Прочитај ми чланакНа Вучићевом списку за одстрел налазе се његови сарадници из другог ешалона напредњачког картела. Представу са хапшењем Грчића, Папића, браће Стајић и осталих компромитованих припадника ОКГ СНС, Вучић је организовао како би се приказао као борац против криминала и корупције, па и да би извршио притисак на Весића, Гашића и Вучевића. На другом, много важнијем списку, који се наводи у извештају француског истражног судије Бриса Хансмана, налазе се много крупније мете: Андреј Вучић, Новак Недић, Небојша Стефановић, Дијана Хркаловић, Веселин Милић и други несрећници, који су назначени у дешифрованим порукама преко Скy апликације у поступку који француске власти воде против Филипа Кораћа. О Вучићевом и Еурополовом списку пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак сарадник и пријатељ актуелног тиранина.
Кад год се нађе у шкрипцу, Александар Вучић урла, скичи и скаче. Понаша се као да се подмладио неколико милиона година, као да се контра-еволуцијом вратио на ниво примата.
Вучић је покушао све што је могао како би се извукао из кризе коју су изазвали студенти захтевом да буду кажњени сви одговорни за масовно убиство под новосадском надстрешницом. Прво је лагао да само тај део Железничке станице није реконструисан, а онда је кривицу пребацио на пројектанте из 1964. године.
Покушао је да подмити побуњене студенте јефтиним стамбеним кредитима, којих неће бити. Кад то није прошло, прешао је на насиље. Претио је да ће, са својим „Кобрама“, разбацати све студенте „за шест-седам секунди“. Уместо „Кобри“, студенте су по улицама разбацивали напредњачки лудаци, како они у цивилу, тако и они у полицијским униформама.
Шизофрено, у складу са својим менталним стањем, истовремено је студенте оптуживао да су „као терористи из Хамаса“ и да су то „дивна деца, коју неки центри моћи злоупотребљавају за своје интересе“. На крају, поскакујући на бини и машући горњим ногама, као Урко из „Планете мајмуна“, заклео се пред својим лојалистима: „Уништићу их све!“
Не треба потцењивати ту претњу, Вучић је добар само у уништавању свих и свега. Условљен кварним карактером и скромним когнитивним капацитетима, три деценије уништава све чега се дотакне, укључујући и себе и чланове своје породице.
Краљица мајка Ангелина само плаче и тугује, не сме да изађе на улицу. Званични тата Анђелко се усукао, за последње три недеље постао је сенка оног лепог и наочитог човека. Тако блудни син описује последице својих злодела на духовно и физичко стање његових родитеља. И то му треба веровати. Логично је што мама Ангелина плаче кад види шта раде њени синови, како сурово тероришу нормалне људе. Логично је и што не сме да изађе из стана. На улици би могла да сретне мајку Владимира Цвијана или Мирослава Николића, оца Дејана Јовића, синове Станике Глигоријевић, сина или удовицу Драгослава Мише Огњановића, или било кога из породица које су у црно завили Вељко Беливук, Предраг Колувија, Дијана Хркаловић и други зликовци из врха напредњачког картела.
Исто вреди за тату Анђелка, који је неупоредиво емотивнији од своје супруге. За разлику од Ангелине, која је увек истицала да је „поносна на своје синове“, он је бар покушавао да утиче на Александра, молио га је да не уништава туђе судбине, да не прогони људе који мисле другачије. Џабе. Сад је касно за кајање, сузе и тугу. До краја живота мораће да се скривају од народа, да се улицама крећу као сенке окружене телохранитељима.
У сличном душевном стању налазе се и многи Вучићеви кумови, политички и пословни ортаци из врха картела. Како и не би; схватили су да ће их вођа, ако и кад процени да му је то у интересе, све жртвовати. У прво време, после пада надстрешнице, кад је Вучић наредио да Горан Весић буде процесуиран, ухапшен, притворен и експресно пуштен да се брани са слободе, криминогени тајкуни из врховниковог окружења понадали су се да ће и они имати заштиту, да их вођа неће пустити низ воду. Међутим, онда су сазнали да је Вучић одлучио да жртвује Весића и то не само због пада надстрешнице, већ ће му натоварити и друге корупционашке афере.
