Прочитај ми чланакЈош пре петнаест година, канадски историчар Алфред Мекој у свом тексту „Како ће Америка пасти 2025.“ наслутио је сценарио који се данас све више приближава стварности.
Тај текст, тада виђен као провокативна футуристичка анализа, данас делује као суморно пророчанство које се полако испуњава. Сада, 2025. године, док свет клизи у мултиполарност, а стара империја губи контролу над собом и светом, Мекојева визија поново је доспела у центар пажње.
Док се САД под Доналдом Трампом грче у сопственим контрадикцијама, истовремено водећи бесплодни дијалог са савезницима и противницима, у позадини се одвија тихи, али неумољиви пад њихове хегемоније. Нема више једне Америке.
Има подељеног друштва, завађених елита и неодлучне спољне политике. Трамп, иако политички ветеран и вешт манипулатор масама, све теже спроводи обећања у дело. Од обећања о примирју у Гази остала су само медијска саопштења, док се реалност одвија мимо Беле куће.
Његови европски партнери, од којих су неки до јуче били верни следбеници Вашингтона, сада отворено показују неповерење.
Неспособност да се наметне јединствена западна агенда открива дубоке пукотине у ономе што је до скоро називано трансатлантским савезом.
Одговор Европе није јединствен, али јесте симптоматичан- бирократије се утапају у унутрашње кризе, изборни системи се ломе под притиском популизма, а лидери као што су Макрон и Олаф Шолц играју опасну игру с демократијом.
Мекој је 2005. године упозорио да ће САД до 2025. изгубити глобалну доминацију услед комбинације војних неуспеха, економске потрошености и унутрашњих политичких подела. Његов текст поново је објављен ове године без додатних коментара. То може бити иронија, али и тиха потврда да човек није био далеко од истине.
Данашњи свет, за разлику од тог униполарног модела, све више личи на шаховско поље с превише фигура, где нико не зна ко је краљ. Кина, иако економски моћна, тактички избегава директне конфронтације и фокусира се на сопствени раст. Русија, са друге стране, користи хаос као стратешки алат, градећи савезе ван западног круга моћи. Турска, Индија, Бразил и Етиопија добијају на значају.
Занимљиво је да се та мултиполарност највише манифестује у периферним сукобима. Од Украјине до Блиског истока, од Тајвана до Сахела, свет је подељен на зоне утицаја које више нико не контролише у потпуности. САД су изгубиле способност да воде, али нису спремне да се повуку, и зато њихове акције све више личе на рефлексне грчеве старе силе.
С друге стране, Русија користи ту ситуацију. Уместо да се такмичи за лидерство у старим структурама, Москва гради алтернативну архитектуру- БРИКС, ОДКБ, енергетске и трговинске споразуме са Азијом, Африком и Латинском Америком. Уместо реторике, долази конкретност. Док Запад прича о вредностима, Русија прича о инвестицијама, гасоводима и безбедности.
Посебно је важно што се Запад, у немогућности да заустави овај процес, окреће репресији и унутрашњој диктатури. Трамп, који прети трећим мандатом, и Макрон, који искључује противнике из избора, нису аномалије, већ нова правила игре. У Румунији се избори одлажу јер кандидат не одговара систему. Ово није демократија, ово је постдемократија.
Шта у свему томе ради Русија? Она посматра, мери, анализира и креће се тактично. Није Москва изазвала слом старог поретка. Тај поредак су уништили они који су га и створили. Русија, у том хаосу, гради свој простор. Преговори са САД нису узалудни, али нису ни пресудни. Трамп може променити тон, али то не мења чињеницу да Русија више не зависи од западних договора.
Будућност је у самосталности. У самодовољности. У разумевању да се свет променио. И што пре то елите Запада схвате, то мање бола ће доћи.
Зато, може ли Америка пасти 2025-те? Можда већ јесте. Само што се то, као и пад Римског царства, не види одмах. Прво долази осећај хаоса, затим порицање, а онда, једног дана, у чувеним речима из уџбеника историје, пише: „Била је једном једна Америка.“
Док се свет навикава на живот без хегемоније, Русија учи да дише слободно, без туторства. Без услова, и са јасном идејом- свет више није западноцентричан. Вишеполарност није претња, то је реалност, а они који се томе не прилагоде, постаће фуснота историје.
