Прочитај ми чланак

Амфилохије о озакоњењу истополних бракова у ЦГ: Проглашење греха за хомофобију!

0

Не само Црква хришћанска, Ислам и Јудејство, него свеукупно религиозно искуство света, од памтивека до данас, то и такво проглашење полног нагона за човечност, само за себе, доживљавало је и доживљава као човекомржњу

Поново је покренуто питање озакоњења истополног брака (животног партнерства) у Скупштини Црне Горе. Оне који то не прихватају проглашавају ”хомофобима” (човекомрсцима). Међутим, не само Црква хришћанска, Ислам и Јудејство, него свеукупно религиозно искуство света, од памтивека до данас, то и такво проглашење полног нагона за човечност, само за себе, доживљавало је и доживљава као човекомржњу. Јер оно што је уграђено у човјека за рађање, за стварање новог живота, обоготворити само за себе, лишавајући га његовог природног смисла, прогласити га за смисао човековог постојања, значи обоготворити смрт и ништавило, мрзити човека и његову природу, његов вечни смисао и достојанство. Они који траже истополне бракове, имају ли за то сагласност и благослов својих родитеља, особито мајки? Познато нам је кукање многих мајки такве деце…

Фото Н. С.

Ово је део изјаве архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског Амфилохија, објављене на званчном сајту Митрополије, поводом иницијативе у црногоском парламенту.

-То што важи за хомосексуализам (ЛГБТ) важи подједнако за чедоморство (абортус), убијање зачете, нерођене деце. Зар није увек исто дете, убијено било после зачећа шест месеци или после шест година? Зар се и једни и други који то озакоњују – не питају за себе: да су мој отац и мајка склапали истополно партнерство или прихватили да ме по зачећу убију (абортирају), да ли бих ја данас постојао/постојала? Да ли је убиство детета људско право које треба озаконити, пита се митрополит Амфилохије и констатуује: Очинство и материнство су двије највеће светиње људског живота.

-”Све је човеку слободно”, по речи апостола народа, но да ли је све оно што човек чини, а чини безбројна зла и грехе – детоубиства и човекоубиства – истинска слобода и истинска човечност? Је ли то достигнуће модерног човечанства, којим се оно хвали? Човек је слободан да погази и очинство и материнство, претварајући дар и нагон рађања у нагон човекоубиства и смрти, али сме ли то прогласити за човечност и човјекољубље? Светиња брака представља жижу вечног смисла свега што човек јесте и ради чега постоји. Људи вере, без обзира којој од светских религија припадају и људи истинског хуманизма, одричући се тог вечног смисла, одричу се Бога у кога верују, прихватајући безакоње и нечовечност за закон и човечност. Заиста, све је човеку слободно, али му није све на корист, каже митрополит црногорско-приморски Амфилохије.