Горан Весић зна како се прогоне људи који су стављени на листу за одстрел, лично је предводио многе такве хајке. Злоупотребом полиције, правосуђа и медија уништавао је туђе судбине, намештао хапшења и притварања, а сад се нашао у улози прогоњене зверке.
У Безбедносно информативној агенцији формирана је незванична радна мултидисциплинарна група за обраду Весића и његових сарадника. На мерама се налазе његова супруга Вања и брат Зоран, као и сви њихови контакти, актуелни и бивши. Засад, пала су двојица Весићевих верних сарадника, браћа Стајић, који су ухапшени због криминалних и коруптивних акција, које су спроводили док је „вечити заменик градоначелника“ управљао Београдом.
Немања Стајић је, као секретар градског Секретаријата за послове легализације објеката, незаконито легализовао стамбене и пословне зграде, па и оне које је градило предузеће повезано са његовим братом Новаком. Њих двојица су осумњичени да су на тај начин стекли више од 6,5 милиона евра. Наравно, њихов плен је десетоструко већи, као и обим кривичних дела која ће им се ставити на терет ако одбију сарадњу и не пристану да одговорност пребаце на Весића.
У том случају, у оптужници ће се наћи и друга њихова злодела, као што је учешће у бесправном рушењу зграда у Савамали, кад је припреман терен за мага-коруптивни пројекат „Београд на води“. Трагови криминалних радњи Весића и браће Стајић описани су у многим текстовима Магазина Таблоид, а да ли ће коначно бити процесуирани зависи од Весића. Може ћутке да прихвати затворску казну за пад надстрешнице, па да се остале афере врате под тепих. Ако то одбије, Вучић ће га затрпати оптужбама за све оно што су заједно радили, па и за још више.
– Весић ће добити седам до десет година робије. Ако буде паметан, одлежаће четири или пет, па ће изаћи као богат човек, који ће пред собом имати двадесетак година угодног живота. Ако одбије ту понуду… Е, онда мора да се припреми за тешку старост иза решетака – поручио је Вучић преко посредника Весићу.
Док чека одговор, Вучић наставља да стеже обруч око Весића. По његовом наређењу проверавају се сви инфраструктурни послови у које је он био укључен, нарочито они који су повезани са пројектом „Чиста Србија“. У тај посао, чија укупна вредност је процењана на 3,2 милијарде евра. Влада Србије је 2021. године одбила понуду Европске уније да она кредитира тај пројекат и да притом поклони 800 милиона евра. Уместо са ЕУ, напредњачка власт је направила споразум са Кином о кредитирању и реализацији изградње канализационе мреже и осталих инфраструтурних система у 65 српских градова и општина.
За разлику од ЕУ, Кинеска корпорација за извоз и осигурање кредита (China Export and Credit Insurance Corporation) не инсистира на поштовању закона и стандарда које примењују европска регулаторна тела. Са Кинезима уговори се склапају директном погодбом, без тендера. Тако је кинеска компанија China Export and Credit Insurance Corporation добила посао изградње канализације у Крагујевцу, вредан 203 милиона евра. У неким општинама, цена таквог посла је ишла до девет милиона евра по километру, као да се прави аутопут од најквалитетнијег асфалта, а не копа канал у који се полажу цеви.
Горан Весић је био задужен за спровођене пројекта „Чиста Србија“. Иако је све радио у договору и по налогу Вучића, сад се води истрага која има за циљ да Весића оптужи за све провизије, надуване цене и остале спорне детаље. Вучић то ради у самоодбрани, како би превентивно утицао на Весића, да пази како ће да се брани у судском поступку за масовно убиство под надстрешницом. Ако спортски прихвати казну, малверзације око „Чисте Србије“ биће архивиране и заборављене. Ако се буде гицао, покушавајући да одговорност усмери према вођи, биће затрпан овом и другим сличним оптужницама.
Да би појачао притисак и доказао да је спреман да иде до краја, Вучић се није задржао само на обради Весића, већ је на листу за одстрел ставио и групу својих и његових сарадника. На том списку већ се налазе предузећа као што су GAT, Karin Komerc, Trontex, Energy Pro, Intec, Montop HRS и Montop Pro, LTS Aladin, Suuniko Solutions, Put Invest, Bulevar Company, Bob, Corp и још неколико фирми које су биле укључене у инфраструктурне пројекте којима је руководио Весић.
