Прочитај ми чланак

Александар Проханов: Време Дугина

0

Дугиново лице, обасјано експлозијом, руке стиснуте на слепоочницама, уста отворена у крику. Лице оца, пред чијим очима убијају његову вољену кћер. Лице мученика за кога је зликовац измислио страшно, неподношљиво мучење. Лице пророка распетог на крсту. Лице хероја који умире за највећу вредност.

Дугинова ћерка Дарја је анђео светлости, убијена црном муњом таме. Ударац, који је спалио ову дивну девојку, пробио се до Дугина и сломио му срце. Тако је извршена егзекуција, па је непријатељ Русије – мрачни и паклени – кренуо да угаси светиљку руског значења, коју је Дугин упалио у свом учењу. Сачувао је ову лампу, њоме запалио друге светиљке, окачивши их у Храм руских значења.

Извор: Геополитика.ру

Рат који је објављен Русији није локални, није континентални, није светски. Ово је васељенски рат. У њему су се спојиле две гигантске енергије – енергије пакла и енергије раја, две вековне олује које љуљају континенте. Русија су двери кроз која човечанство улази у палате Царства Небеског. Рат који се данас води са Русијом је рат демона који желе да се врате у Царство Небеско, одакле су некада били протерани, изопштени од Творца. Демони хоће да освоје Русију и одатле провале у небеску палату, да својим црним опнастим крилима испуне Царство Небеско. И да, седећи на дрвећу небеског врта, кљуцају очи праведника и светих.

Руски смисао – из којег је рођена Русија, из којег се сваки пут уздиже после свих рушења и умирања – јесте стремљење ка идеалном, божанском и није вођен мраком већ само светлошћу и љубављу. Ово је област у којој се побеђује највећа, страшна светска неправда – смрт.

Дарја Дугина је носила ову небеску светлост у себи, коју јој је подарио њен отац. Њен отац, Александар Дугин, добио је ово светло кроз службу. Ово је служба у божанском храму руске историје. Руску историју нам објашњава као непрекидну тежњу ка остварењу божанског сна ради којег је створена Русија, и ради кога је створен руски народ. Без овог сна земаљски живот је бесмислен. И зато је Господ створио Русију тако да никада не умре.

Дугин је певач вечне, небеске и бесмртне Русије. Губитак вољене ћерке је жртва о којој се говори у Јеванђељу. Ову жртву принели су сви руски јунаци, праведници, сви њени мученици. Ову жртву је током кавкаских ратова поднео Јевгениј Родионов – још увек момчић, који је одбио да прихвати из руке џелата живот у замену за издају отаџбине и Христа.

На бојном пољу Волновахе, Мариупоља, Херсона, боре се системи наоружања, храброст војника, воља команданата и стратешко размишљање генерала. Али ту је и борба смисла. Ово је битка значења, битка блиставог руског сна и суморног фашистичког пакла. Дугин је предводник ових значења. Дугинове идеје су складиште метафизичке муниције која уништава утврђења пакла. Дугинове мисли су Кримски мост, који иде преко мора до Херсонеса и горе – у божански азур, у неописиво руско чудо.

У предворју је јутро, сунце, пролеће – вечно и свето. У предворју је време руске победе – Дугиново време.