Председница Скупштине Србије Ана Брнабић упозорила је да наставак блокаде факултета има три претње и да је "медени месец прошао", јер "долази тренутак да се прекину шансе да се исправи ово". Брнабић очигледно примењује упутства из "Вадикалске кухавице". Овакве њене приче у недостатку аргумената једноставно се не раде јер - нису лепе.
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић упозорила је на седници Одбора за образовање, науку и технолошки развој и информатичко друштво да ће студенти, уколико не испуне услов за годину због тренутних блокада, изгубити стипендије, места у дому и да ће враћати кредите. У међувремену, студент Правног факултета у Новом Саду Павле Давидовић, у вези са изјавом председнице Скупштине да блокаде факултета представљају претње и за буџетске и за самофинансирајуће студенте, али и за саме факултете, каже да је она и по образовању и по функцији коју обавља „последња особа која би требало да говори о правним основама и последицама које би потенцијално могле да задесе студенте“.
То значи кључ у браву за државне факултете и универзитете. Зарад чега – центра за анархистичке студије из Загреба, констатовала је Брнабић на крају скоро четрдесетоминутног излагања, што је изазвало реакције чланова Одбора из редова опозиције, који су јој добацивали: „Срам вас било“, „Како вас није срамота, причате овде 40 минута“. Него, остало је и неодговорено, да ли је и она из свог џепа дале паре за њихово сколовање? Јер, кредити студентски, стипендије, исплаћују се из буџета. А буџет пуне грађани.
Када не би закукуљила и замумуљила, не би била то што јесте. Немали број пута се дешавало да једноставно „забагује“ и доведе себе у ситуацију да није способна да заврши простопроширену реченицу. Сада је, уз све то, постала и познавалац појма „медени месец“, фактички одабрана деверуша СНС-а. Ана Брнабић је вешто, наравно не и паметно, искористила све бенефите до којих је могла да дође на ту позицију, коју је раније држала по потреби као командирка. Спецификација је направљена, то није први пут, али следи тежи део посла – студенти.
Можда би требало размотрити и следећу претпоставку: пошто су на власти исти они који су својевремено прогонили грађане (као Вучићев гуру и учитељ Воја Шешељ), некоме се учинило да је најбоље вратити се у 1992-1993; то ће, мисли тај неко, и овој власти изгледати познато и бити пријатно. Одлука о крају „меденог месеца“ је очигледно била мотивисана спречавањем сасвим извесне катастрофе у најави због љуљања режима, што је, разумљиво, било у колизији са вољом грађана и њиховом визијом борбе против овдашњег зла. Ружна времена садрже своју ишчашену логику. Или су то заправо тренуци који до коске огољавају од ког су материјала направљени новорадикалци.
Већ је овде била скренута пажња у првој реченици деверуше Брнабић да су се студенти обезобразили. Мисле ваљда: опет дошло њихово. Тога смо, кукала нам мајка, могли да се нагледамо у последњих 12 година. То се зове безобразно мењање теме са постојеће на непостојећу и било је изведено на начин крајње арогантан и јефтин. Имајући у виду показатеље живчаног стања власти, овај скандал не изненађује. Ти људи одавно су се отргли и мисле да све могу и смеју. Ароганција, надменост, безобразлук и глупост спадају у грехе који у Србији никада не пролазе некажњено. Зашто све те особине и Ана Брнабић? Зато што се државни чиновник, а она то јесте, не свађа са студентима и њиховим родитељима, ако то заиста није неизбежно, а овога пута није било.
Државни чиновници долазе и одлазе; студенти остају и то као сталеж, а притом још умеју и да памте. Овако Брнабић само привлачи пажњу на себе без потребе и политички глупаво. Нека, народу и то одговара.