Прочитај ми чланак

Цензура медија – један од стубова Вучићеве владавине

0

mladi_vucic

Хакерски напади на Васељенску, Нови Стандард, НСПМ, интернет Радио Снага Народа,Телепромптер и Пешчаник показују да је Александар Вучић био и остао, дубоко у себи Милошевићев министар информисања, са свим наслеђеним особинама и страховима.

Ови напади показују и то да је Вучић, много пре него што су многи очекивали, ушао у следећу фазу своје владавине. То је фаза обрачуна са преосталим џеповима отпора неконтролисаној моћи једног човека. То је фаза која се испољава и кроз тежњу за свеобухватном цензуром и контролом свих медија и друштвених мрежа. То је уједно и фаза рађања озбиљног отпора таквом стању ствари у земљи Србији.

Где је настао проблем за режим? Проблем је настао када су неки интернет сајтови почели да извештавају шта се заиста на терену дешава поводом поплава и о томе обавештавали ширу интернет јавност. То се господару медијског неба у Србији није нимало свидело и он креће у репресивнију фазу своје владавине. Ових неколико дана смо били сведоци да су се неки интернет делатници хапшени и позивани на информативне разговоре због „ширења панике“ да би се прикрило да управо – режим шири панику. Затим су сви критичарски сајтови са значајнијом посетом, без обзира на њихов идеолошки профил, хаковани и рушени.

Наравно, паралелно са повећањем репресије над јавном речју, активирају се напредњачке агенције типа „Фактор плус“, „Стратеџик“ и сл. Ове и њима сличне агенције занемарујући логику и истину до граница апсурда објављују истраживања типа да „грађани“ у двотрећинском броју подржавају акције режима и томе сличне небулозе.

Са друге стране, сви објективни и релевантни извештаји са терена који су се појављивали у овим независним изворима су јасно доказивали да су власти сасвим неадекватно, неорганизовано и панично реаговале на поплаве у Србији. И да држава у оваквим, ванредним околностима, једноставно не постоји. Једино што је било добро организовано и што је реално постојало на терену од почетка ове велике природне непогоде јесте маркетинг наступ истакнутих чланова СНС-а, на првом месту Александра Вучића и његовог виђеног и нестрпљивог наследника, Небојше Стефановића .

Ови примери цензуре показују, међутим, да Вучићев режим стоји на врло климавим ногама и да улази у терминалну фазу свој владавине после које нема повратка на старо.

Да закључимо: с обзиром на контролисаност телевизија и новина, постало је правило да се тачне иинформације траже на интернету. Када би се сабрали посетиоци сајтова које је Вучићев режим покушао да угаси, видели би да су у питању стотине хиљада високо образованих људи, дакле, реална елита овог друштва, и то је тај Вучићев највећи проблем. Такође, за разлику од Вучићевих гласача, на интернету су махом млађи људи, тако је сасвим јасно да будућност у Србији припада онима који за премијера и његову странку нису гласали, нити ће икада то учинити. Због тога и Вучићев страх и потреба за гушењем. Једино што у доброј мери промиче пажњи јавности је да Вучићев  режим саслушава челне људе опозиционог Покрета Двери због протеста испред РТС-а,који су Двери организовале, шта мислите због чега? Па, баш због медијске цензуре!

Сада се јасно види да је у срцу „реформатора“ и даље Милошевићев министар информисања. Он добро зна, из искуства, која је судбина режима за који не гласају омладина и образовани људи. Због тога мора да гаси све гласове разлике, јер је свестан да ће се они умножавати.

(Двери)