Прочитај ми чланакУ Словенији је избио прави нуклеарни скандал који прераста у озбиљну политичку кризу. Наиме, тамо је почетком октобра био расписан референдум за 24. новембар на којем су грађани требали да се изјасне о томе да ли дају сагласност да држава крене у изградњу новог нуклеарног реактора „Кршко 2“.
Пре тога је реализован низ дебатних емисија на националној телевизији, као и научних и стручних скупова на којима су изношени аргументи за и против. Такође, урађени су и стратешки документи државе, попут Националног енергетског и климатског плана (НЕКП), у оквиру којих су разматрани сценарији функционисања електроенергетског система са и без нуклеарних електрана. И коначно, непосредно пред одлуку да се иде на референдум, влада Словеније је потписала уговор са француском компанијом ЕДФ о мирнодопској употреби нуклеарне енергије.
Све ово је довело до тога да је према истраживањима подршка јавног мњења била скоро 70 посто за изградњу нове нуклеарне електране. Међутим, онда је читаву причу „покварила“ новинарка Ерика Жнидаршич која је у својој ауторској емисији на словеначкој националној телевизији објавила тонске снимке на којима се јасно чуло како се представници власти и опозиције договарају око пројекта „Кршко 2“.
Наводни љути ривали причају о изградњи нуклеарке као о већ договореном послу, а о референдуму на којем грађани треба да се изјасне да ли то уопште желе, говоре као о пукој формалности коју треба спровести тако да не ремети и не угрожава постојеће договоре.
Након тога што се словеначка јавност, на телевизији коју сами грађани плаћају да буде њихов јавни сервис, упознала са тајним разговорима који се о тако важном пројекту воде између представника њихове власти и опозиције, подршка изградњи нуклеарне електране је буквално преко ноћи пала на испод 50 процената.
Почело је и да се одмотава клупко ширег договора који је постојао о томе да се грађани свесно доведу у заблуду како је изградња нуклеарне електране најбоље могуће решење. Тако се сада врше измене и допуне већ урађених анализа у којима је практично до јуче све било на страни нуклеарне енергије, али онда су се аутори накнадно сетили да постоје и одређени фактори које су занемарили, а који драстично утичу на коначно одређење шта је најбољи сценарио за будућност словеначког електроенергетског система.
На крају, заказани референдум је одлуком скупштине отказан, а водећи стручњаци за енергетику су у јавност изашли са поруком да је за Словенију најбоље да не гради нову нуклеарну електрану, већ да се иде на изградњу соларних и ветроелектрана, као и система за складиштење електричне енергије, а да електране на земни гас буду стратешка резерва.
Зашто ово пишем? Србија је започела измене законских аката тако да власт планира да до краја године укине постојећи мораторијум на изградњу нуклеарних електрана и погона за прераду и складиштење нуклеарног отпада. Такође, и Србија је попут Словеније недавно потписала уговор са француским ЕДФ везано за мирнодопску употребу нуклеарне енергије. У нову националну енергетску стратегију је доста немушто уведена тема изградње нуклеарних електрана са крајње нереалним роковима за реализацију пројекта.
Наш Интегрисани национални енергетски и климатски план (ИНЕКП) је у току самог писања више пута мењан и штимован према захтевима дневне политике. И коначно, Александар Вучић готово свакодневно понавља да нам је нуклеарна енергија једини спас и да ћемо у супротном остати без струје.
Дакле, буквално имамо све исте елементе као и Словенија тако да ми је тешко да замислим да код нас посао везан за нуклеарну енергију иде поштено и без снажног уплива корупције.
Нажалост, оно што ми немамо је јавни медијски сервис на којем би грађани могли да чују било шта што одудара од онога што Вучић договара, а нама сервира као једино могуће и најбоље од свих решења. Такође, немамо ни стручну јавност која има петљу да води озбиљну дебату са властима и тако грађанима омогући бољи увид како би јавност била коректив и крајњи судија.
Међутим, упркос свему ја немам никакву дилему да су теме литијума и нуклеарне енергије две ствари на којима ће се успоставити тај преко потребни национални покрет отпора Вучићевој самовољи и трулим договорима које прави са међународним лобистичким круговима. Због тога позивам слободне медије, стручњаке, колеге из опозиције и све друге који на било који начин могу да допринесу да се јавност заинтересује и да заједно поставимо чврсте темеље политичке платформе иза које би могло да стане довољно људи неопходних за промене.
Аутор је председник Народног слободарског покрета
