Блажени Алојзије Андрицки, српски светитељ Римокатоличке цркве

Душан Ковачев

07:10 19.06.2020.

Међу Јужним Србима је било много одличних родољуба који се нису одрекли свог народа иако су били Срби римокатолици. Сви Срби данас, били они православни или римокатолици, морају да знају да римокатоличка црква поштује блаженог Алојзија који је светитељ српског рода. Српског светитеља је римокатолилчка црква прогласила блаженим без икаквог спора, сахранивши га у цркви са које се није срушио крст. Овај светитељ је блажени Алојз Андрицки.

Блажени Алојзије Андрицки је рођен 1914. године у српском селу Радибор, у Горњој Лужици. Отац му је био Јан Андрицки, радиборски учитељ, члан Матице српске и оснивач српског соколског савеза у том селу. Родом је био из села Панчинци. Мајка блаженог Алојзија била је Магдалена Андричина Циж, такође из родољубиве српске породице. Породице блаженог Алојзија су вишеод хињаду година одолевале притиску германизације, а Алојзију је припало да поснесе најтежи крст. Био је то крст супротстављања нацистичкој идеологији у сред Хитлеровог Трећег рајха и он га је храбро понео и достојно изнео на своју Голготу.

Рођени стриц блаженог Алојзија био је Миклавш Андрицки, римокатолички свештеник, проповедник, велики српски национални радник, новинар, писац и преводилац. Написао је биографију Јакуба Барта Ћишинсксог, преводио је на српски језик дела Хенрика Сијенкјевича, Јана Неруда и Јарослава Јирасека. Миклавш Андрицки је сматран најбољим стилистом књижевности Северних Срба. Био је велики противник германизовања свог народа. Због изразитог српског родољубља је 1904. г. утамничен. У тамници је оболео од туберкулозе од које је касније страдао.

Брачни пар Андрицки је имао кћери Марију и Марту и четири сина: Јана, Герарда, Алојзија и Алфонса. Сви су се определили за студије теологије. Јан, Герард и Алојз су постли свештеници. Герард је ступио у језуитски ред. Најмлађи брат Алфонс је страдао у рату 1940. г. врло брзо пошто је мобилисан.

Блажени Алојзије је римокатоличку гимназију завршио у Будишину положивши матуру 1934. године. Још у то доба је постао члан српског средњошколског друштва Влада. Одмах по завршеној гимназији се уписао на Филозоско-теолошку академију у Падеборну коју је успешно завршио. Током студија био је уредник новина Српски студент и представник заједнице Срба студената. По свршетку студија 1937. г. Алојзије Андрицки је до 1939. г. боравио на богословији у српском селу Смочице код Будишина, потом рукоположен за свештеника у Будишину, одмах затим за капелана цркве Католилчког суда у Дреждању, па је обављао духовничку дужност пастора за младе и префекта Дреждањске капеле. Његовом оцу су 1937. г, као важном јавном делатнику српског народа, нацистичке власти забраниле свако јавно иступање.

Забрањено му је чак и да предаје, упућен је на посао диригента црквеног хора.

У својим предавањима омладини изрекао је критичке ставове против нацистичког прогона свештеника и верника и критиковао идеолошке и расистичке ставове Алфреда Розенберга. У почетно доба великих војних успеха Хитлеровог режима је својим иступањима блажени Алојзије дирнуо нацистички режим у само срце његове зликовачке идеологије. Нацистима је постао веома неугодан. Омладини се обраћао оваквим речима: „Доћи ће тренуци када ће вас изгладњивати. Показаће вам харингу и наредити вам да издате Исуса. Тада морате чврсто да се држите и савладате себе.“

Током 1941. г. је Алојзије Андрицки хапшен и саслушаван, а на крају и кривично гоњен под оптужбом да припрема нападе на државу и странку. Одбивши понуду да сарађује с нацистима, 2. октобра 1941. г. је интерниран у концентрациони логор Дахау. Онамо се упознао са чувеним противницима нацизма међу немачким свештеницима као што су били Јозеф Кентених (у логор је одведен кад је изјавио да у Немачкој „нигде не може да нађе чисту воду за крштење“) и Херман Шајперс (утамничен због тога што је отворено изјавио да жели да богослужи Пољацима интернираним ради прислилног рада у Немачкој). Блажени Алојзије није био једини српски римокатолички свештеник у нацистичком концлогору. У Дахау је био утамничен жупник српског села Вотровце Јан Цејж и др Бено Шолта из Будишина.

