АМЕРИКАНЦИ ЗНАЛИ ДА ЈЕ УБИЈАО СРБЕ: Дуга листа злодела Рустема Мустафе

08:20 07.12.2018.

За Мустафин тероризам се знало и у САД - одлуком америчког председника Џорџа Буша од 29. јуна 2001. у Федералном регистру САД (књига 66, број 126), он доспева на листу људи који представљају "претњу миру“

Рустем Мустафа Реми, командант ОВК за Подујевску област, против кога ће, према тврдњама Кохе, бити подигнута прва оптужница на Косову и Метохији за ратне злочине једини је лидер ОВК на Косову и Метохији који је осуђен на правоснажну затворску казну.

Он је 2015. осуђен само на четири године затвора јер је нечовечно поступао према заробљеним албанским цивилима јер је сумњао у њихову оданост терористичкој ОВК, пише Блиц.

Мустафа, који је био командант ОВК за територију Лаба, формирао је криминалну организацију која контролише ту област, а њега су, осим српске БИА и безбедносне службе западних земља означиле као једног од главних организатора терористичких акција од почетка 2001. на КиМ, у Македонији и општинама на југу централне Србије – Бујановцу, Медвеђи и Прешеву.

У извештају БИА-е наводи се да је он један од најутицајнијих команданата ОВК и Косовског заштитног корпуса, као и да је тај клан усмерен на активности везане за кријумчарење дроге.

Блиц наводи да су он и његова криминална организација контролисали транспорт хероина и марихуане преко територије Лаба и околних општина, а истовремено успоставили су блиске контакте са особама које контролишу транспорт дроге из Албаније и Турске преко КиМ ка Европи.

Како се наводи, за Мустафин тероризам се знало и у САД – одлуком америчког председника Џорџа Буша од 29. јуна 2001. у Федералном регистру САД (књига 66, број 126), Мустафа доспева на листу људи који представљају „претњу миру на западу Балкана и међународним снагама у региону“, пише Блиц.

Рустем Мустафа, познат као командант Реми, рођен је 1971. на Косову. Током рата на Косову 1998-1999. био је командант регионалне зоне Лаб и члан такозване Лапске групе ОВК.

Под његовом командом наводно су убијени српски и албански цивили а њихова имовина је опљачкана и уништена. Други су киднаповани и илегално затворени у затворима у селима Брадаш и Горња Лапаштица, пише сајт триалинтернатионал.орг.

Рустем и други су наводно држали заробљенике у нехуманим условима, ускраћујући им адекватну здравствену негу, храну, воду и подвргавани сталном премлаћивању, мучењу и другим претњама смрћу од августа 1998. до јуна 1999. године.

У априлу 1999. Мустафа је наводно наложио Назифу Мехметију да убије пет Албанаца који су били затворени у притворским центрима у Мајаку и Потоку и оптужени за сарадњу са српским снагама, наводи се на сајту ове невладине организације.

После конфликта Рустем Мустафа је постао посланик и потпредседник владајуће Демократске партије Косова (ПДК).

Он је ухапшен у августу 2002. и изведен пред Окружни суд у Приштини у којем су судиле међународне судије УНМИК-а.

Осуђен је 16. јула 2003. заједно са још тројицом припадника ОВК за убиство петоро косовских Албанаца на 17 година затвора, али је Врховни суд Косова преиначио пресуду 2005. године.

Према обавештајним подацима, Мустафа у својим криминалним активностима, пре свега трговини дрогом, сарађује са Рамушом Харадинајем, док је до 2015, када је правоснажно осуђен, био посланик и потпредседник Тачијеве странке, пише Блиц.

Групе под контролом Мустафе, осим што протерују преостале Србе, почињу да се баве препродајом напуштених станова и друге имовине.

Мустафа је осим терористичке групе „БИА“ директно формирао и „Скифтере“ и „Црвену руку“, чији су припадници прогонили, киднаповали и убијали преостале Србе на подручју Приштине и Подујева.

На основу изјава чланова породица убијених Албанаца Агима Муслијуа, Аљуша Кастратија, Идриза Сварче, Дрите Воце, као и сведока ових убистава Енвера Секирача, Унмик је 11. августа 2002. ухапсио Рустема Мустафу.

Међународно веће Окружног суда у Пристини 2003. га осуђује на 17 година затвора.

Врховни суд Косова је 2005. поништио пресуду и наложио ново суђење на којем је 2013. Мустафа осуђен на четири године затвора, пише Блиц и додаје да је Апелациони суд у Приштини у новембру 2015. године потврдио првостепену пресуду.