Да ли је америчка „дубока држава“ спонзор отимања имовине СПЦ у Црној Гори

0

Ако је до сада и било неке сумње ко је главни спонзор црногорских власти у акцији отимања имовине Српске православне цркве у Црној Гори, након интервјуа америчког аналитичара Јануша Бугајског америчким медијима нема дилеме да је то — америчка „дубока држава“.

Бугајски, кога медији често представљају као „експерта за Балкан“, док се у суштини ради о једном од неколицине курира америчке „дубоке државе“, нарочито блиског војно-индустријском комплексу САД, отворено је подржао Закон о слободи вјероисповјести, који су на концу 2019. године донијеле црногорске власти, са јасним циљем отимачине имовине СПЦ у Црној Гори.

„Мислим да је ово добар процес и да показује да Црна Гора поштује владавину права. Мислим да неки чланови Српске православне цркве претјерано реагују и да морају да буду опрезни, да не дозволе да радикали и националисти користе Цркву да подрију црногорску државу“, истакао је Бугајски.

„Дубока држава“ упозорава СПЦ

Осим што се у овако интонираној изјави назире и нескривена пријетња СПЦ поводом њеног понашања у Црној Гори у актуелној кризи, у којој је на улицама црногорских градова по неким процјенама до сада изашло и до 200.000 грађана, чудно звучи и теза америчког експерта у којој се покушај отимања имовине Српске православне цркве покушава представити као кампања да се „имовина врати власницима“, при чему Бугајски користи примјер Јевреја, којима је имовина одузета након нацистичке окупације.

То се у потпуности поклапа са агресивном кампањом Подгорице која промовише тезу да је Црна Гора 1918. године тобоже била окупирана од стране Србије, те да је и овог пута у питању исправљање историјске неправде начињене прије више од сто година.

Треба ли рећи да овај упадљиви консензус у погледу тумачења историје Црне Горе и Балкана између власти у Подгорици и „дубоке“ Америке више него јасно упућује да је поново у питању унапријед испланирана и синхронизована акција атлантских савезника — овога пута у нападу на једину канонску православну цркву у Црној Гори.

Да је то тако, потврђује и став Бугајског да се са процесом атака на СПЦ морало отпочети, упркос одређеним препорукама Венецијанске комисије који нису уважени приликом доношења Закона о слободи вјероисповјести.

„Ипак, то не утиче на чињеницу да имамо много имовине која је одузета црногорској православној цркви и независној црногорској Влади и да мора да се утврди чија је“, тврди Бугајски, који очигледно када су у питању амерички геостратешки интереси ни најмање не хаје за чињеницу да је читав православни свијет на челу са Цариградом и Москвом колико јуче поручио да такозвана „црногорска православна црква“ никада није била аутокефална.

Поруке за Србију

Наравно, покушај разарања СПЦ није могао проћи без реакције званичног Београда, па је амерички „експерт за Балкан“ и то прокоментарисао констатацијом да и даље „постоји елемент у српској политици, у Влади и ван ње, који покушава да подрије независност Црне Горе или њено чланство у НАТО-у“.

„Нажалост, и даље има чланова српске елите и Цркве који вјерују да Црна Гора припада Србији. То личи на оно што Русија вјерује у погледу Украјине. И ту има одређених паралела. Црна Гора има своју независну цркву, која није призната на исти начин на који се признаје украјинска црква. Међутим, можда ће се то догодити у блиској будућности. То не може да се искључи. Да би одржала своју независност, Црна Гора мора да има своје институције (цркву), а Србија, с друге стране, не може себи да приушти сукоб са Црном Гором, јер ће то подрити њен напредак, и ка Европској унији, али и када је ријеч о стабилности у земљи“, поручује Бугајски.

Ова, слободно се може казати, отворена пријетња „дубоке државе“ званичном Београду да се не мијеша у посао Милу Ђукановићу у његовом пројекту „обнове такозване ’црногорске православне цркве‘“, а на рачун СПЦ, може се схватити двојако.

Притом, пријетња да ће било каква подршка Београда Српској православној цркви у Црној Гори подрити пут Србије ка ЕУ, српске власти које на том путу имају и много већих проблема треба много мање да брине од приљежне бриге Бугајског за „стабилност у земљи (Србији)“.

Кад се све ово узме у обзир, нестају све сумње у то ко су стварни режисери и спонзори атака на Српску православну цркву у Црној Гори.