Прочитај ми чланак
(Новости)
Употреба лекова за снижавање телесне температуре најчешће није оправдана. Дуготрајна температура јесте она која се не повлачи ни после три недеље.
Повишена телесна температура није болест, већ симптом неког обољења. То је природна реакција организма на болест, знак да се тело бори против поремећаја који се десио у телу и да имуни систем функционише.
Стога, употреба антипиретика, лекова за снижавање телесне температуре, често није оправдана. Правилно лечење подразумева проналажење узрока, односно обољења које је изазвало скок температуре и прописивање адекватне терапије. Ипак, сувише високе и дуготрајне температуре могу да буду опасне и због тога захтевају одговарајући третман.
Повишене вредности температуре могу бити краткотрајне – када траје краће од две недеље и углавном настаје услед инфекција.
Средње дуга повишена температура обично траје од две до три недеље и њени узрочници могу бити многобројна обољења, али се ипак најчешће јавља услед упалних процеса у организму.
Дуготрајна температура јесте она која се не повлачи ни после три недеље, а утврђивање њеног узрока захтева примену сложенијих дијагностичких поступака.
С обзиром на то да повишена температура представља симптом обољења, најважнији корак у лечењу је откривање правог узрока. Зато је, изузев кад пробије границу толеранције, не би требало одмах сузбијати.
– Сматра се да је температура тела до 38 степени Целзијуса заправо корисна за организам, јер се на тај начин он бори против инфекције – каже др Владимир Живковић. – Када пређе вредност од 38 степени Целзијуса, треба се консултовати с лекаром, да би се одредила адекватна терапија. Лечење обично подразумева узимање веће количине течности, туширање млаком водом и употребу антипиретика. Лекове не треба узимати без консултације са лекаром јер могу да изазову нежељене ефекте и да замаскирају клиничку слику.
– Нормална телесна температура је од 35,8 до 37,5 степени Целзијуса и варира од особе до особе, мењајући се током дана услед дејства различитих фактора као што су храна, пиће, физичка активност, спавање, менструални циклус, трудноћа, узбуђење – објашњава др Владимир Живковић, из удружења „Лекаринфо“.
– Ипак, реч је о незнатним варијацијама и пролазном скоку температуре. Минимална телесна температура је 35,8 степени Целзијуса, и уколико се температура тела смањи испод ове вредности то значи да организам улази у хипотермију и захтева хитно збрињавање пацијента.
Повишена температура може бити знак благог, али и неког озбиљнијег здравственог поремећаја, а то могу да буду:
1. ИНФЕКЦИЈЕ – најчешћи узрочници повишене телесне температуре јесу вирусне, бактеријске, гљивичне и паразитарне инфекције (грип, упала крајника и плућа, шарлах, менингитис, туберкулоза).
2. БОЛЕСТИ – чији је узрок непознат, као што су запаљењска обољења везивног ткива и ситних крвних судова (лупус, анемија пернициоза, склеродермија, дерматомиозитис и полиартритис).
3. ОБОЉЕЊА ЦНС (централног нервног система) – цереброваскуларне болести, повреде главе, тумори мозга и кичмене мождине, дегенеративна обољења централног нервног система (мултипла склероза), повреде кичмене мождине…
4. МАЛИГНЕ БОЛЕСТИ
5. БОЛЕСТИ КРВИ – лимфоми, леукемија, неки облици анемије, хеморагичне болести (нпр. хемофилија).
6. КАРДИОВАСКУЛАРНА ОБОЉЕЊА – инфаркт миокарда, тромбоемболијске болести, бактеријски ендокардитис, срчана инсуфицијенција, тахикардија…
7. ЕНДОКРИНЕ БОЛЕСТИ – хипертиреоидизам.
8. ОБОЉЕЊА изазвана физичким агенсима – топлотни удар, трауме.
9. Обољења настала под дејством ХЕМИЈСКИХ АГЕНАСА – реакције на лекове, серумска болест, хемијска тровања.
10. ПСИХОГЕНА температура (дијагнозу поставља психијатар, али након што се искључе други потенцијални узроци органског порекла).
