Ово је место победе и није једино, каже Атанасије, набрајајући Кошаре и на Паштрик. Победили смо НАТО, победили смо албанску војску у учековце, и шта је било од тога? – и додаје:

 

„Несрећни Милошевић, трус и плашљивац, и његов министар тадашњи, а садашњи злослутни председник, они су капитулирали у Куманову, зато што је у Куманову у бици ослобођено Косово па су их ови на то циљали, али оно што су потписали са овом одлуком 1244, ни то нису испоштовали. Само причају приче“.

 

Несрећни Милошевић, трус и плашљивац, и његов министар тадашњи, а садашњи злослутни председник, они су капитулирали у Куманову, зато што је у Куманову у бици ослобођено Косово па су их ови на то циљали, али оно што су потписали са овом одлуком 1244, ни то нису испоштовали. Само причају приче

 

Каже да се све завршило окупацијом Косова, и да је у питању била неправедна међународна сила, подсетивши на оно што му је рекао Радован Караџић – да се ради „о терористичкој, окупационој организацији“.

 

Подсетио је на стихове „Газиместан“ Милана Ракића, Миодрага Павловића „Косово“ и Алексе Шантића „Ми знамо судбу своју“.

 

Борићемо се ми поново за ослобођење нашега окупиранога и зато долазимо овде и имамо вере у васкрсење

 

„Дефетистима“ је Ракита назвао оне који одустају од борбе за Косово:

 

„То су губитници који су кукавице, макар били и председници државе“.

 

Пораженима је назвао оне који се боре са гробовима и руше цркве, „јер из гроба излази Васкрсење“ ћему сведочи Христова голгота. А за Косово кажу: „И ово је српска голгота“.

 

„Ми смо народ са великим духовним и душевним резервама“, казао је Атанасије, подсећајући на завете предака о борби за свету земљу и изградњу порушених цркава.

 

Позвао је на молитву и на васпитање деце „чојству и јунаштву“.

 

„Јунаштво је да бранимо себе од другога, а чојство је веће – да бранимо друге од себе“, подсетио је умировљени владика.

 

 

Тврди да су Срби то и радили, али и да има оних који нису (Слободан Милошевић и Александар Вучић).

 

„Ми смо бранили друге од себе и нисмо прогањали, али не и онај безбожник коме ништа није успело што је радио, јер није веровао у Бога. Овај његов министар исто не верује, он то сматра митологијом. Замислите стручњак за неверу, каже – тамо нема ништа, тамо се не ради, а ово што се ради, боље да не ради“.

 

Среброљубље и самољубље препознаје код српских вођа, и каже да су им „само они и паре важне“.

 

Уместо тога Србима је потребна врлина која произилази из чојства и јунаштва.

 

Подсетио је на нове изреке и стихове – „кадар бити стићи и утећи“ и на „страшном месту постојати“, наводећи да осим јунаштва, важно је да Срби буду мудри и да се повуку када треба, а постојање на страшном месту је Косово.

 

Атанасије је подсетио и на нове жртве после рата – пострадале монахе Харитона и Стефана, чија су тела пронађена после 1999 обезглављена, а убијени су спасавајући друге.