У коликој паници се налази Вучић види се и по томе што је на списак сумњивих тајкуна из свог окружења ставио и Дејана Слијепчевића, власника компаније ГАТ. Захваљујући аморфности своје гатачке пословне и моралне структуре, Слијепчевић је две деценије, са солидним успехом, развијао бизнис у време Милошевићеве и ДОС-ове власти, али до милијардерских висина се винуо тек сарадњом са напредњачким картелом.
За изградњу стамбених насеља добио је најскупље локације на Дедињу, Врачару, Дорћолу, Новом Београду и где год је пожелео. Иако у Новом Саду Слијепчевић има статус режимског грађевинара број 2, одмах иза Небојше Петрића и његовог Галенса, и тамо добија одличне локације.
Успут, добио је одобрење да преузме новосадски фудбалски клуб Младост ГАТ, који се такмичи у Првој лиги Србије, а донедавно је био и у Супер лиги. Слијепчевић је љубав према фудбалу и новцу спојио изградњом стадиона у Лесковцу. По цени од 28 милиона евра, ГАТ је направио тај стадион, на коме је репрезентација Србије већ одиграла два званична меча. Лесковачки „Олд Трафорд“ је отворен у марту 2023, а терен је већ у катастрофалном стању. Но, трибине се још држе, засад се нису срушиле и побиле ретке гледаоце.
За Слијепчевића се зна да се нашао на Вучићевом нишану због сарадње са Весићем. Такође, зна се да се Вучић обрушио и на сараднике Милоша Вучевића, премијера у оставци.
Вучић је искористио прилику да обори Вучевићеву владу после напада групе напредњачких батинаша на студенте, који су лепили плакате испред страначке централе у Новом Саду. Те ноћи, 27. на 28. јануар, четворица младих напредњака нанели су тешке телесне повреде студенткињи Ани, којој су бејзбол палицама поломили вилицу и повредили руку. Неколико сати касније, Вучевић је поднео оставку.
На то се није одлучио због гриже савести, него на Вучићево инсистирање. Наводно, екс-премијеров старији син Михајло Вучевић је те ноћи био у групи батинаша. Да не би и он био ухапшен и притворен, тата је морао да се жртвује и поднесе оставку. Тако је Вучић добио маневарски простор за припремање ванредних избора, за које се нада да ће му послужити за излазак из кризе.
Вучевић је годинама у јавности перцепиран као верни војник браће Вучић. Послушно је извршавао све налоге Андреја Вучића, незваничног господара новосадског и војвођанског феуда. Временом, Вучевић се упрљао. Као и свака четка за чишћење wц шоље, по истеку рока употребе, мора да буде замењен. А с њим су одбачени и његови ортаци из криминалног миљеа, Марко Босанац први. Због тога полиција проверава пословање неколико преузећа из Монтоп групе, чији власник је Босанац. Због повезаности са Вучевићем, на Вучићевој листи налазе се и Булевар компани извесног Милета Лолића, као и Сунико Солушнс, чији сувласници су Снежана Поповић и Тодор Петковић.
Основни Вучићев циљ није да уништи те фирме и њихове власнике, него да их одвоји од Вучевића. Ко се буде двоумио којем царству да се приволи, завршиће у притвору као Весићеви ортаци Стајићи. Исти модел притиска Вучић примењује на пословним партнерима Братислава Гашића.
До сукоба између Вучића и Гашића је дошло пре годину и по дана, кад је у Гашићев забран ушао Звонко Веселиновић. Гашић је тада намеравао да за ситне паре купи један каменолом у Рашкој. Међутим, из тог посла га је избацио Веселиновић, и то уз Вучићеву подршку. Тај случај је био само један у низу сличних. Како то изгледа у пракси, недавно је описао Слободан Пајић, мајор полиције, који је једно време, као помоћник Зоране Михајловић, водио антикорупцијски тим у Министарству енергетике и грађевинарства.
– На иницијативу тадашње премијерке Ане Брнабић, Србијашуме су Коридорима Србије поклониле локацију за експлоатацију шљунка код Прњавора на Дрини, који је био намењен за пут Рума-Шабац-Лозница. Коридори су нашли једну лицендирану фирму из Шапца за тај посао. Издата је дозвола да се на девет хектара извади 220.000 кубика шљунка. Међутим, појавио се онај бизнисмен са Косова. Његова фирма и још седам подизвођача извукли су 2,2 милиона кубика шљунка, десет пута више него што је одобрено. Тај шљунак није употребљен само за изградњу пута Рума-Шабац Лозница, већ је ишао у Суботицу и Панчево, бизнисмен га је продавао по целој Србији. Кад сам поднео извештај о том случају, смењен сам – испричао је Пајић.
