Прочитај ми чланакТри деценије Сједињене Државе пљачкају, даве, газе и понижавају грађане Србије
Сједињене Државе су у великим проблемима. Ушле су у рат за потпуно уништење Русије и стварање новог светског поретка. У овом рату су жртвовале све своје европске савезнике, које су довеле до просјачког штапа. Оставиле су пре уласка у светски сукоб Авганистан. У овој држави су оставили, без поздрава, све своје сараднике. Сада се спремају да утекну са Балкана. Бела кућа је 30 година тлачила Србију и балканске државе. Бела кућа је и Србију завила у црно. Хоћемо ли моћи од тога да се опоравимо?
Сједињене Америчке Државе су још конфедерална, а и институционална држава. Она све више личи на бивши СССР, тврде доскорашњи председник Доналд Трамп и бивши државни секретар Хенри Кисинџер.
Председник Мексика Андрес Мануел Лопез Обрадор стао је у одбрану оснивача Викиликса Џулијана Асанжа и затражио 5. јула ове године од америчких власти помиловање. „Ако га одведу у Сједињене Државе и осуде на максималну казну и да умре у затвору, морамо започети кампању уклањања Кипа слободе“, предложио је председник Мексика.
Сједињене Државе су све ближе разједињењу, а све мање су и институционално друштво. Од када су покрадени, дрско и насилно, последњи председнички избори, грађанима је постало јасно да је дошло време да се деле. Без грађанског рата.
Вратимо се на случај Србије и њене окупације од владара из Вашингтона.
Након што су обориле с власти режим Слободана Милошевића, грађанима Србије је постављена тзв. власт ДОС-а (Демократске опозиције).
Опијени привидом слободе, грађани су убрзо схватили да је ова окупација опаснија од оне коју су нам из Вашингтона извели постављањем Слободана Милошевића, као свог, “јаког човека на Балкану“.
И почело је нестајање Србије. Схвативши да нове елите имају везане руке и ограничен “боравак на власти“, најписменији, најобразованији и радно способни млади људи су стали у редове испред амбасада и отишли, без повратка.
У честим демонстрацијама против режима Слободана Милошевића, у којима је учествовао велики број грађана, потрошена је сва енергија. Онда је грађанима Србије требало узети све. Прво имовину.
Ђинђићева Влада довела је министре Мирољуба Лабуса, Млађана Динкића, Александра Влаховића, Божидара Ђелића, Данка Ђунића и њихове шегрте Синишу Малог, Весну Ђинић…. који су требали да “ослободе“ Србију. Отели су нам пет највећих банака. Капитал су дали страним банкама, да нас немилосрдно глобе.
То растакање је обављено поред “необавештеног“ Коштунице. После пљачке које су над грађанима извршиле пирамидалне банке газда Једе и Дафине, грађани су остали и без штедних улога у пет највећих банака у земљи, које су биле потпуно солвентне. Поред њихових улога пропали су и улози оснивача банака – велика друштвена и јавна, па и приватна предузећа. Настала је паника, већина грађана је зажалила што је оборила Милошевићев режим.
Када је пред Зорана Ђинђића стављен списак задатака, које мора одмах извршити, он се обезнанио. На његову жалост, било је касно, јер је, пре него што је постао председник Владе Србије, са обе руке ушао у криминал. Платио је главом, па је растакање Србије могло да се настави.
Американци су од Србије узели Железару у Смедереву и обе Дуванске индустрије у Нишу и Врању. Војска је натерана да истопи све тенкове, топове, понтонске мостове, да оф шор фирма покупи сав новац и врати Железару Србији, са свим дуговима.
Немачка је остала шокирана када је смедеревска челичана продата Американцима, јер је она изграђена кредитом који су дали Немци. Србија је прихватила да врати кредит, само да скине са списка наређења овај проблем.
Дуванска индустрија из Ниша пунила је, пре продаје, буџет Србије са више од 37 одсто. Када су је купили, амерички бизнисмени, престала је свака уплата. Запослени су добили статус робља, а више од 20 хиљада кооперанта, узгајивача дувана, престало је да га производи, јер су нови власници дуван увозили из Индије, а продавали га као српски првокласни дуван.
