Dok jedni smatraju da curenje "pentagonskih papira" predstavlja prilično složenu psihološku operaciju (psiop), odnosno da je reč o kontrolisanom curenju radi dezinformisanja (mada nije jasno tačno sve koga) ili slanju određenih poruka (opet nije skroz jasno kome), drugi veruju da je ova epizoda samo odraz jednog društveno-državnog sistema u poodmakloj fazi dekadencije i opadanja.

Најлакша „стручна анализа“ би отприлике гласила – па, знате, има ту и једног и другог, али ће време показати… Но, изгледа да је неизбежан закључак да ту стварно има помало од свега.

С једне стране, истина је да је крајње сумњиво то што су сви процурили папири сада у поседу корпоративних медија попут „Вашингтон поста“, „Фокса“ и Си-Ен-Ена, односно „чувара капије“ америчког естаблишмента. Мејнстрим медији, предвођени „Вашингтон постом“ и „Њујорк тајмсом“, су се, супротно часној новинарској традицији заштите таквих извора, ангажовали у идентификовању и проналажењу осумњиченог Џека Тешеире, уз логистичку помоћ осведоченог англоамеричког обавештајног медијског пункта „Белингкет“.

И ти цинкарошки медији ће сад да контролишу њихово даље пуштање у јавност, процењујући шта може да штети „националној безбедности“, а шта не. Односно, коза је задужена да чува купус.

С друге стране, ова реакција исто може да говори у прилог аутентичности докумената, с обзиром да делује да се естаблишмент поломио да их стави под контролу. Што би, опет, ишло у прилог тези да се овде није радило, бар не изворно, о намерном, фингираном „цурењу“ поверљивих докумената, и да се сада ради на контроли штете.

Приступ милиона људи

Тезу о могућој изворној спонтаности унутар једног деградираног, декадентног система поткрепио је и бивши обавештајац америчких маринаца, Скот Ритер у недавном гостовању на Јутјуб каналу „Џаџинг фридом“. Ритер је објаснио како је сасвим могуће да 21-годишњи резервиста ваздухопловне националне гарде у Масачусетсу добије приступ документима са ознаком врховне тајности.

Наиме, у периоду после пада Берлинског зида и краја Хладног рата, америчке обавештајне службе су скресане у финансијском и људском смислу. Израчунато је да је јефтиније и ефикасније укључити резервисте у ланац обраде и презентације поверљивог материјала. Тешеира је припадао једној таквој јединици. Потврђено је да је имао овлашћен приступ поверљивим документима и да је могао да учествује у склапању извештаја за брифовање војног врха који би садржали делове поверљивих докумената. (Узгред речено, према извештају америчког Конгреса из 2019, више од милион људи у САД има приступ документима са ознаком строге тајности, што говори не само о масовности приступа таквим документима, већ и о доста сниженим критеријумима за коришћење ознаке строге поверљивости.)

Наравно, истрага ће показати да ли су баш ови документи који се, за сада, највећим делом односе на рат у Украјини, дошли до Тешеире рутински, или их му је неко много вишег ранга циљано сервирао, користећи младића као инструмент преко ког је могао да се објави поверљиви материјал. Ако је то случај, онда и даље остаје дилема шта је био мотив – дезинформација јавности или непријатеља, или делимично приказивање праве природе рата у Украјини зарад компромитације Беле куће и њене украјинске политике.

С обзиром на обим штете која је нанета не само званично пројектованом имиџу рата, по којем Украјина ефикасно меље слабу и дезорганизовану Русију и само што је није поразила, већ и америчким односима са савезницима које је – замислите – шпијунирала и прислушкивала, пре делује да је ипак реч о некој врсти акције узбуњивања јавности, на трагу Асанжа, Менинга и Сноудена, или информација које су дате Симору Хершу, на основу којих је могао да објави (односно потврди) да је сам Џо Бајден ауторизовао саботажу Северног тока 1 и 2, коју је спровела америчка морнарица.

Но, где владају декаденција и растућа дезорганизација и анархија, ту се повећавају и могућности за „лов у мутном“. Дакле, врло је могуће да су се на првобитно цурење у циљу узбуњивања јавности и компромитације званичне политике накачили и делови система, који не само да покушавају да контролишу штету већ и да, по чувеним речима некадашњег Обаминог шефа кабинета Рама Емануела, не пропусте прилику да искористе кризу у сопствене сврхе.

