Шта о доласку трећег човека Гане у Србију и перспективама Београда у борби за очување јужне покрајине кажу српски експерти који се баве питањем КиМ? Преносимо вам коментар Божидара Спасића, дугогодишњег стручњака за безбедност као и изјаву Данијела Игреца, једног од аутора Платформе Заветника о КиМ и члана руководства овог покрета.
У знак обележавања 60 година од успостављања дипломатских односа између Србије и Републике Гане у званичну посету Београду стигао је председник парламента ове западноафричке државе, Арон Мајкл Окваје. Једна од кључних тема његових састанака са српским државним врхом било је питање Косова и Метохије.
Председника Оквају у Београду је дочекала председница Народне Скупштине, Маја Гојковић која је том приликом истакла да јој је колега из Гане обећао да ће скренути пажњу министру спољних послова и председнику своје државе, који, како је рекао, ужива велику репутацију у свету, да даље разговарају о питању Косова и Метохије.
Шта о доласку трећег човека Гане у Србију и перспективама Београда у борби за очување јужне покрајине кажу српски експерти који се баве питањем КиМ? Преносимо вам коментар Божидара Спасића, дугогодишњег стручњака за безбедност као и изјаву Данијела Игреца, једног од аутора Платформе Заветника о КиМ и члана руководства овог покрета.
Игрец истиче да већ сама чињеница да се питање КиМ нашло у средишту разговора српске и ганске стране потврђује оно на шта су Заветници упозорили у својој Платформи, а то је потреба да се тема јужне покрајине поново актуелизује међу афричким и азијским државама које су чиниле односно чине корпус несврстаних земаља.
„Као што видимо напори Србије нису оријентисани само ка оним земљама које нису признале Приштину већ и ка оним које су то већ учиниле, а у којима долази до такве промене друштвено-политичких прилика које омогућавају да се покрене процес преиспитивања те одлуке.„, истиче Игрец и напомиње да је веома важно да званични Београд додатно оснажи своју дипломатску и лобистичку активност међу чланицама Покрета несврстаних.
„Ми морамо имати у виду да су земље Африке, Азије и Латинске Америке поред тога што чине окосницу Покрета несврстаних и најзаступљеније у међународним организацијама универзалног карактера попут Уједињених нација, УНЕСКА, Интерпола и сличних. Примера ради, те државе у укупном збиру чине преко 2/3 чланства Генералне скупштине Уједињених нација која између осталог може да одлучује и о томе да се тзв. Косову додели статус државе нечланице посматрача при УН. Јасно је да би успешност таквог сценарија била сведена на минимум уколико би Србија имала сигурну подршку већине тих земаља у Генералној скупштини.“, истиче Игрец.
Он указује да Србија има одличне предиспозиције за остваривање те подршке јер је наша земља као наследница некадашње Југославије, једног од оснивача Покрета несврстаних, добро позиционирана међу његовим чланицама (којих је данас 118, а од тога чак њих 87 не признаје Приштину).
„Користећи ту предност као и околност да услед великих геополитичких промена у свету моћ и ауторитет западних сила над њиховим бившим колонијама у Африци и Азији слабе Београд може да ојача своју дипломатску офанзиву у том делу света како би правовремено обезбедио подршку својој политици пред свим кључним међународним телима и форумима.“, упозорава Игрец.
„Стицање савезника на дипломатском пољу умногоме је олакшано уколико између држава влада повољна клима за развој економских и трговинских односа. Са тог аспекта постоји велики потенцијал за унапређење привредне сарадње између наше државе и несврстаних земаља. Не треба заборавити да је реч о земљама које укупно броје око 30% светске популације што представља велико и повољно тржиште за српске производе, а притом је реч и о светским силама које су предводнице нових глобалних економских и политичких центара моћи попут Бразила и Индије.„, наглашава Игрец и додаје да је управо захваљујући међународним напорима тих „великих несврстаних“ данас знатно успорен процес признавања независности Косова.
Он подсећа да је Гана једна од првих афричких земаља која је признала једнострано проглашену независност тзв. Косова, а 2015. године и подржала апликацију Приштине за чланство у УНЕСКО. Таквој позицији Гане су према његовим речима несумњиво допринели политички и економски притисци западних земаља на челу са Великом Британијом и САД.
„Међутим, поред Суринама, Сао Томе и Принципа и Бурундија и Гана данас постаје доказ да су се прилике у свету значајно промениле и да је тренд признавања тзв. Косова ушао у кризу и почео да опада.
Могућност преиспитивања односа према КиМ доказ је да је политика дипломатске офанзиве и међународног лобирања за очување јужне српске покрајине једини реалан, одржив и преко потребан пут за одбрану српских интереса.„, сматра Игрец и додаје да у случају повлачења одлуке о признању Приштине Гана може да послужи као (још један) преседан у међународним односима и да за собом повуче сличне реакције и свих осталих земаља чланица Покрета несврстаних које су своју одлуку о признању тзв. Косова донеле под притиском његових западних тутора.
Сличног мишљења је и Божидар Спасић који сматра да је можда време да се узме „тајм аут“ у вези Косова и Метохије.
„Полако, нико нигде не жури. Добро рече Харадинај пре неки дан, Србима се не жури да признају нашу државу па се и нама не жури да формирамо ЗСО. Зна мафијаш да у прљавом бизнису којим се бави, ваља сачекати прилику. Ја бих му дао прилику – да сачекамо мало.„, истиче Спасић.
Он такође указује и на потребу да Србија ојача контакте са оним делом европске политике који се снажно противи међународној афирмацији тзв. косовске државе.
„Чешки председник Земан и шпански премијер Рахој су званичници који данас јасно и гласно говоре у ЕУ да је тзв. Косово мафијашка држава. Лично сматрам да је такве људе потребно имати што ближе уза себе и чуди ме што наша држава до сада није угостила ова два државника на највишем нивоу. Њихово лобирање и прича су толико јаки, а ми немамо слуха да то искористимо.„, закључује овај експерт за безбедност.