Прочитај ми чланак

Цев испод сваког осмог јастука!

0

hro-oruzje_620x0

(Новости)

Србија и регион су међу водећим земљама у Европи по броју легалног и недозвољеног оружја. Грађани Србије имају, према званичним подацима, више лаког ноаружања него војска и полиција заједно

Сваке године у Србији се деси између 200 и 350 убистава, а већина, укључујући и последње масовно убиство у Иванчи, буде „потписано“ ватреним оружјем. И док иза криминалних обрачуна готово увек стоји илегално оружје, породична убиства, у којима су нож и секиру заменили пиштољи, по правилу се врше легалним комадима.

Према званичним подацима које нам је доставио МУП Србије, 874.368 грађана у овом тренутку легално поседује 1.186.066 комада оружја. То би значило да по један комад иде на сваког шестог житеља Србије. Пошто неки имају по више комада, ако број становника поделимо са онима који поседују дозволе, испада да је наоружан сваки осми. Дозволу за ношење има њих 1.500.

Незваничне процене кажу да илегалног оружја има чак три до четири пута више. Све у свему, лаког наоружања – стрељачког и пешадијског, више имају грађани, него војска и полиција заједно! Највећи део заоставштина је ратова 90-их.

Према једној прошлогодишњој међународној студији из Женеве, грађани Србије у легалном поседу имају тек нешто мање оружја од оних у Ираку. Тако у Србији на 100 становника има 38 регистрованих цеви, а у Ираку 39. Испред су само грађани САД, Јемена, Финске и Швајцарске.

Због свега овога, директор полиције Милорад Вељовић најавио је скоро упућивање новог нацрта Закона о оружју и муницији Влади.

– Он ће предвиђати већу контролу људи који поседују оружје. Још од 2007. године, када се у селу Јабуковац код Неготина догодило деветоструко убиство, радимо на изменама тог закона које би омогућиле да се обављају периодични лекарски прегледи оних који имају дозволу за држање оружја – потврдио је Вељовић за „Новости“, и додао да би прегледи могли да буду вршени на сваких три до пет година.

До сада о менталном здрављу наоружаних до зуба није бринуо – нико. Да би неко добио дозволу за држање оружја, уз захтев за издавање мора да приложи уверење да се против њега не води кривични поступак, да је обучен у руковању ватреним оружјем, и доказ о уплаћеној административној такси.

Иначе, МУП Србије је до сада много илегалног оружја уништио у сарадњи са УНДП, односно Центром за контролу малокалибарског и лаког наоружања у југоисточној и Источној Европи (Сисак). По речима Ивана Звержхановског, координатора УНДП, од 2003. године, у пет-шест акција Сисак је уништио укупно 110.000 комада малокалибарског оружја (пиштољи, лоавчко и трофејно оружје, полаутиматске пушке, па чак и „зоље“).
– Један део грађани су предали добровољно, али је највећи део ипак одузела полиција или су у питању полицијски вишкови. Да би оружје одузето током кривичног поступка било уништено, бирократска процедура је прилично компликована. Влада мора да одлучи да оно постаје власништво државе и да се може отуђити уништењем – каже Звержхановски.

Да би се повећала безбедност, оружје пре свега треба „истерати“ из илегалне зоне, и спровести кампање које ће подстаћи грађане да га предају на уништење. Координатор УНДП подсећа да је поседовање оружја без дозволе кривично дело и онај ко га има не може на легалан начин да га отуђи:

– Зато је потребно увести амнестију (да онај ко преда „илегалца“ не одговара), као што је већ рађено 2003. Дужи период амнестије и константна кампања са емотивним акцентом на опасност пре свега по безбедност деце, довешће до тога да грађани масовније предају оружје.

Звержхановски подржава увођење редовних здравствених контрола да би се продужио оружани лист, али додаје да треба проверити и како власници то оружје држе, да оно не буде у домашају малолетника.

05_30-Cene-na-crnom-trzistu
Стручњаци: Није проблем у оружју него у болесном друштву

Србија има најефикаснији закон о оружју и муницији у Европи. Он тачно дефинише ко и под каквим околностима може добити дозволу за ношење оружја, а ко је може добити за држање оружја – каже др Душан Дунђер, представник Асоцијације НСБ (Међународна асоцијација невладиних структура безбедности из Москве за Србију). – Поједини стручњаци тврде да у закон, међутим, треба додати и лекарско уверење (које је законом регулисано за службе безбедности). Мислим да овим уверењем никакав ефекат не бисмо постигли, осим што бисмо искомпликовали и овако компликовану процедуру. Да је тако, доказ су поједина самоубиства припадника служби безбедности који прођу редован психофизички преглед.

Свет познаје и ригидне законе, какав је наш, до крајње либералних, као у Америци или Швајцарској. Али узроци нису у количини оружја и дозволама за оружје, већ у психичком стању нације.

Процедура добијања дозволе за оружје у Србији захтева детаљну проверу. Неопходно је да особа уз захтев за издавање прилаже уверење да се против њега не води кривични поступак, уверење да је обучен у руковању ватреним оружјем, као и доказ о уплаћеној административној такси за поднет захтев.

Криминолог Добривоје Радовановић за „Новости“ каже да је најава нацрта новог Закона о оружју и муницији корисна, али неће имати никакав ефекат на смањивање броја тешких злочина.

– Масовни и серијски злочини дешавају се због тешких психичких стања појединаца а на то неће утицати законске контроле – каже радовановић.

Он сматра да полиција уз интензивнији обавештајни рад мора да појача изненадне контроле и да на препад упада у групе и међу појединце за које се сумња да су повезани са криминалом.

– Уз бољи рад полиције неопходан је и ангажованији рад социјалних служби, нарочито на раном утврђивању склоности ка злочину и превенцији – каже Радовановић, уверен да су казне за илегално оружје релативно добро одмерене али, нажалост, судови их драстично ублажавају. – За експлозивну направу казна је три године затвора, али на прсте једне руке могу се избројати они којима суд није ублажио казну. (В. ТАЛОВИЋ)