Прочитај ми чланак
Када је у питању очување чистоће лика и дјела блаженика и ишчекујућег светитеља Алојзија Степинца, диже се све што се хрватским зове, укључујући и политички врх хрватских Срба.
До недавно, чинило се готово немогућим извући Јадовно на јавну сцену и са његовим страшним учинком упознати барем српску јавност. Ипак, за само неколико дана, хрватски медији су појам Јадовна унијели у сваку кућу која има интернет, ТВ, слуша радио или барем чита новине. И то не само у Хрватској, него у читавом региону.
Нема шта, „брендирали“ су Јадовно.
Како је само маестрално одиграо Александар Вулин, када је говорећи истину потпуно отворено, уствари бацио поред Шаранове јаме кост са именом усташког викара, за којом су без размишљања полетили не само сви медији, него и читав хрватски политички врх и све што се хрватским зове.
Сви ко један за Хрватску!
![dusan bastasic]()
О АУТОРУ
Др Душан Ј. Басташић је председник удружења Јадовно 1941 – удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг 1941.
Када је у питању очување чистоће лика и дјела блаженика и ишчекујућег светитеља Алојзија Степинца, диже се све што се хрватским зове, укључујући и политички врх хрватских Срба.
Нико од присутних на Јадовну, није препознао проблем у томе што је на велебитском шумском путу непосредно пред долазак до Шаранове јаме, исто јутро организован ткз. контра скуп, усташки дернек, у славу усташког емигранта Стјепана Девчића, све са црним заставама и бјело-црвеним шаховницама.
Усташа Стјепан Девчић, убијен је 1932. у ткз. велебитском устанку, терористичком нападу на жандармеријску станицу у Брушанима код Госпића. Дотични је био блиски рођак усташког допуковника Ивана Девчића Пивца, команданта логора Слана на острву Пагу и Павла (Павао) Девчића Жиле, кољача са Слане.
Већ шесту годину за редом нико од присутних хрватских властодржаца, не види проблем у томе што се поред бездане Шаранове јаме ори хрватска државна химна, мада су љета ’41 жртве чије се кости још увијек налазе на дну јаме, убијене у мега злочиначком пројекту управо хрватске државе.
Никога не сметају ни парадне, жућкасте униформе хрватских војника који са исуканим сабљама протоколарно ударају стројеви корак ту уз јаму и полажу званичницима вијенце уз обавезну свијећу на којој је утиснута „мала“ шаховница.
Проблем је дакле истина, а њу како год изнијели, увијено или отворено, ако није добродошла, зажуљаће и изазвати као у недељу на Јадовну, неартикулисано усташко арлаукање.
Министру Вулину, који је свакако заслужио Повељу јадовничког добротвора коју издаје удружење Јадовно 1941, забрањен је долазак на Јадовно слиједеће године.
Да ли ће то за Владу Р. Србије бити прихватљиво или ће се господин Пуповац поново наћи у проблему, којег Србина да одабере за говорника поред Шаранове јаме, видјећемо слиједеће године, на 75-ту годишњицу Јадовничког страдања.
Извор: Србин.инфо – Душан Ј. Басташић
