Прочитај ми чланак

БУГАРИН, А СРБИН: Кад удари брат на брата

0

Митар и Петар су били рођена браћа - Срби православне вероисповести из села Старавина (општина Новаци), које се налази на десетак километара од данашње границе са Грчком. Током Првог светског рата су обојица мобилисани у редове србске војске. У борби са Аустроугарима Петар је био заробљен од стране непријатеља, а потом послат поново на фронт да се бори, али овог пута у редовима бугарске војске.

Митар је остао у србској војсци и преживео повлачење преко Албаније. Добио је тифус и пребачен је на Крф где се опоравио. Послат је на македонски фронт на подручје под називом “Соко“, у близини његовог родног места Старавина. Митар није могао ни да наслути да је Петар жив и да се налази на мање од 100 метара у бугарским рововима, иза бодљикаве жице.

Фото: srbski.weebly.com

У жестоким борбама Митар је са својом четом заробио неколико бугарских војника међу којима је био и његов брат Петар. Обојица су наставили борбу на србској страни, преживели велики рат и вратили се у своје село.

Фото: srbski.weebly.com

Не тако далеко од села Старавина се налази село Добрушево, где је на сеоском гробљу сачуван споменик Петку Лисковском који није имао среће да преживи рат, али је његов споменик најбоље сведочанство проклетства Срба. Мобилисан од стране турске војске за време балканског рата. Након две године у србској војсци заробљен од стране Аустоугара и поново послат на фронт, на страни Бугара. Нажалост није дочекао слободу. Погинуо је 1918. године.

Фото: srbski.weebly.com

А како је текла “македонизација“ и бугаризација Срба у Македонији најбоље сведочи споменик Ђорђу Цветковићу рођеном у селу Лабуништа у Дримколу код Струге. Ђорђе је син Димитрија Цветковића једног од команданата србских добровољаца из Старе Србије у Србско-турском рату 1876. године. Ђорђе је наставио очевим стопама, борећи се са Арбанасима и Турцима по планинама и шумама Маћедоније. Због тешких зима које је провео четујући умире од промрзлина у пролеће 1905. године.