Прочитај ми чланак

АНАЛИЗА – Бранко Драгаш: Истина о берзама

0

Берзе су потпуно обесмислиле тржишну економију. Берзе су се претвориле у казино. Шпекулација је законска отимачина. Клађење је срушило економску логику. Централне банке штампају лажан новац.Убацују га у оболели финансијски систем, мислећи да тако могу да реше структуралну кризу банкротираног система.

Лажан новац је надувао берзанске индексе. Финансијски деривати су затровали финансијски систем. Према мојим подацима на светским берзама се окреће преко 4 милиона милијарди долара, ако све фјучерсе, бондове, опције, акције, обвезнице и друге папире без вредности изразимо у доларима. Процењујем да је 90% тих финансијских деривата фалсификовано.

46725404 – stock market concept , stock market crash

Сви ти папирићи морају да изгоре, јер немају никакво покриће у реалној економији.Управљаче света релна економија, заправо, уопште ни не занима. Њихова похлепа је незасита.Похлепа је помогла да се надувају берзе.Тај надувани балон мора да пукне.

Било би боље да је пукао у финансијској кризи 1988.године, када сам писао, радећи на финансијском тржишту, да се САД ненормално задужује и да убацују фалсификовани долар у финансијски систем. Тада је задуженост САД била 2.600 милијарди долара, док је порески приход био 1.000 милијарди долара.

Данас је званична задуженос 31.300 милијарди долара, док је годишњи порески приход свега 3.500 милијарди долара.Наравно, званична задуженост није тачна. Реална, укупна задуженост САД, дугови државе, компанија и грађана, према мојој процени износе 410.000 милијарди долара. Само за пензије, здравствено и социјално осигурање тренутно недостаје 222.000 милијарди долара. Тог новца нема.

Политичка и финансијска олигархија то крије од народа. Новим, све већим задуживањем, хоће да покрију нарасле дугове.Моја стручна упозорења о ненормалном задуживању и убацивању лажног новца тада нико није озбиљно схватао. Морам да признам да данас, нажалост, постоји озбиљна већина наших грађана који не верују да је Запад банкротирао.

Апсурд да буде још већи, то не верују ни њихови грађани. Они мисле да је то летња киша, која ће брзо да прође. Заблуда! Неће брзо да прође!Запамтите добро – нема више раћања на старо. Дошло је – ново доба! Морамо да се припремимо за нове односе у свету. Наши грађани то морају што пре да схвате и да мењају своје лоше навике и погрешна понашања, ако хоће да избегну, са што мање бола и губитака, претстојећу библијску катаклизму финансија Запада.

Можда ће овакви текстови, са реалним показатељима, да помогну у буђењу нашех задојеног и поводљивог народа. Агресивна пропаганда мултинационалних компанија је испрала многима мозак. Америка је била бљештава Империја, која је својим гламуром завела источноевропске народе, жељне, након пола века комунистичке диктатуре, раскошне потрошње и доброг животног стандарда. У периоду 1987 -2020. године убачено је на Вол Стрит 34.000 милијарди свеже фалсификованог новца. Финансијски деривати су нарасли на ненормални волумен од горе наведених 4 милиона милијарди долара.Налазимо се у историјском тренутку када очекујем коначно пуцање мехура.

Колапс на берзама је неминован.Слом берзе ће да доведе до потпуног краха неолибералног капитализма. Тај крах је увелико почео. Пандемија и рат у Украјини су последице тог неизбежног краха, који се на све начине покушава некако да одложи, али који мора, ипак, да се догоди. Када ће коначно све да пукне? Када престане да се убацује лажни новац. Када ће престати да убацују лажни новац? Када инфлација буде троцифрена и када десетине милиона осиромашених, поробљених, презадужених, опљачканих и преварених људи буду на улицама.

Мораће на улице, јер неће имати другог избора. САД је зрела за америчку социјалну револуцију. Ако се то не догоди,мислим да ће бити грађански рат у Америци. Истраживања у септембру показују да 53% америчких грађана верује да ће да избије грађански рат. Зато се грађани све више наоружавају и граде склоништа. Ево, наводим, користећи се званичним подацима, забрињавајућу статистику, која наговештава овај крах. Према извештају Банк оф Америка за мање од годину дана изгубљено је у акцијама и државним обвезницама 46.100 милијарди долара.

Колико је то велики износ најбоље говори податак да је прошле године БДП Америке износио 23.000 милијарди долара. БДП се ове године очекује око 25.248 милијарди долара, биланс стања ФЕД-а -8.795 милијарди долара и укупна капитализације берза 36.126 милијарди долара. Највећи пад је био у акцијама технолошког сектора. Берзански индекси С&П 500 је пао 25,6%, док је НАСДАQ 100 пао 34,8%.

Највећи пад је погодио неколико технолошких тајкуна, који су изгубили, за годину дана, преко 315 милијарди долара. Банкари подсећају да је су инвеститори у државне обвезнице и акције изгубили више од 20% свог капитала и да је слична ситуација била након два велика рата 1920 и 1949.године, као и у време Велике Депресије 1931.године.Огроман пад је довео до принудних ликвидација на Вол Стриту.

Главни удар се очекује средином новембра, када се навршава тачно годину дана од када су ФЕД и остале централне банке, ЕЦБ, Банка Енглеске и Банка Јапана, које су следиле погрешну монетрану политику ФЕД-а, отпочели стезање монетарног каиша и почели повећавање каматних стопа. Успаничени великом инфлацијом, која је данас постала двоцифрена и отргла се контроли, упркос томе што су моје колеге, забрањени економисти, указивали да инфлација расте, централни банкари су дуго затварали очи пред том чињеницом и онда, када се инфлација разбуктала, преплашени за своје позиције, одлучили су да почну да подижу каматне стопе.

Писао сам већ о томе да је подизање каматних стопа сигуран пут у колапс финансијског система.Дизање каматних стопа у условима када су дугови огромни је потпуна лудост, која ће систем увести у неликвидност, јер презадужена држава, компаније и грађани неће моћи да плаћају нарасле камате, што се данас јасно показује. Последњи раст цена у септембру од 8,2%, док је референта камата доспела на 3,25%, најбоље говори о промашеној политици ФЕД-а.

Раст каматних стопа ће оптеретити буџет за нових 300 милијарди долара, које држава нема. ФЕД је у неколико наврата ударао инфлацију маљем, али није успео да је сузбије. Цене настављају да расту из месеца у месец.Нарочито цене енергената и хране. Индекс раста хране за годину дана је приказан на 13%, али то није тачан податак. Раст цена хране је дупло већи и довео је до тога, према мерењу у септембру, да 73% грађана изјављује да не могу да преживе од своје месечне плате.

жУ јуну је тај проценат био 64%, што значи да све већи број грађана постаје све сиромашније. Посебан проблем је раст хипотекарних камата на скоро 7%., док је прошле године камата била -3,05%. Раст каматних стопа довела је до пада цена на хипотекарном тржишту за више од 10%. У септембру је средња цена кирије порасла за 7,8%, што је раст од 25% од 2020.године.Просечан износ личне штедње је опао за 15%, са 73.100 $, на 62.086 $, док 68% грађана не може од пандемије више ништа да уштеди.Укупна штедња грађана достигла је 2.300 милијарди долара, али велики проблем је негативна каматна стопа.

Наиме, ако су најбоље каматне стопе на штедне улогу износиле 3,05%, док је званична инфлација била 8,2%, онда је негативна каматна стопа била 5,15%, колико је на сваком штедном улогу грађанин губио. Још већи проблем је када знамо да је реална инфлација 18%, намерно је промењена методологија обрачуна инфлације из 1980.г. како би се приказивала нижа стопа инфлације, онда је тај губитак на штедњи знатно већи и износи скоро 15%. Изгубити сваке године 15% свога штедног улога у доларима је потпуна лудост.

Отуда мој савет грађанима, који држе доларе у америчким банкама, да подигну свој новац, да га инвестирају у реалну економију, производњу хране, енергије, лекова или да купе инвестиционо злато, сребро, некретнине, земљиште, шуме, воде и тако заштите свој лични капитал од пропадања.Хоће ли бирократе из ФЕД-а да промене каматну политику? Неће.

Најавили су њено ново повећање за 0,75% у новембру и вероватно још једно почетком следеће године. Тако би референтне каматне стопе порасле чак до 5% и то ће да доведе до неликвидности, рецесије и остаће без после преко 6 милиона људи. И то је само почетак. Онда следи даљи пад берзе за 40%.Процена финансијских стручњака да берзе треба да падну 90%, јер су надуване и не одражавају стварне односе у пословању компанија.

Погледајмо једно историјско поређења. Упоредићемо индеx Доw Јонес 30 у перидоу 1980 и данас, према цени злата. Године 1980. ДЈ индеx је био 850 и цена злата је била 850$/ унца. На данашњи дан, када пишем овај текст, ДЈ индеx је пао на 30.044, док је злато потцењено на 1.667$/унца.

Некада је однос био 1:1, данас је однос 18 : 1. То практично значи, да је реална цена злата 30.044 $/ унца или да ДЈ индеx мора да падне на 1.667. Ви, који се коцкате на берзама, добро треба да размислите о својим инвестицијама. Колика је онда реална вредност злата? Погледајмо математику, коју је прошле недеље изнео Ник Ђанбруно, познати берзански шпекулант и међународни инвеститор. Који сматра да је политика ФЕД-а штетна за привреду, да ће да доведе до финансијске неликвидности, рецесије и незапослености, па ће ФЕД морати, врло брзо, да одступи од такве монетране политике.

Шта би било решење? Како да се систем ослободи толике количине фалсификованих и контаминираних долара? Једино решење је да се монетарни систем врати на златни стандард, као што је то било све до 1971.године. Шта би се онда догодило? Погледајмо један конзервативни сценарио.

Претпоставимо да америчка влада заиста има 261 милион унци физичког злата у својим трезорима. Да ли има или нема, то тек треба да се утврди. Ако би се америчка влада одлучила да уведе златни стандард, онда би се то морала да усагласи са количином М2 новца. Подсећам, М1 укључује готовину и депозите по виђењу, док М2 укључује М1 плус штедне депозите, хартије од вредности и друге краткорочно орочене депозите у износима до 100.000 $.

Ако би америчка влада одлучила да новчану масу М2 покрије 25% златним стандардом, онда би цена злата била 20.773 $/ унца. Ако би, пак, одлучила да новчану масу М2 покрије 100% златним стандардом, онда би цена злата била -83.091 $/унца. Има и других економиста, који се слажу са овом рачуницом. Зар бројке нису шокантне? Јесу. Али, зар није шокантно колику количину новца су централни банкари већ убацили у систем? Тај велики новац данас јури малу количину робе. То је један од узрока нарасле инфлације. Тај убачени велики новац је надувао берзе.

У трећем кварталу је 9.000 милијарди долара избрисано из акцијског капитала на берзама. Међутим, то је само почетак финансијског цунамија, који прети да потпои Вол Стрит и све светске берзе.Буџетски дефицити се нагомилавају. Депозити у Трезору се смањују.За мање од шест месеци ФЕД је успорио понуду новца са 12,2% на минус – 2,27%, што је довело до пада берзе и привредне активности, која доноси рецесију. Централни банкари неће да признају да је америчка привреда у рецесију. Мењају методологију обрачуна, само да не би слали лоше податке са тржишта.

Десиће се исти сценарио као са одбијањем да признају постојање велике инфлације. Данас се инфлација претворила у пожар, кога централни банкари не знају да угасе. Трећи председник САД Томас Џеферсон је још 1802.године опомињао : „ФЕД је институција која гаји огромно непријатељство према принципима и дизајну нашег Устава. Ја сам непријатељ сваке банке која, када дисконтује записе и обвезнице, плаћа све осим номиналне вредности.

Ако амерички народ икада дозволи приватне банке да контролишу трошење свог новца, прво кроз инфлацију, затим кроз дефлацију, банке и корпорације које расту око тих банака одузимаће сву имовину људима све док њихова деца не одрасту без крова над главом на континенту који је освојио њихове претке“. На крају, једна посластица. Краљевска шведска академија наука доделила је Нобелову награду за економију 2022. бившем председнику ФЕД-а Бену С. Бернанкеу, заједно са теоретичарима Дагласом В. Дајмондом и Филипом Х. Дибвигом „за истраживање банака и финансијских криза“, посебно позивајући се на централну банку из 2008. и одговор банака на стамбену и финансијску кризу.

Одговор се састојао од спашавања банака „квантитативним попуштањем“, што је исто толико еуфемизам колико и „социјално дистанцирање“.Главни кривац за убацивање лажног новца у систем, награђен је Нобеловом наградом, уместо да буде ухапшен. Западни свет ће да пропадне. Нек пропадне није штета. Србија само треба да води рачуна да нас вртлог Титаника не повуче за собом.