Прочитај ми чланакЛитургија поводом обележавања 950 година од оснивања манастира Прохор Пчињски и 700 година од упокојења краља Милутина, који га је у 14. веку обновио, коју служи патријарх Порфирије, почела је данас око 9.00 часова у том манастиру.
Велики број верника присуствује литургију у манастиру, који је према предању подигао у 11. веку, односно 1070. године, византијски цар Роман Диоген у знак захвалности Светом Прохору Пчињском „Мироточивом“, који му је прорекао да ће постати цар.
У подне је планирана свечана академија на којој ће говорити др Славенко Терзић, а затим културно-уметнички програм.
Годишњица манастира, као једне од најстаријих светиња Српске православне цркве, требало је да буде одржана маја прошле године, а затим је због епидемије одложена.
Покровитељ прославе је председник Србије Александар Вучић.
Манастир Свети Прохор Пчињски налази се на граници између Србије и Македоније, на 30 километара јужно од Врања.
Историја манастира датира још од 1070. године, када је византијски цар Роман Диоген подигао малу цркву, посвећену Светом апостолу и јеванђелисти Луки, у чије зидине су положене мироточиве мошти Светог Прохора Пчињског.
Према легенди, управо је овај светац Роману Диогену прорекао да ће постати цар.
Од тог времена, миро непрестано тече из светитељевих моштију и, кажу верници, многи се болесници њиме исцељују. Манастир остаје у оквиру византијске државе све до краја 12. века када, после освајања ових крајева од стране великог жупана Стефана Немање, прелази у састав Србије.
Немерљив значај за ову православну светињу имао је краљ Милутин, за време чије владавине је подигнуто или обновљено 40 цркава и манастира, а међу њима и манастир Прохора Пчињског. У Карловачком родослову стоји да краљ Милутин, поред осталих задужбина, „сагради и цркву Пчињскому Прохору“, што потврђује и узидана опека на северној фасади старе цркве са, у плитком рељефу изведеним именом САВА, откривајући непосредну бригу тадашњег архиепископа Саве Трећег о обнови храма.
Манастир има велики историјски значај, с обзиром да се, између осталог, у њему причестио део српске војске пред одлазак у Косовску битку 1389. године, а у току Првог српског устанка служио је као место за припрему ослободилачког покрета.
У кратком периоду, сабрат Манастира био је и преподобни Јустин (Поповић), иначе родом из Врања, који је 2010. године канонизован од стране СПЦ-а и проглашен преподобним Јустином ћелијским и врањским.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 13, 2021
