Прочитај ми чланакОве године мартовске иде потрајаше цео минули месец, а не, како календар налаже – један дан. Као најава опасности и претње да ће се зло догодити у тачно заказаном времену, протекле „продужене“ иде приличе духу нашег времена у коме су све невоље увећане, претње метастазиране и заоштрене, а мржња свеприсутна. У складу с правилом поменутог митског датума, рат који је на тлу Европе обележио мартовско време био је предсказан, а јавне, као и скривене битке које се данас воде на великом земаљском фронту Истока и Евроазије, такође су биле најављене, па и објашњене. Историја се понавља, опасности, страдања, хуље и хероји, насилници и жртве не касне на суђене им важне сусрете.
Шта је стварна невоља и злослутна кажа којом су ововремене мартовске иде преобразиле свет? Да ли је то продужени беспоштедни рат у којем Руси „дисциплинују“ Украјинце и то раде „наопаком математиком, јер 200.000 момака меље 600.000 момака“ (коментар украјинске епске битке који је дао запањени некадашњи амерички обавештајац задужен за Русију, а потом инспектор за оружје УН Скот Ритер)? Масовно избеглиштво, економска криза, муке и сиромаштво? Или најпре нешто што јесте фатално и рушилачко, премда се у овом суженом набрајању чини мање страшним и за голи живот мање погубним – свеприсутна, царствујушча лаж и обмана као принцип који се у комуникацији и животу друштва подразумева? Промишљајући време садашње, Милован Данојлић примећује: „Лажољубивост је постала нормално патолошко стање једног света без ослонца у себи, и без компаса у поретку виших моралних вредности.“
Дакле, без могућности избора да избегнемо судбину медијума неуморног мејнстрим „информисања о чињеницама и догађајима“, осуђени смо да гледамо и слушамо лажољубе из политичких и медијских дејствујушчих утврђења. Постали смо посматрачи слике стварности филтриране њиховим интересима, свет разумемо из наопачке- перспективе, а о стварности знамо – ништа! Стога и тонемо у поредак без смисла и етичког темеља. Данас већина „ангажованих и документарних“ ТВ емисија посвећених догађајима у Украјини, или пак новина с „аналитичким“ освртима на овај рат, функционишу као живи доказ да се испунило модерно проклетство којим нам је предсказано гушење у свету лажи, у поретку „без компаса и виших моралних вредности“. Да ли управо на ове чињенице циљају поједини моћни светски политичари, када, попут Сергеја Лаврова у говору прошле недеље, кажу: „Тренутна ситуација у свету је преломна етапа у историји, у историјском развоју цивилизације“?
О великим, за будућност цивилизације важним темама виђеним у свестранијој мисаоној оптици, политичари пак ретко брину. Вазда фокусирани на сужено поље властитих, односно интереса идеологије и колективитета у којем делују, они говоре непосредно, без „заноса“ и „визија“ својствених актерима другачијег кова.
Како то оперативно и циљано може да се (у)чини, протеклог марта, можда не сасвим у духу некаквог узнемирујућег предсказања, али свакако као најава наше сложене будућности, Србима је демонстрирао Кристофер Хил, амерички политичар и дипломата, у Вашингтону издвојен као „кадровска елита“.
Одавно најављен, у Србији с помешаним емоцијама и не посебно пријатним успоменама из југословенских деведесетих очекиван, кандидат за новог америчког амбасадора у нашој земљи Кристофер Хил најпре је пред Одбором за спољне послове америчког Сената, током недавног претреса о својој номинацији, изјавио да га „забрињава то што се Београд окреће Русији“.
„Од Другог светског рата, 75 година, Београд смо посматрали као специјално место где не желимо раст руског утицаја. Данас видимо тачно она питања у погледу којих би требало да будемо опрезни и спремни да нешто урадимо… Не треба да будемо само опрезни, већ и да будемо спремни да покажемо да ми нудимо бољи модел и алтернативе. Није довољно рећи да има проблема у прихватању кинеских и руских предлога. Морамо да покажемо да је оно што ми имамо боље за Србију“, поручио је овом приликом Хил.
Каква су то мерила која уважава Хил у разматрању пред Сенатом? На које тако надмоћне вредности и „алтернативе“, називајући их „моделом“, циља екселенција када тврди да би „Београду требало показати да Америка има бољу понуду од руских и кинеских“? Да ли би неизоставни део понуђеног „модела“, уз подразумевајући корпус америчких вредности, били и друштвена и законска надмоћ ЛГБТ+ људских права, доследно практиковање културе поништавања, као и низа неписаних правила која воде у атомизовано обескорењено друштво усамљених и дезоријентисаних несрећника? Или је то најпре превратнички поредак који је најавио Хилов председник Џо Бајден током прошлонедељног говора, када је тврдио да се свет налази на „тачки прекретнице“ која се догађа за века „сваке три или четири генерације“ и да је „на САД да одреде исход“. У Бајденовим речима: „Спрема се нови светски поредак и ми морамо да га водимо“, немали део јавности препознао је Велики ресет Клауса Шваба. Ако је то тачно, мора се приметити да је Србија купила карту за овај брод, потписујући важну приступницу (недавно потписани Споразум о успостављању Центра СЕФ-а за Четврту индустријску револуцију), но да је ту реч о пловидби кроз земљу непознату, путовању испуњеном опасностима и претњама мучним не само за Србију већ и за све остале који би се одважили да крену овим путем.
Због чега је тако објашњава се у детаљном разматрању Завере Давос, као и генезе везане за Велики ресет, Четврту индустријску револуцију и самог Шваба, које објављујемо у овом броју.
„Циљ планова и деловања Завере Давос је преузимање целокупне енергије на планети, укључујући и људску, што је кључно у процесу елиминације људске врсте. Људи су, с овог становишта енергетског преузимања, из ропског положаја прешли у стадијум кметова, потом радне снаге, па ресурса, а сада им је намењено да буду платформа за био и техно инжењеринг.“
Наведени пасус из објављене анатомије појмовника везаног за Светски економски форум (СЕФ), односно Велики ресет, појашњава због чега не би ваљало да је ово део понуђеног Хиловог пакета, или тачније – због чега би одбојност за ову верзију америчког модела била масовна и разложна. Нови амерички амбасадор недавно је, пред долазак у Београд, положио заклетву, а у ауторској колумни за лист Тампа Беј тајмс „спустио лопту“, рекавши: „Моје дужности у Србији, у земљи са којом су Сједињене Америчке Државе пре само 23 године биле у сукобу и где и даље имамо неке разлике, јесу да пронађемо заједнички језик и да гледамо у будућност.“
Шта је пак надмоћно, и у мњењу већине Срба непобедиво када је реч о прозваном и с америчке стране оспореном руском моделу стварносног поретка, делом је појаснила прошлонедељна изјава шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова дата српским новинарима: „Дубоко уважавамо српски народ, српску културу, историју, приврженост традиционалним пријатељима.“ Чини се да, опредељујући се за понуђене одговарајуће „моделе“, Срби у овом случају немају недоумице око тумачења подразумеваних мерила. Модел се прихвата и због овог наведеног подстицаја. Можда и зато што цитирана руска порука стварно нема додирних тачака с оном америчком коју овде често слушамо, а сабрана је у иритантној, арогантној, недопустиво безобразној рефрен-реченици: „Ви сте свет“!
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 4, 2022
