Прочитај ми чланак

Castle: Како српска власт манипулише разумом, а грађани за то још и плаћају

0

Српски порески обвезници несвесно плаћају армију ботова задужену за промовисање владајуће странке и омаловажавање њених ривала

Његово име на Твитеру је „Робин Xуд“, српски омаж легендарном енглеском хероју одметнику који је пљачкао од богатих и давао сиромашнима.

FOTO: Printscreen

И баш попут шерифа из Нотингема у балади о Робин Худу, непријатељ српског Робина налазе се у дворцу, у овом случају интернет бази података регистрованој 2017. на адреси www.цастле.рс.

Док гледа у два монитора у слабо осветљеној соби, Робин, који је говорио за БИРН под условом се не открије његов прави идентитет, део је малог тима програмера који прате онлине операције владајуц́е Српске напредне странке.

Према подацима Робинове групе одметника и налазима истраживања коју је спровео БИРН, напредњаци управљају војском ботова преко апликације ‘Цастле’ (замак) која служи за манипулацију јавним мнењем у Србији.

Уз помоц́ програмера, новинарка БИРН-а добила је ексклузивни приступ бот мрежи током неколико месеци 2019. године, посматрајуц́и како стотине људи широм Србије свакодневно улазе у апликацију Цастле током радног времена у циљу промовисања пропаганде СНС и омаловажања противника, кршец́и правила које су поставили гиганти друштвених мрежа попут Тwиттер-а и Фацебоок-а како би се избегло координисано манипулисање људима.

То је скупа операција, и СНС је није у потпуности пријавила Агенцију за борбу против корупције. Али странка не плаћа сама рачун.

Ово истраживање открива да су неки од ботова запослени у државним предузећима, локалним самоуправама, па чак и школама, што значи да њихово ботовање током радног времена на крају плац́ају порески обвезници.

„Тренутно више од 1500 људи свакодневно ботује“, каже Робин. „Они седе тамо на свом послу и уместо да раде пљују по свом народу. “

„Ово није активиза

У априлу ове године, непромишљене акције СНС на друштвеним мрежама допринеле су да освану на међународним насловима када је Твитер објавио да је обрисао 8.558 налога укључених у „координисану акцију“ намењену „промовисању владајуц́е странке у Србији и њеног лидера. “

БИРН је раније извештавао о томе како су неки од ових налога ушли у провладине медије, а њихови твитови су уграђени у чланке као „глас народа“.

„То није никакав активизам, где особа пише оно што жели или у шта верује“, рекао је Робин. „Ови људи имају тачне задатке, њима је буквално написано шта треба да критикују, како да критикују неку вест која се појави.“

СНС није одговарала на питања која је БИРН послао. Међутим, почетком априла, после објаве на Твитеру, Славиша Мићановиц́, члан главног и извршног одбора странке, одбацио је тврдње о „тајном интернет тиму“ унутар странке, рекавши да је све јавно и легитимно.

„Постоји Савет за интернет и друштвене мреже, установљен на скупштини странке 2012. године и налази се у Статуту, а ​​бави се промоцијом странке на интернету и друштвеним мрежама“, твитовао је Мићановиц́.

Јављање на дужност

Један августовски дан 2019. године почео је овако:

У 7.56 сати ујутро, корисник по имену Нада Јанковиц́, улоговала се у апликацију Цастле из Неготина. „Добро јутро, дежурна“, написала је Јанковиц́ива. Неколико минута касније, у Шапцу, придружио се Душан Илиц́ речима „Добро јутро свима“.

Ботови су се пријавили за дежурства, а сваки је улазио у систем Цастле преко приватног налога.

Робин и његов тим први пут су приступили апликацији Цастле у јануару 2019. године преко налога са слабом лозинком.

Открили су да Цастле повезује све Фацебоок и Тwиттер налоге којима управља сваки корисник – често више од једног по кориснику – и да наводи пет Твитер профила које су ботови дужни да прате: званичне налоге владајуц́е СНС, председника Вучиц́а и министра унутрашњих послова Небојше Стефановиц́а, као и налоге двојице функционера – потпредседника Миленка Јованова и Мићановиц́а.

„Дневни извештаји о учинку“ садрже име корисника, општину одакле су се улоговали и обим њихове активности одређеног дана: коментаре, лајкове, ретвитове и дељење.

Бодови се расподељују у зависности од тога колико је корисник био активан, мада није јасно да ли је то основ за награђивање.

„Систем је направљен да прати сваки корак бота, од јутра до мрака“, објашњава Робин. „Све је записано у Цастле-у.“

Чим се улогују, ботове чекају упутства.

Дана 2. августа требало је нападати критичаре Вучиц́евог појављивања дан раније на Пинку.

Вучиц́ је изазвао олују када је из поверљивих докумената БИА, са ознаком државна тајна, прочитао имена судија и шефова безбедносних служби за које је тврдио да су одобрили да буде тајно прислушкиван између 1995. и 2003. године, у периоду када је Вучиц́, тада жестоки ултранационалиста, био час у влади час изван ње.

Критичари су га оптужили за кршење закона јер је цитирао поверљиве досијее.

Тада је Цастле прорадио са следец́им упутством:

„Када одговарате на овај и сличне твитове, користите ову смерницу: Према Закону о тајности података (члан 9), председник Републике има овлашц́ење да продужи рок за чување тајности (члан 20.) и опозове ознаку тајности (чл. 26) ако је то у јавном интересу.“

Неколико дана касније, 5. августа, на Твитеру је почела да кружи слика Вучиц́а у патикама за које су критичари рекли да вреде 500 евра. Цастле се окренуо његовим политичким противницима, Драгану Ђиласу и Вуку Јеремиц́у; један бот је твитовао, „Одакле Ђиласу пола милиона евра на рачун?“

У току од само једног дана који је БИРН испратио, ботовима из Цастле-а је послато 60 различитих објава са Твитера за које су добили упутства да их нападају, од којих су вец́ину објава поставили лидери опозиције Ђилас, Јеремиц́, Бошко Обрадовиц́, Сергеј Трифуновиц́, Драган Шутановац, Зоран Живковиц́ и Велимир Илиц́.

Цастле-ови „специјални ботови“ задужени за издавање упутстава имали су задатак и да нагласе потребу да се избегне да буду откривени. Крајем јануара 2019. године, ботови су добили линк ка Вучиц́евој изјави у којој он осуђује увреде које је упутио његов бивши ментор Војислав Шешељ, посланици из Демократске странке, Александри Јерков.

Упутство је гласило: „На ову вест пишемо коментаре у смислу:: Он (Вучиц́) се није извинио, јер нема за шта да јој се извини. Осудио је увреде, као што би и за свакога, за разлику од опозиције која подржава лидере опозиције који жене називају погрдним именима.“

„Пишите својим речима“, стајало је истакнуто. „НЕ КОПИРАЈТЕ СМЕРНИЦЕ!!!“

Ботовање за време радног времена, о трошку пореских обвезника

Међу онима који примају такве смернице је и Милош Јовановиц́, прво запослен у Канцеларији за младе на Чукарици, а сада заменик директора Геронтолошког центра Београд.

Јовановиц́у плату добија из државне благајне. Али према БИРН-овом мониторингу, прошле године је провео вец́и део свог радног дана улогован у Цастле-у. Он је одбио да коментарише када га је БИРН контактирао.

Корисници Цастле-а су и Мирко Осадковски, запослен у локалној власти у Жабљу, као члан Комисије за статутарна питања и нормативне акте и локални одборник, и Дамир Шкрбиц́, шеф службе комуналних послова у општини Апатин.

Осадковски није одговорио на питања послата мејлом. Шкрбиц́ је у телефоноском разговору одбио да коментарише.

Али они нису једини.

База података Цастле-а садржи имена најмање двојице људи из СНС изабраних у локалну скупштину града Вршца – Милане Копил и Ненада Плавиц́а.

Копил је одговорила да нец́е да коментарише за БИРН. „Као неко ко подржава политику Александра Вучића апсолутно немам за БИРН ништа позитивно да кажем“, рекла је Копил. Плавиц́ је рекао да ц́е моћи да разговара тек након избора 21. јуна.

Затим ту су запослени у јавним предузец́има, као што су Електропривреда Србије или они који раде у школама.

У августу прошле године нишки портал Јужне вести објавио је сведочење неименованог члана СНС и бившег члана Интернет тима који је рекао да су ботове организовали партијски функционери са намером да створе лажну слику задовољства грађана влашћу. Такође је рекао да је вец́ина ботова запослена у јавним предузец́има и да ризикују да добију отказ ако одбију наређења.

Скупа операција

Вебсајт хттп://цастле.рс/ је први пут регистрован у октобру 2017. године. Власништво није видљиво од када је активирана клаузула о приватности за овај домен. Али има довољно доказа да га контролише СНС.

Према алату за претрагу ИПWХОИС Лоокуп на ултратоолс.цом, ИП адреса пронађена у коду мобилне апликације која је постојала у Цастле-у, 77.46.148.99, регистрована је у марту 2016. године на истој адреси као и седиште странке у Београду, у улици Палмира Тољатија. То је једна од осам ИП адреса које је странка закупила, и то од 77.46.148.96 до 77.46.148.103.

Крајњи власник је Телеком Србија.

БИРН је питао Телеком Србија колико СНС плац́а за коришц́ење својих статичких ИП адреса и када је склопљен уговор о закупу. Компанија је одговорила:

„Телеком Србија има комерцијални уговор са СНС, као што имамо комерцијалне уговоре и са хиљадама осталих правних лица. Понављамо, детаље уговора са нашим корисницима не смемо да износимо у јавност.“

Међутим, Андреј Петровски, стручњак за сајбер форензику и технички директор СХАРЕ Фондације у Београду, каже да оваква операција „није занемарљив издатак”.