Пајић је описао и како је Веселиновић узурпирао туђе приватно имање са кога је вадио камен за асфалтну подлогу. Оштећени власник тог каменолома није могао да га спречи. Исто тако, ни Гашић није успео да свој плен одбрани од Веселиновића. Уместо да се помири с поразом, Гашић је искористио последње дане на функцији министра полиције да покрене хајку на синове Вучићевог кума Петра Панића, да шпанској полицији дојави локацију на којој се скривао Андрејев лојалиста из новосадског подземља Слободан Милутиновић Снајпер, као и да саботира избор Марка Ђурића за премијера кад је објавио његову фотографију са Миланом Радоичићем. Гашић је знао да му Вучић неће опростити те подвале, али проценио је да му је боље да се на време дистанцира од тиранина склоног паду.
Можда би се Вучић већ обрачунао са Гашићем, као што је и најавио пре три месеца оптужбама које је износио Владимир Ђукановић, али има пречих проблема. Док Вучић, у сарадњи са Нинославом Цмолићем, начелником Управе криминалистичке полиције, прави спискове неподобних тајкуна и одређује редослед којим ће бити хапшени, у грађевинском сектору дешавају се значајне промене. Вучићу је та пословна делатност битнија од свега, чак и од шверца дроге и оружја. На инфраструктурним пројектима Вучић је из буџета исисао неколико десетина милијарди евра, које је поделио са контроверзним бизнисменима из свог картела. Међутим, почео је убрзани распад тог злочиначког система.
Беочинска филијала француског гиганта Lafarge купује грађевинске фирме и значајно мења односе у тој пословној грани. Lafarge је недавно купио Teko Mining, који је био у власништву Holdertrade LTD-a. У обе компаније на руководећа места су постављени исти људи: директор Димитрије Књегинић и заступник Сузана Вујичић. У последња два пословна извештаја наводи се да је Lafarge дизао профит за око милијарду динара годишње. Са профитом од 3,8 милијарди динара, та компанија је одлучила да прошири пословање и „прогута“ мање фирме из грађевинског сектора. Понуда је богата, пошто се међу 300 највећих пореских дужника налази око 70 грађевинских предузећа. Lafarge намерава да из стечаја купи шабачки Интер-коп Мишар, у коме су својевремено власнички удео имали Ружица Ђинђић и Милорад Додик. Након што су распродали добар део имовине тог предузећа, они су изашли из посла, а Интер-коп гурнули у стечај.
Ипак, француска компанија не купује само губиташе, него и фирме које имају јаке уговоре са државом. На мети Lafarge-а налази се и Гранит Пешчар – Љиг, предузеће из система Звонка Веселиновића. Са истанчаним инстинктом за самоодржање, нема сумње да Веселиновић зна кад и пред ким треба да се повуче из неког посла, нарочито кад уз то иде солидна финансијска надокнада. Власничка структура још није званично промењена, али комитенти Гранит Пешчара су обавештени о уласку Lafarge-а. С обзиром да се иза француске компаније налази највећи светски хеџ фонд БлекРок, који је прошле године преузео рудник Трепча на Косову и Метохији, не чуди талас промена који је захватио српски грађевински сектор из кога се истискују Вучићеви ортаци.
После пропасти пројекта ЕКСПО 2027, притиснут беспарицом, Вучић не може да инфраструктурне пројекте задржи под својом контролом. Тешка срца, мора да прежали губитак провизија, које је узимао на тим пословима. Утеху налази само у нади да ће кампањом у којој се представља као борац против корупције успети да заустави пад рејтинга, што му је неопходно пред ванредне изборе које намерава да распише чим му то дозволе страни господари из Вашингтона и Брисела.
