Opet neki strahovi, na sve strane, jao a šta ako ovaj putić od 600 metara vodi do rudnika, a šta ako je ovaj džip od rio tinta, a šta ako se baš ova kuća proda, a šta ako zorka koridorka ovo, a šta ako brnaba ono i to uglavnom oni koji su jako jako dugo smatrali da je sve u redu.

Да ми је да видим јунака који ће потера дампер сеоским сокаком и то узбрдо где ни два аутомобила не могу да се мимоиђу.

А тражили асфалт. Сви знамо колико су кмекали за асфалтом на састанку са председником, а њима добродошло, реклама џабе а сви знамо колико се на асфалтирању може „ућарити“.

Испаде да је док је Рио Тинто имао хрпу докумената иако фалсификованих било боље него сад.

Докле више са тим страхом, аман. Ко мора да правда фондове нек то ради мало уљудније, пристојније, немој баш тако провидно забога.

Нису нас ваљда мајке рађале на нашој земљи да се ми плашимо? Чега?

Па шта ако хоће да разговарају са Владом Србије, као иначе тих разговора нема док нам не најава, свашта.

Замислите сада да помисле да покрену пројекат колико документације и јавних расправа је пред њима а нас сада мноооого више који нећемо дати него у новембру 2019. кад нас је било целих двоје.

Шта ја имам с тим шта они хоће, мери се шта ми хоћемо.

Ако су хиљаде на Шри Ланци данас навалиле на кућу председника, је л’ ћемо ми седети и немо гледати шта нам се дешава, ако вам неко доће у кућу и каже изађи хоћете изаћи?

Па нећете, нисте блесави као што нисам ни ја.

Како то да онима који редовно одлазе по инструкције у Сарајево где Срба готово да и нема, где иначе одлази добар део НВО сектора сада смета то што Срби из Републике Српске долазе у Лозницу?

Исто тако им не смета што су десетине људи из Азије сумњиве прошлости који нису могли да прођу проверу у МУП-у дошли у Лозницу да раде за кинески МИНТ. То је изгледа у реду.

Лицемерје на куб.

А о сарајевским подрумима ћу тек да пишем.

Јао није Рио Тинто санирао штету. Није, треба да му се врате новци који су од њега узимани, то је највећа штета коју је нанео. Бушиле су изнајмљене компаније које не постоје више, о томе сам писала. Одговорне су и наше институције што све то нису контролисали и они су ти који ту теренску штету poтреба да санирају, они дозволе издали.

Ми водимо правни спор против државе Србије, то је адреса налогодаваца.

Исти они који су дували у исту тикву са Савом кад се годио око референдума сад су забринути тобоже због Срба из Републике Српске и референдума.

Ко се састајао са Брнабићком, ко је позивао вајног председника у посету па онда бежали од куће?

И шта ако путић од 600 метара води до рудника. Нема да га буде па неће нигде да води.

Можда би боље било да поједини брину како да објасне своје везе са мученим Видојем и о криминално-правним проблемима којих итекако имају.

Као да смо пали с крушке, ако смо их једном помакли одавде опет ћемо.

То што страна компанија јесте регистрована и што има раднике, а што да нема кад деценијама имамо издајничке власти које им то омогућавају. Сад се ухватили што Рио Тинто има раднике. Ако имају пара за бацање и љигаваца међу нама који ће се сагети да тај новац узму, нека их.

Ова борба је много већа од само борбе против једног рудника, а рудника бити неће!

Izvor: politički.rs

Oznake: Marija Alimpić, Rio Tinto, rudnik