Прочитај ми чланакНе знам што му је ово требало. Зашто је правио скуп који после 15.03. ништа друго није могао да покаже осим његове немоћи. И резултат његовој утицаја и (не)моћи је влада Мура Ђацута, што би рекла Брноба, и министри које је ласом ловио да их затвори у Немањину 11.
Да, Александар Вучић је тродневним митингом „Не дамо Србију“ – на који су доведени људи који су то морали јер им од тога зависи радно место, којима је то плаћено, који имају озбиљну корист од тога и они који га стварно воле – показао да је одсвирао.
И то на коленима.
Од митинга снаге до параде немоћи
Тако је изгледао скуп „србенди“ које је усред ускршњег поста уместо тамјана кадио ћумур са роштиља дуж Булевара Краља Александра.
Баш ми је било пуно срце када сам видео у ком броју су се окупили.
Нагурали их у део Булевара краља Александра, а бочне улице празне. Упоредите ову слику са фотографијама студентског протеста од 15.03. на којима се види Славија и све улице које гравитирају њој и биће вам више него јасно.
Како странка која наводно има 700.000 чланова не може да скупи 50.000 људи без да их плати, уцени и подмити бесплатним пљескавицама.
Наравно то није сметало глави овог антинародног режима да каже да је било више ћација за викенд него студената и побуњених грађана 15.03. Исто као кад је за снимак на коме се јасно види да жандарм удара полицајца у цивилу тврдио да је овога боксером патосирао студент.
Роштиљ, уцене и ћумур уместо идеје
Претећи одмаздом, коју ће он као да спречи, добио је само грохотан смех. Цела Србија као да је гледала Трокрилног који прети Штефици Цвек. Нема он за то снаге.
Покушаће да је надомести јефтином репресијом са Темуа, силом на литијумске батерије. У тим репресивним активностима чинодејствују криминалне групе уз саслуживање дела полиције и тужилаштва. Сви на истом митингу и истом задатку. Али и ту ће да добије по глави.
Чисто сумњам да ће студентски протести који су почели као ненасилни да се претворе у своју супротност. Али, бес куља и међу другим слојевима друштва који резонују – ако неће мирно што му се нуди пет месеци, онда ће се суочити са радикалнијим потезима. Лично, сматрам да за тим нема потребе. За другу, мирнију варијанту треба само мало више времена. Вучићев утицај после „Не дамо Србију“ још је мањи.
Студентски протест као нова политичка географија Србије
Можда се то не би толико видело да другу страну, студенте нису дочекивали градоначелници и представници европских градова – Будимпеште, Братиславе, Беча, Улма, Штутгарта, Минхена и слали у свет подршку Србији, онаквој каквом је баш ти студенти вајају.
Да у свет нису отишле слике загрљених бошњачких и српских симбола са студентског протеста, да бели голубови пуштени у Новом Пазару нису изашли на црту ретроградним новим министрима.
Пропустио је време за све. За своје елегантно помирење са реалношћу. И сада је добио карте за први ред и обавезно учешће у перформансу који ће да говори о његовом одласку
Да Бошњаци, због православног ускршњег поста, нису православним студентима припремали посне мантије, јер су на сличан дочек наишли када су за време рамазанског бајрама и сами ишли на мајање у Ниш.
Летња влада за једнократну употребу
Ово све је удахнуло нову енергију студентским протестима. Изазвало еуфорију и ободрило већ прилично исцрпљене пумпаџије и финале Вучићевог очаја морала је да буде оваква влада – влада за једнократну употребу, за преко лета.
Пропустио је време за све. За своје елегантно помирење са реалношћу. И сада је добио карте за први ред и обавезно учешће у перформансу који ће да говори о његовом одласку. А биће играчка плачка.
А шта му је сламка спаса? Влада за понети, што би рекао колега Миланче. Трајаће неколико месеци, док се не укаже потреба за изборима, и неће се питати ништа. А након ове владе не бих искључио ни председничке изборе.
Грешка коју студенти не смеју да направе
Надам се да ће пленуми и у овом случају бити промишљени, али и практични.
Да неће да прогутају мамац „јаки смо, ајде да га разбијемо“. За победу на изборима није довољна ни бројност, ни дисциплина, нити обученост и ентузијазам којим би спровели изборну кампању и изборне радње на бирачким местима и РИК-у.
Постоје индиције да на изборима 2023. покрадено 500.000 гласова.
Ко украде толико нема проблем да удвостручи.
Избори без примене препорука ОДИХР су циркус.
Зашто избори нису решење без промене услова
Само контрола, чак и ако је перфектна, на свих 8.200 бирачких места, није довољна за спречавање изборне крађе.
Манипулацијом с две кључне базе података највећи део крађе деси се и пре доласка на бирачко место. У питању су бирачки списак који је под контролом Министарства за државну управу и локалну самоуправу и евиденција пребивалишта и боравишта која је у рукама МУП. Када неко ко је неправилно уписан (на једном или на петнаест бирачких места ) дође пред бирачки одбор, њега у гласању не могу да спрече ни најбоље обучени и мотивисани чланови бирачких одбора.
Студентима је сада јасно да им ова власт неће испунити захтеве, а да се режим који игнорише захтеве и потребе побуњених студената и грађана може променити на изборима. Међутим, у Србији неће бити слободних избора све док не будемо сигурни да се адреса и ЈМБГ сваког грађанина у бирачком списку и евиденцији пребивалишта поклапају, и док се не утврди да је сваки грађанин само по једном уписан у сваку од ових евиденција, а да су из тих евиденција избрисани сви за које не постоји правни основ да у њима буду.
Неко ко има јавно поверење, зато што је професионално кредибилан и нема репова за собом треба да да добије мандат да изврши ревизију бирачког списка. Без ревизије у том истом списку може се наћи онолико неправилних уписа колико је то власти потребно да тријумфује на изборима.
Осим тога потребно је створити услове да РЕМ заиста ради свој посао и да заступљеност политичких групација у медијима буде равномерна. Јачање независности Савета РЕМ још једна је од препорука ОДИХР, а ово тело тренутно уопште не постоји.
Прелазна универзитетска влада као шах-мат потез
Прелазна универзитетска влада која би требало да се позабави изборним условима је решење за које су се изјаснили универзитети у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Новом Пазару.
Београдски студенти и њихови професори могли би да матирају успаниченог узурпатора ако би подржали захтев четири друга универзитета.
Тако би га најелегантније послали у политичку историју.
А онда, када институције почну да раде, нека га тужилаштво и суд експедују даље.
Тамо где закон каже да треба да иде.
