Прочитај ми чланак

БАСАРА: Пусто српско-турско

0

Моја маленкост је устврдила да нису Турци нас оријентализовали, него да смо ми Турке - којима је у животу кренуло набоље тек кад су се курталисали владавине над балканским народима – србификовали и научили свакојаким марифетлуцима

Фото: Владислав Митић

Фото: Владислав Митић

Још бирвактиле сам ја лансирао тезу – у недостатку доказа само у зајебанцији – да су неке ствари у нашој историји постављене наопачке.

На пример вечити изговор да смо се – како званична верзија тврди – јавашлуку и мурдарлуку одали под утицајем мрских освајача, током полумиленијумског отоманског ропства. Моја маленкост је, како већ рекох у шали-комици, устврдила да нису Турци нас оријентализовали, него да смо ми Турке – којима је у животу кренуло набоље тек кад су се курталисали владавине над балканским народима – србификовали и научили свакојаким марифетлуцима.

На пример – да прости танкоћутници – политизацији клозета и његовој употреби у убилачке сврхе. Ту ономад смо се подсетили како Србадија беше наумила – и умало успела – да краља Милана убије говнима, а султан Ердоган, тек сада, после малтене сто педесет година закашњења, почиње да следи наш пример и да се против непоћудника бори сенкрупима. Истини за вољу, да је у прилици, Султан би свог свог карадушманина – Фетулаха Гулена – за главу најрадије скратио класичним методима (свиленим гајтаном или плотуном), али му је Гулен ван домашаја, па је – будући да је карадушманин in effigie – издао ферман да се Гуленова кућа у царском Стамболу преуреди у јавну ћенифу, у преводу са турског – јавни WЦ.

Такве се ствари – осим ако ми нешто није промакло – нису радиле ни у Северној Кореји и у С. Кореји су се задовољавали да стварне или измишљене – углавном по кратком поступку погубљене – противнике неког из серије Драгих и Милих вођа назову „бедни, љигави, империјалистички издајнички пас коме смрди из уста“, рецимо, и на томе би се ствар завршавала. Није то једина сличност Турске са њеним бившим пашалуком, Србистаном. Изгледа да су и фамозне „српске поделе“ нашле плодно тле у земљи некадашњег завојевача. Јер пазите, пуцање тикве између Ердогана и Гулена – који су до релативно недавно – били блиски ахбаби, упадљиво личи на нека овдашња замешатељства.

Понајпре и пре свега, нејасан је – што реко Маринко М. Вучинић – меритум спора. Султан Ердоган јесте склон исламизму, али је исламизму – додуше нешто софистикованијем – склон, а можда и склонији Фетулах-паша, тако да стичем утисак да Р.Т. Ердоган више забринут за власт, него за ислам, као што је и државницима бивше османлијске раје, власт много преча од Србије у коју се даноноћно куну. Не би било добро – мада би допринело јавној хигијени – да утицаји крену у обрнутом смеру, од Турске према Србији и да наши султани почну да следе Ердоганов пример, па да куће политичких противника и бивших државника почну претварати у јавне нужнике и папрено наплаћивати употребу.
– See more at: