Према речима Владимира Ристића, који ради за аустријску агенцију која сарађује са Интерполом и осигуравајућим кућама у чије име преузима заплењене аутомобиле у Србији, Македонији, Црној Гори, БиХ… кључан проблем зашто власници остају без возила је лош рад царине, полиције и непоштовање закона.
– Јовановић је легално у Србији купио половни “ауди”. Сачињен је купопродајни уговор. Урађена овлашћења. И када је дошао на границу са Хрватском, они му одузму аутомобил, јер постоји Интерполова потрага за тим возилом! – каже Ристић.
Наш саговорник истиче да му је требало више времена да схвати како је могуће да неко региструје аутомобил, а да му нико од надлежних не каже да за тим возилом постоји Интерполова потрага, тачније да је возило крадено.
Кроз мој дугогодишњи рад сам схватио шта се заправо догађа. Први начин је да појединци из царине заплењене аутомобиле дају својим другарима који их по багателним ценама продају купцима којима намерно забораве да кажу да за тим возилима постоји Интерполова потрага. Не кажу им и да не треба да напуштају земљу, јер ће им аутомобил одузети на граници. Претпостављам да после деле новац од продаје. Други начин је озакоњен будући да крадене аутомобиле за којима постоји потрага и власник у иностранству продаје суд – навео је Ристић.
Он наводи пример објашњавајући да је од свог послодавца добио сагласност да преузме “мицубиши“ који је полиција пронашла у Србији и обавестила Интерпол о томе.
– Том човеку код кога је нађен аутомобил је суђено пред Прекршајним судом у Трстенику и он је осуђен и кажњен. Ја сам се уредно јавио са свом документацијом и тражио да преузмем аутомобил.
Међутим, суд каже дословце овако: “возило ће се по правоснажности пресуде продати, а добијен новац уплатити у буџет Србије“. Видите, суд возило за којим трага Интерпол и за које се ја јављам да би било враћено власнику даје на продају. И онда се појави неки Пера Перић и купи то возило и онда му цариници на граничном прелазу узму возило. Схватате која је то небулоза – објашњава Ристић.
Такође, саговорник “Ало!” истиче да постоје и други случајеви где се због “пинг-понга“ између царине и полиције возила не враћају власницима и по десетак година.
– Требало је да прузмем мотоцикл “сузуки“ који је полиција по пропису одвезла на царинарницу Краљево. Полиција је уредно написала да је предала мотоцикл у комплетном стању. Суд у Крушевцу доноси решење да се мени као посреднику преда мотор. Ја одлазим на царинарницу и видим да је мотор рашчерупан, недостају делови. Пишем допис Унутрашњој контроли МУП-а, они провере и кажу да је све предато у комплетном стању и да видим са царином. Пишем царини, они ми кажу да не знају ништа и да су тако добили мотор, па да видим са МУП-ом, који ми је већ одговорио. И тако је тај мотор на царинарници иако имам пресуду суда стоји од 2009. – каже наш саговорник.
Владимир Ристић је навео и да је тако дошао да преузме “ауди“ који је затекао без фелни. Па када је направио фрку у царинарници, донели су му неколико фелни од ко зна којих аутомобила.
Пантерс остао без “голфа”
Миодрагу Јовановићу из Београда, дугогодишњем члану групе “Блек пантерс”, хрватски граничари на прелазу Брегана ка Словенији одузели су “фолксваген голф 4” јер је “предмет могуће употребе за напад, бег, скривање или уништавање трагова”. Јовановић је приведен у станицу хрватске полиције Самобор, а цариници су му запленили аутомобил и, како каже, раставили га у парампарчад не би ли утврдили начин на који је број шасије прекуцан. Претходно су му саопштили да је његов „фолксваген голф 4” украден и да се налази под потрагом Интерпола. Свог четвороточкаша, како додаје, купио је од породичне пријатељице Ирене Каракашевић у новембру 2009, уредно плативши порез на пренос власништва и дажбине пререгистрације. Његови пријатељи, што је и сам знао, аутомобил су претходно купили у Београду, на јавној лицитацији одузете робе Управе царина, од одсека за продају Бежанијска коса.
(Ало)