Почетком 1943. г. се у прљавштини и хладноћи концлогора Дахау Алојзије Андрицки заразио тифусом. Изможден принудним телесним радом, изгладнео и тешко оболео, молио је сапатнике да медицинске сестре позову свештеника како би примио последње причешће. Дежурни старатељ одсека је злурадо прокоментарисао последњу жељу блаженог Алојзија: „Он би да прими Христа? Примиће он сада шприц“. По причешћу му је у вену убризган отров којим је убијен. Нацистички цинизам према блажном тиме није завршен. Кремирали су га, па су урну са прахом овог мученика послоли породици. Сахрањен је 15. априла 1943. г. на Старом католичком гробљу у Дреждању. За мање од две године су ратна ваздухопловства Велике Британије и САД претвориле сав Дрезден у прах и пепео.

Иако су блаженог Алојзија нацистички зликовци дословно претоврили у прах и пепео,
Српски народ га није заборавио. По ослобођењу Немачке од нацизма, на Ускрс 1946. г, српски студенти су поставили спомен плочу Алојзију Андрицком у његовом родном Радибору. Марја Кубашец је 1967, г, објавила прву биографију Алојзија Андрицког. На брду Панчвић Куков код манастира Маријина Звезда (манастир ужива огроман углед међу српским римокатолилцима јер је њихова светиња од старине, а предање памти да је ова светиња на месту где је свети Бено крстио Србе), српска омладина је још 1983. године поставила спомен крст посвећен Алојзију Андрицком. Већ 1984. г. су на његову родну кућу поставили спомен плочу. Потом је по њему назвна једна улица у Дреждању и једна улица у Будишину.

Римокатоличка црква Дреждањско-мишањске бискупије је 1998. године покренула поступак беатификације Алојзија Андроцког који је свечано окончан 2011. године, када је његов прах сахрањен у катедрали у Дреждању. Поступак је покренуо бискуп Јоаким Рајнелт који је раније био на свештеничкој служби у селу Радибор, из којег потиче фамилија Андрицки. Блажени Алојзије је први канонизовани светитељ римокатоличке цркве родом из Саксоније.

Исте године кад је покренут поступак беатификације Алојзија Андрицког, покренут је поступак беатификације Алојзија Степинца који никад није довршен. Поступак беатификације Алојзија Степинца покренуо је лично папа Јован Павле II. Чему ова, по свему судећи не случајна временска подударност?

Поступак беатификације Алојзија Степинца је у застоју. Српски блажени Алојзије се у сред Трећег рајха супротставио расизму, а хрватски Алојзије је био војни викар нацистичког протектората Независне државе Хрватске. Српски блажени Алојзије је био српски родољуб, а хрватски Алојзије је био надбискуп дијецезе која је православне Србе силом „прекрштавала“ у „држави“ која је Србе потом претварала у Хрвате, а много чешће убијала. Српски блажени Алојзије је због својих јавних хришћанских и антинацистичких ставова мучки уморен у концентрационом логору. Хрватски Алојзије је почео да критикује силе Осовине тек када су претрпеле судбинске поразе код Тобрука и Стаљинграда, али никада није упутио ни једну јавну реч критике против монстуозног усташког режима. Српског блаженог Алојзија су нацисти убили изнуреног и болесног у прљавшитини и глади концлогора Дахау отровном инјекцијом кад је затражио псоледње причешће. Хрватски Алојзије је умро у миру породичног дома, а његови поштоваоци су потом створили фаму да су га комунисти отровали чајем од лијандера. Српски блажени Алојзије је у доба нацизма осветлео образ српских римокатолика и своје родне Саксоније. Све што је српски Алојзије написао или изрекао, а упамћено је, то је и објављено. Дневник хрватског Алојзија се до данас крије.

Писма српског блаженог Алојзија из тамнице у Дреждању и Дахау су сачувана и објављена. Из њих се види да се радило о Србину који је својим животом посведочио древну истину да је земаљско за малена царство, а небеско увек и довека. О томе сведочи белешка коју је Алојзије Андрицки записао још 1934. г, непосредно пре него што су нацисти завладали Немачком: „Христос је моје све! Кунем се да ћу одлучно кренути путем позива следујући Христу. Ништа земаљско не може мене више надахнути. Ја сам у потпуности за Бога!“

Молитва за беатификацију брата Алојзија Андрицког

Свемогући, вечни Боже!

Призвао си у свештенство слугу свога

брата Алојзија Андрицког, да ломи хлеб живота за народ,

Да светим тајнама

удели твоје милосрђе.

Љубављу к теби био је многима

истински водич духовни.

Неустрашиво је признавао Христа

за Спаситеља света,

не преставши никад.

Тога ради, пуни наде и испуњени вером,