјекнула руска „непристојна понуда“ нашему Врховнику – пренео ју је, још пролетос, посланик Путинове Јединствене Русије Јевгениј Примаков (Унук) – да формира прелазну, техничку владу са Ђитлером, Фашистом и Лоповом која би организовала цивилизоване изборе!

Је ли се то, коначно, исплатио вишедеценијски теренски рад мог познаника са факултета Млађе Ђорђевића? И хоће ли се на овај „челенџ“ упецати и декадентни Брисел, о пословично активном Вашингтону да и не зборим, ако ни због чега другог, онда макар зато што у влади тзв. Врховникове Тајнице седе још најмање два проказана русољуба, један мој „земо“ и један ми другар са године…?

Зашто верујем да је било „непристојне понуде“ коју бих ја пре назвао подршком руских пријатеља Врховнику да направи мост ка спасоносном острву?

Русија је, још пре две године, схватила да наш Врховник није, каквим се беспризорно представља, „једини гарант“ да ће Срби и даље волети Русију и гледати у њу као у највећег пријатеља.

Званична Москва је то дефинитивно укапирала када је Врховник овдашњи директно погурао улазак Црне Горе у НАТО, мимо воље њеним грађана. Учинио је то на најбезобзирнији начин, непосредно се и јавно сврставајући, усред изборног дана у Црној Гори, на партијску страну тродеценијског Господара Црне Горе, Брда, Старе Херцеговине, Боке и Малесије, и то тако што је, безрезервно, уперио прст у Русију као организатора тзв. државног удара.

Врховниково Највише Државно Врховништво, непрофесионалним мешањем у опозиционе протесте у С. Македонији, убрзало је и долазак НАТО експонената на власт у некадашњој Јужној Србији.

Већ седам и по година, Државно Врховништво ове земље која се идентифијује као „војно неутрална“, иако је у царском немањићком Урошевцу две деценије стационирана америчка НАТО база – замајава Русе не додељујући Српско-руском хуманитарном центру у Нишу, чак ни (само) службени, а некмоли дипломатски статус! На то да сваки НАТО (дакле, и немачки и хрватски и албански и амерички) војник, приликом боравка или пропутовања кроз Србију ужива апсолутни имунитет, боље је и не подсећати…

Брутална медијска пропаганда поводом „откривања рупе на саксији“ (да није нашег свезнајућег Врховника никада не бисмо сазнали да се страни војни представници баве, између осталог, и шпијунажом за рачун своје земље!) слуђено српског грађанство и остало сељаштво довела је до невероватног закључка – да јадну Србију нико не шпијунира осим наших највећих непријатеља Руса!

Да су чудни путеви господњи сазнадоше браћа Руси пратећи итинерер „братских српских мина“, преко Пољске, оф-шор Кипра итд. итд, до братске Доњецке (руске? украјинске?) Републике којима је пуцано на руске индепендисте…

Било је и превише повода, у току ових прохујалих напредних година, да Москва и дефинитивно укапира да је у Србији, можда и више русофобије и антируса у тренутној српској власти него у тзв. правој, плус већем делу тзв. конструктивне опорбе приде!

Па, погледајте само ехо јучерашњег Врховниковог лета у Сочи и све те покушаје превођења непреводивог и шустерског фалсификовања онога што је говорио и говори Владимир Владимирович Путин, а што није у складу са колаборационистичком политиком српског Врховништва. Беспризорни „преводи“ Путинових речи са руског на српски, уз надљудске „преводилачке“ напоре овдашњих јавних и ружичастих парамедијских кућа, по којима испада да је Русија променила своју позицију и да, ето, само што не моли нашег Врховника да спроведе свој „комрпомис“, нису чак ни спин него гола лаж.

Ко ми не верује, нека поново прочита прву Путинову поруку: „Русија није променила своју позицију – основ за решавање питања КиМ треба да буде Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација!“

Да све буде неморалније, то акцијашко навођење Путиновог јасног става о Косову на воденицу нашега Богомданог, поклопило се баш са тренутком када је Шишко Менчетић, уживо, из Сарајева, поручивао официјелном Београду како, „на крају пута, мора да уследи међусобно признање Србије и Косова“!?

Путин се, нека ме исправи ко има контраргументе, поклањајући јуче нашему Врховнику пушку кнеза Милана (Обреновића), приклонио Кораксу и Ђулибрку. И, мада, ако је принципа, очекујем ове Бебине да, а пропо Путиновог „цртања мете“, хорски закмече – пре ће бити да је Лукашенко, прекјуче, у нашој Народној скупштини држао последњи час „оне“ демократије, објашњавајући како је фантастично што у његовом парламенту нема опозиције чак ни за корова, тј. макар за украс…

А што би се Врховника који не води „ни проамеричку ни проруску, већ просрпску политику“ тицало шта мисли „тамо неки“ Путин, с којим се састајао „кад је хтео и може кад хоће“? Па, ако ни због чега другога, можда и због онога што је чак и неписмени књаз Милош одлично разумео, уграђујући у прве чланове свог Сретењског устава (1835) оно знаменито да је „… Сербија нераздјелно и у правленију свом независимо Књажевство по признанију Султана Махмуда Другога (али) и – Императора Николаја Првога“!

Ако ни због чега другог, можда се управо због овог неочекиваног (?) корака Великог Медведа, пробуде и успавани Еуропљани који су, до сада, очекивали да, ваљда „по дифолту“, Срби грлом у јагоде хрле у ЕУ, одричући се успут, не само права на демократију, него и самих себе. А не да их „тамо неки нецивилизовани Руси“ уче демократији.

И, да ли још неко верује да би, на неким изборима које би припремила техничка влада, Врховник освојио више од 35 – 40 одсто гласова? А о томе како би, уласком у један такав сценарио, кренула и фронтална бежанија ударних песница овог режима – живи били, па гледали.