Прочитај ми чланак

БРИТАНИЈА ИЗВРШИЛА агресију на Русију

0

Поводом тровања сопственог шпијуна Скрипаља - "А шта ће бити ако се, ван сваке сумње, утврди, да иза овог скандала стоји премијерка Британије Тереза Меј, као извршилац и један од организатора?"

Факти говоре сасвим супротно од оног што за сада без аргумената и доказа тврди Велика Британија у случају тровања њиховог шпијуна Сергеја Скрипаља. Наиме, свим оним што су до данас власти В. Британије изјавиле, учиниле и предузеле по проналаску отрованог (још увек живог) сопственог шпијуна Скрипаља (британског држављанина, пореклом из Русије) говори да су Британци извршили вишеструку бруталну и безобзирну агресију на Русију.

Оптужили су суверену и независну државу Русију за акт употребе отрова на британском тлу само зато што је тај отров некада прављен у Русији. А сада је откривено да је он прављен и у низу других земаља (Чешкој, Шведској, Британији, у њиховом истраживачком центру Портон Дауну и у САД…)

Али, у овом часу светска јавност још не зна поуздано ни о којем је отрову реч! О том отрову „новичек“ говоре Британци, а нико уопште не зна ни да ли је тај британски шпијун отрован! Барата се само информацијама које стижу од оних у чију непристрасност сумњамо.

В. Британија је чак отишла и даље од тога. У свом бесу и мржњи без имало дипломатског такта који је некада красио дипломатију ове земље и у одсуству цивилизованих манира пристојних политичара они су оптужили чак и председника Русије Владимира Путина да је лично наредио да се тај скоро заборављени британски шпијун отрује!?! И ово није први пут! То се понавља.

Британски министар спољних послова Борис Џонсон у интервјуу за „Дојче веле“ рекао је „да је руски председник Владимир Путин наредио употребу нервног отрова „новичек“ против С. Скрипаља… Коначно, Путин је на челу државе и не може да побегне од одговорности и кривице.“

А шта ће бити ако се, ван сваке сумње, утврди, да иза овог скандала стоји премијерка Британије Тереза Меј, као извршилац и један од организатора? Да је нека друга мање значајна (ван натоовска) држава изрекла овакву тешку оптужбу, а без проверених и валидних доказа, на рачун председника друге државе тврдећи да је налогодавац оваквог злочина сам председник то би изазвало шок, згражање, неверицу и осуду међународне заједнице, дипломата и званичника других држава.

Оставићемо по страни како ће се једног дана Британија извући и „посипати водом по глави“ због оваквог кривоклетства. То нека буде још једна непријатна брига острвљанских званичника.

Овде треба нагласити да су Британци исконструисали читаву причу о тровању, бар до данас за њу нису навели никакве доказе. (Чак не наводе ни какво је здравствено стање отрованог Скрипаља, што све изазива сумње у подметање и плагирање. Не дозвољавају да ико посети, види отрованог. Нема ни саопштења лекарског конзилијума што је све уобичајено и нормално у сличним ситуацијама и у већини других држава…) На жалост, радили су овакве некоректне ствари званичници Британије и раније у историји и по томе су нарочито познати.

Ова прича о тровању је очигледно креирана у договору са САД и врхом НАТО да би, између осталог, пред изборе у Русији још једном демонизовали ову земљу, њену политику и њеног председника Путина.

Како је ово о чему говоримо познато и Русији, али и другим земљама које пажљиво прате све детаље овог великог међународног и дипломатског скандала ипак остаје недоумица зашто Русија још директније и јасније не оптужи В. Британију за агресију на Русију као државу.

Овакав неаргументован дипломатски напад Британије није ништа друго до огољена агресија на другу земљу. И за такав акт Британија још има дрскости да тражи подршку других земаља, да врши притисак на њих да је подрже у тој сулудој агресији на Русију. О овом акту треба да размишљју и грађани тих држава који посредно допуштају да се њихове власти баве овако опасним и нечасним радњама.

Пише: Јово Вукелић

Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.

Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.

Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника где је и данас, на позицији Уредник књига.