Прочитај ми чланакТри Данца и један Црногорац који живи у Данској ухапшени су у Будви због сумње да су припремали ликвидацију у том граду, а пронађени су и њихови такозвани штек-станови на четири локације. И то није први пут да су странци по овом основу хапшени на нашим просторима...
Акција у којој су лисице на руке стављене Данцима Томију Ра Фросту (37), Хабибулаху Рахимију (36), Перу Лаустену (24) и Андријевчанину Маринку Рајовићу (28) настањеном у Данској изведена је након дужег праћења осумњичених.
© AP Photo /
Саговорник “Вијести” из полиције каже да се и даље утврђује ко је, највероватније ван граница Црне Горе, унајмио Рајковића и чланове данске криминалне групе “Лоyал То Фамилиа” и чија је глава спашена њиховим хапшењем…
Полиција је претресла и неколико станова које су изнајмили у зградама у ужем центру тог града, у најпрометнијим улицама, из којих су наводно назирали своје мете. Извршене су контроле и њихових возила, махом у власништву рент а кар агенција.
“До сада извршеним претресима пронађено је више средстава комуникације, пиштољ са оквиром и шест комада муниције, ручне радио станице, одређена количина опојне дроге, те дрон. Осим тога, у изнајмљеном возилу пронађена је одређена количина експлозива као и детонаторске каписле”, саопштили су из полиције.
Колумбијци пали у Никшићу
Горан Брајовић из Подгорице и Цаицедо Бандоyа Јуан Давид и Цостана Цаса Јосе Александер из Колумбије ухапшени су августа прошле године у Никшићу због сумње да су припремали тешко кривично дело. Истрага је показала да су они претходно боравили у Сплиту, да су у Хрватску ушли у марту, а крајем јула исте године илегално прешли у Црну Гору где су им стављене лисице на руке.
Током испитивања истражитељима су рекли да су у Хрватској боравили скоро четири месеца, чекајући да сазнају своју мету. Двојица Колумбијаца и Црногорац су заустављени у својој намери захваљујући рутинској контроли.
Брајовић је касније на суђењу испричао да је Колумбијце упознао пошто је “као сваки поштени Црногорац” стао и повезао их својим колима, а да је криптовани телефон који му је пронађен служио за комуникацију са – девојкама. Причао је да су га по хапшењу полицајци сатима водили по шумама са кесом на глави, да су покушавали да му ставе у руке пиштољ како би обезбедили ДНК трагове… Суђење је и даље у ток, а ко је био њихова мета, остало је непознато.
Јужноафриканац ухапшен у Котору
Захваљујући сличној рутинској контроли ухваћен је још један плаћни убица. Реч је о Георгију Мајклу Ферарису, младићу из Јужне Афреке, чије је сведочење расветлило на који начин функционише ангажовање странаца за извршење најтежих кривичних дела у Србији и Црној Гори.
Ферарис је, наима, некада био фитнес инструктор али је, како је испричао, са 24 године отишао у Легију странаца у Француску, где је упознао Александра Марковића, члана кавачког клана. Ферарис и његов нови пријатељ нису прошли тестирање у Легији, али се њихово дружење ту не завршава.
Док је борао у кампу Легије, упознао је америчког плаћеника, а Марковић му је наводно испричао да му је Марковић рекао да су кавчани ангажовали овог Американца за једну компликовану ликвидацију. Месец дана касније, и Ферарису је понуђено да а 50.000 евра изврши ликидацију.
“Прихватио сам Александров предлог да им се прикључим и извршим убиство јер сам био тотално без новца”, пренео је раније КРИК наводе из изјаве коју је дао тужилаштву.
Кавачки клан му је, како је испричао, купио авионску карту до Београда, где се нашао са Марковићем. Одатле су возом допутовали до места близу границе са Црном Гором.
“Пре преласка границе, ја и Александар смо изашли из воза, а затим смо се ту разишли. Марковић је ушао у једно возило и одвезао се у Црну Гору”, рекао је он.
Ферарис је у Црну Гору ушао илегално – водич га је пешке превео преко границе. Након тога, чланови криминалне групе „покупили“ су га истим аутомобилом, али су до крајње дестинације, Будве, неколико пута променили кола, како је рекао црногорском тужилаштву.
У Будви су Ферариса сместили у стан где му је речено да чека зелено светло да убије своју мету – Горана Ђуричковића, власника ресторана “Тхе Олд Фисхерман’с Пуб” на будванској променади и члана шкаљарског клана. Ферарису је објашњено да је његова мета са својим људима била директно укључена у крађу 200 килограма кокаина, а да му је наређено да у њега испали пет хитаца.
Док је чекао да одради овај посао, Ферариса су искористили и за друге ствари – да за криминалну групу купи два мотора. Међутим, како је време одмицало, Ферарис се према свом признању премишљао. Један дан, током рутинске контроле, зауставила га је полиција док је био за воланом БМW. Полицајци су приметили чудан детаљ, да је на рукама имао хируршке рукавице, због чега су привели. Тада је одлучио да им отвори душу.
Ферарис током суђења није идентификовао никог од чланова кавачког клана. Осуђен је на пет година затвора док је Марковић, који га је регрутовао, добио шест година.
Иначе Ђуричковић, Ферарисова мета, тада је избегао смрт али га је метак стигао пет месеци касније, пошто је упуцан хицем из снајпера у башти свог ресторана. Након што је погођен, пао је у море.
Зашто увозимо плаћенике?
Оваква дешавања у подземљу могла би бити добар показатељ да је у протеклих две до три деценије дошло до значајних промена струјења. Наиме, јавност у Србији и Црној Гори, али и читавом региону, до сада је имала прилике да чита и слуша о плаћеним, професионалним убицама који махом долазе са простора Републике Српске и Босне и Херцеговине и то из руралних, забечених планинских крајева, где практично у илегали, живе далеко од очију јавности.
Такве убице занат су “пекле” најчешће у ратним дешавањима деведесетих година, где су учили да баратају разним врстама аутоматског оружја. Навикли су да живе по строгој дисциплини, готово се никада не експонирају, њихова имена нису она звучна из света подземља… Због свих ових карактеристика били су интересантни овдашњим криминалцима и управо због тога промене каквим сведочимо јесу изненађујуче.
Криминолог Добривоје Радовановић објаснио је за “Нову.рс” да би се одговор на наше питање могао крити у ономе што предстоји након извршења ликвидације.
“Разлог за унајмљивање странаца за извршење најтежих кривичних дела могао би да буде то што је много безбедније да убиства обављају особе које не потичу из наших крајева јер им је након извршења лакше да побегну и више никада не буду пронађени. Ради се о томе да је то просто један безбеднији приступ”, објашњава Радовановић за “Нова.рс.”
Радовановић подвлачи да странци сасвим сигурно нису вештији у том послу, нити знају нешто што наши не знају.
“Разлика у ангажовању странаца и домаћих плаћеника јесте у цени. Међутим, људима који код нас ангажују овакве собе, паре нису проблем, они их имају много и не желе да због новца ризукују да њихов посао буде откривен. Поред тога, врло је вероватно да плаћеници никада не сазнају ко је наручилац убиства и да комуницирају искључиво преко посредника”, објашњава нам Радовановић.
На питање како се криминалци међусобно повезују, Радовановић одговара да је то у свету криминала једноставно, да је довољно да се помене нечији надимак и да се лако до те особе може дођи.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 2, 2021
