Прочитај ми чланак

БОШКО: Потребно створити модерну српску десницу, која није под контролом БИА

0

Следећи избори 3. априла 2022. године последња су шанса да у Србији ојача модерна српска десница која није под контролом страних фактора нити БИА и Вучићеве власти.

Српски покрет Двери, са својим партнерима међу нестраначким патриотским организацијама и угледним јавним личностима, представиће на следећим изборима једну такву нову политичку опцију и очекујемо да то буде тренутак дефинитивног конституисања модерне српске деснице.

Српска политичка сцена већ више од три деценије нема праву политичку десницу, а посебно не савременог типа.

Све што смо до сада имали били су фејк-десничари и ДБ-лажњаци, од Вука Драшковића преко Војислава Шешеља до Мише Вацића.

Нимало случајно, сва тројица су данас део Вучићевог режима, као највећег симбола лажног патриотизма и лажне деснице.

Лажна десница се, као и сваки лажни национализам, препознаје по томе што представља карикатуру сваког истинског родољубља.

Иако се у реторици представља као највећи заштитник српских националних и државних интереса, то је најчешће само приземни политички маркетинг иза кога се крију страначки и лични интереси, често супротни националним и државним.

Лажна десница је настала у Служби државне безбедности са циљем да се након пада комунизма спречи појављивање праве антикомунистичке деснице која није под контролом Службе.

То је свих ових деценија била улога Драшковића, Шешеља, Вучића, Вацића…

То није оно најгоре.

Још горе и опасније јесте то што је лажна десница дугорочно компромитовала сваки патриотски политички поглед на свет јер је патриотизам кроз деловање лажних десничара изједначен са примитивношћу, простаклуком, издајом, криминалом, корупцијом, негативном селекцијом

Патриотизам је захваљујући деловању лажних патриота постао неозбиљан, смешан, недостојан, штетан и почео је да одвраћа људе од националних политичких идеја и ангажмана.

Нити један истински патриота не жели да има везе са таквим лажним патриотизмом, док су многи људи у Србији почели да гледају на патриотизам кроз ову лажну и карикатуралну представу о њему.

То је био и циљ овог политичког инжењеринга: да Србија нема аутентичну српску политичку опцију која наступа са десних и патриотских политичких позиција, већ да сви они који се појаве као десница буду под унутрашњом и спољном контролом и да је огаде народу.

Додатни проблем представља одсуство домаће политичке традиције после 1945. године.

Србија је била пола века под комунизмом па нисмо имали прилику да развијемо конзервативне и демохришћанске политичке тековине које карактеришу десну Европу, која је данас на власти широм нашег континента.

Модерна, нова и антиглобалистичка европска десница такође код нас долази у свом извитопереном виду као неонацизам или друштво теоретичара завера, док на Западу већ представља респектабилну политичку снагу и озбиљно конкурише старој десници.

Зато је куцнуо последњи час да и Србија добије своју нову и савремену политичку десницу

А ево и њеног програма: Србија као европски Јапан. Спој најдубљег поштовања традиције, најмодернијег начина пословања и употребе савремених информационих технологија.

Ми смо мала земља са малим бројем становника и не можемо да се такмичимо са великима у свим областима.

Али, као што у спорту можемо да будемо светски прваци и у индивидуалним и у колективним спортовима, тако постоји још једна област у којој можемо да направи европски Јапан, а то је сфера иновација и модерних технологија.

Ово посебно имајући у виду да смо као народ изнедрили Теслу, Пупина, Миланковића и многе друге великане науке.

Наши млади људи су натпросечно образовани и креативни, говоре светске језике, а наша информатичка индустрија представља наш највећи потенцијал и може бити више него конкурентна у Европи и свету.

То значи велику шансу како за задржавање фриленсера у Србији, јер су плате у овој бранши изнад српског просека, тако и за повратак многих из иностранства.

То опет значи иновације и економски напредак у многим другим браншама домаће привреде и пољопривреде.

Овај ресор мора да има потпредседника Владе Србије, као и највећа улагања која ће се засигурно вратити кроз напредак у свим областима иновација.

Као што се Јапан подигао из пепела након Другог светског рата захваљујући огромном труду и раду, али и креативности, тако и Србија може да се развија само на таласу интензивног домаћег предузетништва, савремених информационих технологија и креативне индустрије.

Имамо огроман потенцијал за то у нашим људима како у земљи тако и у расејању који морамо искористити.

На другој страни модерна српска десница значи ревитализацију српског села које постаје највећи српски произвођач и извозник, али не само сировина већ и прерађених основних животних намирница.

Село постаје и зелена, еколошка оаза за туризам и здраве стилове породичног живота у природи.

Генерално, модерна српска десница не признаје левичарима монопол на еколошке теме јер је очување природе и животне средине управо конзервативна политичка тема прве врсте.

Еколошки патриотизам је изнад левице и деснице, али је свакако ближи домаћој десници него увезеној и прозападној, глобалистичкој левици.

Модерна српска десница доноси нове јавне политике и у другим друштвеним областима.

На прво место у нашем друштву долази образовање и наука, а завршава се владавина купљених диплома, плагираних доктората и негативне селекције.

Изједначава се државно и приватно здравство и прави јединствен систем здравственог осигурања и услуга.

Форсирају се домаће предузетништво и породичне фирме, а домаћа привреда и пољопривреда добијају за новоотворена радна места сва она средства која су до сада ишла страним компанијама.

Модерна српска десница задржава досадашње политичке ставове карактеристичне за десни поглед на свет: евроскептицизам, антиглобализам, монархизам, повратак редовног служења војног рока, традиционалне вредности и породичну политику, критику мигрантске и корона политике власти, али се од свих досадашњих лажних десних опција разликујемо по господском, хришћанском родољубљу, грађанским врлинама, демократским вредностима, поштовању закона и институција, културној политици идентитета и социјалној солидарности.