Прочитај ми чланак

Александар Павић: Ово је тајни план Британије за Србију и отимање Космета

0

Ако смо могли да издржимо њихов налет у доба њиховог највећег успона, током једнополарног момента који је трајао прве две деценије после пада Берлинског зида, онда сигурно можемо да га издржимо и сада

Из дискусије на Одбору за спољне послове Британског парламента одржане прије недјељу дана, 31. јануара 2023. године, између осталог, могли су се чути и бескрупулозни предлози којима се на најгрубљи начин меша у унутрашње послове Србије и озбиљно нарушава интегритет једне суверене и међународно признате државе.

Један од сталних балканских „медијатора“, Едвард Џозеф, иначе, номинални предавач на америчком Џонс Хопкинс Универзитету, предложио је да се процес одвајања Косова и Метохије од Србије убрза на начин што ће се заједничким ангажовањем Лондона и Вашингтона утицати на Грчку и Украјину да признају суверенитет и независност Косова*, чиме би се, прижељкује Џозеф, дало на знање Србији да јој се смањује спољнополитичка подршка.

Наравно, у питању су закулисне игре које имају за циљ да Балкан ставе под пуни политички утицај Вашингтона и Брисела, и у том случају да се користи у прокси рату НАТО-а и Русије.

Тим поводом, политички аналитичар Александар Павић истакао је за ИН4С да је корумпирани лобиста приштинских неонациста Едвард Џозеф недавно пред британским парламентом нама Србима, нехотице, уделио комплимент.

„По његовом признању, наш тврдоглави и непопустљиви отпор евроатлантском насиљу над нашом историјом, идентитетом, народом и територијом представља огроман геополитички проблем НАТО-у и његовом даљем продору на Исток, стопама Адолфа Хитлера. Сваког истинског Србина може само додатно да инспирише помисао да не само да има историјску прилику да и лично учествује у одбрани Косовског завета, него и да својим отпором учествује у супротстављању највећем злу данашњице и највећој опасности за светски мир – НАТО-у“, рекао је Павић.

Он сматра да се Џозеф  хвата за сламке зване Украјина и окупирана Грчка као средства одвајања Косова и Метохије од Србије, што заправо највише говори о суштинској слабости западне позиције.

„Јер, чак и да много јаче државе од ове две признају тзв. Косово, то ништа неће вредети док год га Србија не призна и не пристане на његову столицу у УН уз помоћ братске Русије и пријатељске Кине. Џозеф је заправо на сликовит начин показао фрустрираност и неуспех тродеценијске западне агресије против Србије и дао додатни аргумент за наставак нашег свесрпског отпора. Јер, ако смо могли да издржимо њихов налет у доба њиховог највећег успона, током једнополарног момента који је трајао прве две деценије после пада Берлинског зида, онда сигурно можемо да га издржимо сада, када западна дубока држава, која је виновник свих битних агресорских акција у свету током последњих тридесетак година, сваким даном постаје све слабија и декадентнија, а снаге мултиполарног света заснованог на равноправности држава и народа сваким даном постају све јаче“, закључио је Павић.