Афера „Бад лајт“

Постоји наравно и опција да су и сам хаос, дезорганизација и декаденција пројектовани (ах да – још једна „теорија завере“). Индикативан је недавни пример маркетиншке катастрофе са трансџендером који је рекламирао популарно америчко пиво „Бад лајт“ и тиме изазвао револт његових традиционалних, конзервативних конзумената и значајан пад акција компаније која га производи. Да ли је посреди само погрешна процена либерално оријентисаних маркетинг менаџера који су изгубили сваки додир са реалношћу, а уз то презиру „пећинске“ светоназоре оних који зраче „токсичном мушкошћу“? Или се можда ипак ради о свесном чину друштвене субверзије?

Познати амерички анти-естаблишмент новинар Мајк Витни је истакао један врло битан моменат у целој причи. Наиме, директор произвођача „Бад лајта“, односно фирме „Анхајзер Буш“, Брендан Витворт је пре него што је ушао у корпоративне воде био официр у центру за противтероризам ЦИА.

Витни сматра да то није никаква случајност (као што није случајност ни чињеница да је Боб Вудворд, половина чувеног новинарског двојца који је разоткрио аферу „Вотергејт“, претходно био обавештајни официр америчке морнарице), односно „теорија завере“, већ да је цела епизода део једног много ширег и далекосежнијег пројекта:

„Да ли заиста мислите да су сви ови луди и невиђени догађаји у последњих неколико година – попут афере Рашагејт, Трамповог опозива, нереда под фирмом ‘Црни животи су важни’, фијаска од 6. јануара (односно упада Трампових присталица у зграду Конгреса у склопу протеста против изборне крађе), ковид хистерије, затварања, обавезне вакцинације, цензуре коју спроводи влада, сумњивих председничких избора, паљења фабрика за прераду хране, искакања возова из шина, напада на електричну мрежу, транс представа за школску децу, манијакалног фокуса на родна питања и спектакуларних јавних суђења – само случајни инциденти који се дешавају спонтано током периода великих друштвених промена? Или мислите да доживљавамо тајно оркестрирану операцију (пси-опс) коју спроводе државни агенти који делују у име својих елитних добротвора?“

Дебакл Дилана Малвенија (трансџендера који је био носилац скандалозне рекламе за „Бад лајт“) савршено се уклапа у ову свеобухватну операцију дестабилизације која има за циљ стварање што веће анархије. То је тачно из Цијине књиге. Погледајте овај кратки извод из чланка под насловом „Операција Гладио: НАТО-ов тајни рат за међународни фашизам“:

„Анархично насумично насиље требало је да буде решење за стварање таквог стања нестабилности које би омогућило потпуно нови систем, глобални ауторитарни поредак. Ив Герен-Серак, који је био отворени фашиста, није био први који је користио тактику лажне заставе за коју су кривили комунисте и која је коришћена да оправда строжу полицијску и војну контролу од стране државе…“

„Другим речима, циљ операције је потпуно пореметити све друштвене односе и интеракцију, неговати осећање неизвесности, поларизације и терора, пронаћи групу која може бити жртвено јагње за широки друштвени колапс, а затим се представити као најбољи избор за успостављање реда. То је пут ка ауторитарној власти, какву наша милијардерска елита спрема за све нас.“

Пођимо још корак даље… Не користи ли украјинска криза америчкој дубокој држави да не само стави највећи део Европе под своју директну војно-политичко-безбедносно-медијску контролу, већ и да створи услове за сејање друштвено-политичког хаоса широм континента? И неће ли добар део оружја намењен Украјини заправо завршити у разним европским земљама, у рукама разних парадржавних, паравојних, терористичких и чисто криминалних елемената, који ће на први миг бити активирани ради сузбијања истинског и аутентичног револта становништва чији се досадашњи начин живота пред његовим очима систематски демонтира?

А крајњи циљ је? Па рецимо стварање хаоса и нереда из ког би се изродио нови ред, односно нови поредак, за којим ће они који буду све ово преживели сами да завапе само да би хаос и неред и немаштина и систематска психолошка тортура којим су предуго били изложени – престали.

Истина је да свако друштво, свака империја имају своје фазе успона, развијености и опадања и декаденције. То би требало све да буде природно. Осим када се уоче јасни знаци да је „неко“ све то малкице „погурао“ и „гура“.

Како гласи стара америчка изрека: само зато што сам параноичан, не значи да ми не раде о глави.

Oznake: Aleksandar Pavić, Amerika, SAD