Прочитај ми чланакИстраживања јавног мњења у Хрватској говоре да је Милановићева ратоборна и антисрпска реторика дала краткорочне резултате - и до десет одсто пораст рејтинга у односу на претходне изборе - али то нећше бити довољно да састави владу без коалиције. А врло је могуће да ће мањински гласови бити пресудни.
Истраживања јавног мњења у Хрватској говоре да је Милановићева ратоборна и антисрпска реторика дала краткорочне резултате – и до десет одсто пораст рејтинга у односу на претходне изборе – али то нећше бити довољно да састави владу без коалиције. А врло је могуће да ће мањински гласови бити пресудни.
Како се приближавају избори у Хрватској, тако и истраживања јавног мњења заокупљају све већу пажњу медија, ону пажњу која је претходних дана углавном била резервисана за ратоборне изјаве лидера СДП-а и такозване „леве коалиције“, која је на овим изборима одлучила да се назове „Народна коалиција“.
Само име коалиције чији је „стожер“ лево орјентисани СДП, могло је да упути на заокрет у политици и реторици који ће да наступи. Тек, заокрет је очигледно дао разултат, јер сва истраживања јавног мњења које су са одговарајућим агенцијама спровеле загребачке телевизије показују да ће на наредним изборима та коалиција имати преко 60 мандата.
И ХРТ-ово и РТЛ-ово истраживање указује да Народна коалиција осваја 61 или 62 мандата, што је приметан скок у односу на претходне изборе када су освојили 56 мандата. Супросwтављена десна коалиција коју предводи ХДЗ забележиће пад од неколико мандата.
Према истраживању РТЛ-а, укупно гледајући све изборне јединице, СДП ће бити победник са 62 мандата, док ће ХДЗ освојити 55, Мост 12, Живи зид 3, ИДС 3, Главашев ХДССБ 2…
Ова предност СДП-у неће бити довољна да састави владу за коју је неопходна подршка од 76 посланика. А СДП са истарским ИДС-ом на чије посланике може да рачуна има 65, а теоретски би са Мостом имали тек један мандат више од неопходног, што је имајући у виду незајажљиве апетите политичке групације која је засенила хрватску политичку сцену на претходним изборима, и сарађивала са ХДЗ-ом, врло нестабилан однос.
Интересантно је да ће Мост на овим изборима забележити пад, бар према анализи објављеној од РТЛ-а, од 7 посланика, и уместо 19 освојити 12. То их, међутим, не погађа много јер су ионако врло брзо после претходних избора остали без седморо посланика који су напустили групацију. Што је и било очекивано од поприлично неформалне политичке организације без чвршћег инстутиционалног утемељења каква је Мост.
Зато се очекује да ће кључну улогу одиграти и осам посланика који припадају мањинама, од којих су три резервисана за српске представнике.
Процењује се да ће и Милан Бандић са својим покретом „БМ 365“ освојити три мандата.
Да је Милановићева реторика била успешна илуструје се анализом истраживања у Другој изборној јединици која обухвата источне делове града Загреба и Загребачке жупаније, као и Копривничко-крижевачку и Бјеловарско-билогорску жупанију. Према овим анализама СДП ће у овој изборној јединици забележити симболичну победу, а на претходним изборима је у тој изборној јединици „доминирао“ ХДЗ. Дакле и крајеви који традиционално нагињу „ка десно“, спремни су да у већој мери пруже поверење Милановићу.
Иако СДП према овим анализама осваја победу у шест изборних јединица, свим загребачким, Истри и Кварнеру, док губи на у источним и јужним крајевима, они имају чак пет мандата „на ивици“, што значи да изборна математика може да их обори у заоставном времену. Све то упућује да нисмо далеко од сценарија у ком ће Милановићева стабилна власт зависити од српских гласова, које традиционално осваја странка Милорада Пуповца.
А онда ће моћи да се постави питање: „Шта рече, ко је шака јада?“.