Након што су разоружали Војску Србије, узели, уз мало пара, јавна предузећа од чијег пословања је зависило пуњење буџета. Након што су нам отели најјаче банке, Амери су нас, као израубовану курву, препустили Немцима.
Тако нас је госпођа Меркел узела у своје руке, под своју чизму. Оно што није Хитлер за време рата, то су следбеници госпође канцеларке.
Тешко је побројати све зле потезе оних који су остали иза Ђинђића.
Тако је Борис Тадић, са места председника Србије, покушао да у Сједињеним Државама учврсти свој статус. У кампањи за избор америчког председника, Борис Тадић је, са 50 милиона наших пара, помогао кампању Барака Обаме против госпође Хилари Клинтон, за номинацију за кандидата ове партије на председничким изборима. Барак Хусеин Обама је номинован и победио је на изборима, а госпођа Хилари је постала министарка спољних послова.
ФБИ-а је открила Тадићево финансирање, које је он успео да спроведе преко тадашњег амбасадора Србије Владимира Петровића. Он је амерички држављанин (ожењен кћерком покојног Оливера Антића, амбасадора Србије који се убио у Португалу). Пре тога је био и секретар код гувернера Илиноиса Рода Благојевића.
Петровић је поделио новац америчким Србима да га уплаћују у корист изборног штаба Обаме. Они су плаћали кешом, што је ФБИ довело на траг, да га саберу. Онда Борису Тадићу није било спаса.
Тако смо добили за новог диктатора двојац Томислав Николић – Александар Вучић.
Вучић је поразио брзо Николића. Млађи је, бескрупулознији, а и педер је. Умео је да се користи подршком топле браће, који су у свету били у успону.
Нико од светских диктатора није уживао такву подршку значајних центара моћи, као шизофрени Александар Вучић.
Он је буџет Србије сматрао својим новчаником, а државу Србију као залагаоницу. Узимао је кредите, залагао њену имовину, земљу, компаније, руднике…
Из Сједињених Држава јавно га је, на сва уста, подржавао извесни Метју Палмер, који је ожењен Српкињом, Даницом Дамјановић, Београђанком. Палмер је Србе сматрао говнима.
Тако је главни саветник Вучићев постао бивши премијер Тони Блер. Преко њега је Вучић покушао да Савет безбедности изгласа резолуцију да су Срби геноцидни народ. Платио је то нашим парама, али је руски амбасадор Виталиј Чуркин ставио вето.
Свакојаке гадости су долазиле из Вашингтона.
Тако је Палмер, уз помоћ Тони Блера, успео да америчком државном секретару Мајку Помпеу плати 200 милиона долара, да он подржи да Вучић преда Косово, јер је од Тачија узео 300 милиона да то уради.
И државни секретар Помпео је одмах поставио Палмера за изасланика САД-а за преговоре између Приштине и Београда. Он се грлио са Вучићем, уздизао га до небеса, ружећи грађане Србије као примитивне и склоне “враћању у прошлост“.
Тај догађај је шокирао и тадашњег председника Трампа, па је сутрадан именовао свог изасланика за преговоре, Ричарда Гренела, тадашњег амбасадора у Немачкој.
И сада је крај.
Прошле године амерички председник Бајден је потписао извршну уредбу (8. јуна) којом се продужава законска могућност стављања на црну листу појединих грађана са Балкана (па и Србије), а 13. јуна је потписао указ којим се важност те уредбе продужава.
Обавештајна заједница Сједињених Држава обзнанила је да су балкански диктатори зарадили неколико стотина милијарди долара и евра тргујући наркотицима, оружјем, прањем новца, трговином људима…
Српском диктатору је откривено да само у Сједињеним Државама има 25 милијарди на рачунима, да има стотинак компанија, на своја и туђа имена, да је потрошио неколико милијарди на подмићивања конгресмена, сенатора, политичара…
И живот Александра Вучића је при крају. Отишла је Ангела Меркел, Себастијан Курц, “оладили“ су Емануела Макрона, дистанцирао се и Таип Ердоган.
Америка се одриче Балкана. У траљама “тата“ нас оставља!
USAID је разорио правни систем Србије. Судови, тужилаштва, јавни извршитељи, све је стављено у службу поробљавања грађана.
Шта ће бити са диктаторима са Балкана?
И њих чекају црни дани. Бела кућа не оставља сведоке својих злочина.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 8, 2022