„Осим тога што ће да закупе одређени сервер или ће га купити и физички га држати и одржавати код себе, што је скупља варијанта, такође им треба да купе домен, сертификат за заштиту комуникације, фиксне ИП адресе,“ рекао је Петровски за БИРН.

„Потребни су администратори који ће да администрирају базу и наравно трошак су ти људи који раде, којима се управља преко те апликације.“

Петровски каже да сумња да било која друга политичка странка има ресурсе за покретање сличне операције у оваквим размерама.

„У овом тренутку мислим да ни једна друга странка нема довољно пара да инвестира у овако нешто и није довољно велика да би имала ефикасан систем“, каже он. „СНС се сама поноси тиме што има највише активиста и што је највећа странка у Србији. Самим тим логично је да су они једини који имају ресурсе и потребу за оваквим алатом. “

Скривени трошкови

Симпатизери Српске напредне странке испред Народне скупштине у Београду, 2020. Фото:ЕПА/КОЦА СУЛЕЈМАНОВИЦ
Закони о финансирању политичких партија у Србији од странака захтевају да пријаве своје трошкове Агенцији за борбу против корупције која има задатак да спречи злоупотребе финансирања.

Али у финансијским извештајима СНС од 2013. године нема изричитог помена о новцу који је утрошен на креирање и одржавање система Цастле.

„Само по себи није супротно Закону о финансирању политичких активности да странка купи овакав софтвер или плаћа активиста да раде у њему али то мора да буде евидентирано у финансијским извештајима“, каже Немања Ненадиц́, програмски директор Транспарентности Србија.

„Ако није евидентирано финансијски онда је то проблем.“

„Ако је то платио неко други, а не сама странка, онда је то морало да буде пријављено као поклон, као прилог дат политичкој странци од стране тог лица које је извршило плаћање“, рекао је Ненадиц́ за БИРН.

БИРН је питао Агенцију за борбу против корупције да ли је СНС икада пријавила такве трошкове. У одговору, Агенција је навела све обавезе које политички субјекат има у погледу пријављивања трошкова и прилога, али није коментарисала конкретан случај.

Младен Јовановиц́, директор Националне коалиције за децентрализацију – НКД, која промовише грађанско учешц́е у локалној политици, рекао је да постоји једноставно објашњење како се неки од оних који раде на Цастле-у плац́ају: из државних благајни преко послова у јавном сектору.

„Неоходно је да се провери ток новца“, каже је Јовановиц́ чија коалиција прати злоупотребу јавног новца у Србији. „То је задатак за тужилаштво јер овде говоримо о коруптивном делу на штету буџета“.

Критичари као мете

Као и било која друга политичка странка, СНС не пориче да се промовише на друштвеним мрежама, али каже да је њен „интернет тим“ сачињен од страначких активиста који се не разликују од оних који траже подршку на улицама.

Али БИРН-ова анализа базе података Цастле-а показује да се ботови не заустављају на промосивању странке већ да често за циљ имају јавне личности, укључујуц́и новинаре и НВО активисте

Зоран Гавриловиц́, истраживач Бироа за друштвена истраживања БИРОДИ, доживео је то на сопственој кожи након што се појавио на телевизији где је говорио о својим налазима у вези са доминацијом владајуц́е странке у медијском простору у Србији.

Суочавајуц́и се с низом увреда и претњи преко Твитера, Гавриловиц́ је одговорио твитом: „Бот је особа која слободном вољом или под уценом злоупотребљава право на слободу говора у онлине и оффлине простору. Ботовање је коруптивна форма понашања која је усмерена против јавности, владавине, слободе говора и права грађана… “

У разговору са БИРН-ом, Гавриловиц́ је рекао да законодавци треба да делују како би зауздали такво понашање.

„Ја то видим као организовање паравојних формација деведесетих. Нема политичке дебате већ си ти непријатељ кога треба одмах пљунути, шутирати. То је параполитичко организовање.“

Цастле, међутим, није први покушај СНС да путем друштвених мережа манипулише јавним мњењем у Србији.

Године 2014. Робин Xуд и његове колеге програмери открили су апликацију под називом „Валтер“, названу по филму из 1972.

За разлику од Цастле-а који функционише путем интернета, Валтер је био инсталиран на куц́ним рачунарима активиста и чланова Интернет тима СНС.

Софтвер Валтера је касније замењен апликацијом Фортресс (тврђава), али када је портал Телепромптер известио о његовом постојању у априлу 2015. хакери су успели да уклоне текст и на крају целокупан сајт, који више не постоји.

Док СНС није одговорила на захтев за коментар на ову причу, Вучиц́ јесте узвратио када је Твитер обрисао готово 9.000 налога које је оптужио за „координисане активности“ у циљу промоције Вучића и његову странку.

„Ја немам појма о чему се тачно ради, нити ме то занима“, рекао је на конференцији за новинаре 2. априла. „Ја нисам никад чуо да је неко нешто позитивно за мене рекао на том Твитеру. “

Такви демантији звуче шупље за људе попут Робина. „Људи морају да знају да овако нешто постоји“, рекао је он.