Прочитај ми чланак
(Политика)
На Универзитету у Београду остало четири до пет одсто „уских грла”: од 5.584 предмета, пролазност испод 30 одсто је на само 247
Девојка која је на ветерини 31. пут полагала „заразне болести”, Марко који је на математици 20 пута излазио на „анализу 3”, анатомија која се на медицини спрема из седам књига од укупно 2.000 страна, професорка географије због које су студенти блокирали саобраћај испред Министарства просвете – одлазе у легенду, судећи према најновијој анализи ефикасности студирања на Универзитету у Београду.
Према речима ректора проф. др Владимира Бумбаширевића, у поређењу са ранијим годинама, број најтежих предмета значајно се смањио и сада износи између четири и пет одсто. Да подсетимо, у последње две анализиране школске године, на Универзитету у Београду прво је било 13 одсто тзв. „уских грла”, да би тај број пао на 11 одсто предмета код којих се тешко добија шестица.
На 30 факултета анализирано је 5.584 предмета, а пролазност мања од 30 одсто забележена је на 247. Физички факултет једини није доставио тражене податке, али како се чуло на седници сената УБ где су они поменути, једини проблем „који покушавају да санирају” је математика.
Судећи према овој анализи, факултети на којима има највише најтежих испита су Грађевински, Географски, Шумарски, Технички факултет у Бору, Пољопривредни, ФАСПЕР и Филозофски факултет.
Декани свих ових факултета упознати су са процентима, али објашњавају да није увек кривица само да професора, већ и до студената који не уче континуирано, не долазе редовно на вежбе и предавања, а када дођу на испит – само извуку и врате питање чак и не покушају да одговоре.
Студенти с друге стране кажу да је управо то разлог лоше пролазности – професори не држе предавања, не долазе на консултације, не одговарају на мејлове, а њихови уџбеници су неразумљиви и досадни.
Проректор проф. др Нада Ковачевић, иначе некадашњи декан Фармацеутског факултета на којем су данас само четири тешка предмета, објашњава да су анализирани студенти уписани први пут на једном предмету, али да није сигурна да је исту методологију применио сваки факултет.
Осим традиционално тешких предмета попут математике, физике или хемије, лоша пролазност је и на испитима који су од пресудне важности за струку на готово сваком факултети, као и на предметима који могу да се „провуку” до треће године, па студенти одлажу излазак на испит до последњег тренутка.
– Не може увек да се каже да су криви само професори, веома је важно и то какве генерације долазе из средњих школа. Зато факултети приликом уписа треба да подигну критеријуме како би добили боље студенте – истиче професорка Ковачевић.
Универзитетске власти препоручују деканима да разговарају са професорима који тешко дају шестицу и да покушају да пронађу решење и побољшају ефикасност студирања.
Ректор Бумбаширевић, један од разлога за слабу пролазност види у оптерећењу студената.
– Факултети треба да анализирају да ли је предмет добро позициониран у оквиру студијског програма, да ли су потребна претходна знања да би се лакше савладало градиво, да ли постоји одговарајући уџбеник – истиче овај некадашњи декан Медицинског факултета.
Једно од могућих решења увео је Факултет организационих наука, на којем више нема ниједног предмета са лошом пролазношћу.
– На сваком обавезном предмету имамо два предавача и студент бира код кога ће да полаже. Конкуренција утиче на то да се сваки професор труди да буде бољи од колеге. Имали смо и ми случај професора који је терао по своме и давао себи за право да одлучује ко може да заврши факултет. Сада тих проблема немамо и водимо евиденцију о пролазности на испитима након сваког рока – прича декан ФОН-а проф. др Милан Мартић.