За потребе те маркетиншке представе наредио је хапшење неколико својих блиских сарадника, омражених у јавности. Под карикатуралним оптужбама ухапшени су Милорад Грчић и Александар Папић. Вучић им је одмах доделио браниоца Владимира Ђукановића, специјалисту за контролу криминализованих типова из врха картела. Ако буду послушни, па без таласања прихвате да се жртвују, Ђукановић ће им омогућити да буду пуштени из притвора и да се бране са слободе, као што је већ урадио са Предрагом Колувијом, Дијаном Хркаловић и још некима с те депоније. Сви су послужили за игроказ у стилу спортског риболова: ухватиш их, сликаш и пустиш.
Уз Грчића, Папића, браћу Стајић, па и вршачког агро-тајкуна Драгана Тикића, Вучић је наредио хапшење неколико службеника из Министарства за рад и социјална питања, медицинске сестре са ВМА, па и групе локалних полицајаца из Пријепоља. Као у лошем вицу, Вучић, који је фантомским Арапима за само 105 милиона евра продао Пољопривредни комбинат Београд, вредан више од 350 милиона евра, сада хапси паора, који је осумњичен да је утајио порез тако што је преко других, мањих, пољопривредника продавао своје производе. Вучић хапси медицинске сестре, а оставља на слободи министра здравља, познатог по надимку Доктор Смрт, који је стекао у време сарадње са вођама Земунског клана. Такође, у притвору се налазе локални полицајци, а на челу ресорног министарства се налази Ивица Дачић.
У овом тренутку не може да се процени обим Вучићеве кампање, када ће и кога да стрпа у притвор, али мора да пожури, пошто му се ближи крај владавине. Као што он прави спискове за хапшење, то ради и Еуропол. Само, европски полицајци, у сарадњи са француским судовима, то раде паметније и детаљније. На списку Еуропола налазе се најистакнутији Вучићеви саучесници у криминалним и коруптивним комбинацијама.
Магазин Таблоид је у прошлом броју објавио извештај који је суд у Паризу доставио српском Тужилаштву за организовани криминал. Извештај, који су приредили истражни судија Брис Хансман и сарадници из Еуропола и Еуројуст-а. На основу анализе пресретнутих шифрованих комуникација преко апликације SKY ECC, у периоду од јануара 2019. до марта 2021. године, направљен је списак на коме се налазе појединци из врха извршне власти, који су осумњичени за везе са организованим криминалним групама.
Први на листи је Филип Кораћ, који је 11. октобра 2023. године ухапшен у Мађарској по тајној француској оптужници. Пратећи његове комуникације преко Скy-а, на којима је користио псеудоним Робин, француски истражни судија је утврдио повезаност са Андрејем Вучићем и Новаком Недићем, дугогодишњим генералним секретаром Владе Србије. На списку су и Недићеви ортаци Александар Нешовић и Вељко Бановић, о чијим пословима у Француској је писао и наш Магазин још пре три године. У овом извештају се наводи и улога Небојше Стефановића, тадашњег министра полиције, и његове сараднице Дијане Хркаловић, па и њеног интимуса, жандарма Ненада Вучковића. На списку су и Веселин Милић, шег београдске полиције, Милан Радоичић, један од вођа косовског клана, као и одбегли Славиша Кокеза, који се сместио на безбедну удаљеност, у Мајами, где се понудио америчким службама као сведок сарадник. У извештају се помињу и менаџерски послови Данила Вучића.
Хапшење било кога са тог списка био би тежак ударац за Александра Вучића. Тога је и он свестан, зато хистерично прети: „Уништићу вас све!“ Претња је првенствено усмерена према непостојећим западним организаторима „обојене револуције“, које је прво оптужио да у пројекат његовог обарања уложили 639 милиона евра, а онда, кад му се учинило да је та цифра мала, цену свог свргавања је подигао на три милијарде евра.
У паници, док одбројава последње дане на власти, Вучић може да уништава само своје сараднике, који му сметају јер могу да постану опасни сведоци његових злодела. Наравно, као сваки тиранин, може и да покуша са изазивањем крвавих обрачуна са грађанима. Иако зна да му то не би дозволили исти они странци који су га до јуче подржавали и одржавали на власти.
После свега, сигурно је само да је Александар Вучић уништио своју породицу, као и многе кумове и страначке колеге. Све их је увукао у криминал, којим су нанели несагледиву штету Србији. Сад је дошло време за свођење рачуна, свима по списку. За почетак, по Вучићевом списку, а онда и по Еурополовом, на коме се налазе Вучићи.
