Прочитај ми чланак

78 ДАНА СМРТИ И РАЗАРАЊА: Навршавају се 23год. од почетка НАТО бомбардовања на СРЈ

0

Година 1999, предвечерје 24. марта. Злокобно завијање сирена најавило је налет "Милосрдног анђела", како је Алијанса назвала своју злочиначку агресију на Савезну Републику Југославију.

Напад је, без одобрења Савета безбедности УН, уз тешко гажење повеље УН, завршног документа ОЕБС из Хелсинкија и Париске повеље, уследио на основу наредбе Хавијера Солане, тадашњег генералног секретара Алијансе.

Деветнаест земаља света, војним потенцијалом 600 пута већим од југословенског, обрушило се, да спречи наводну хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији, иако је стварни циљ био потпуно другачији – Косово и Метохију требало је по сваку цену војно заузети, отргнути од природног стожера и предати Албанцима за намирење њихових националних интереса. У бомбардовању које је било тежак и неоправдан злочин, цивилизовани Запад погазио је готово све људске, али и сопствене норме и принципе, и у испуњавању својих циљева, бестијалном силом се обрушио на цео један народ.

Прве бомбе пале су између 19.30 и 20 часова на касарне, аеродроме, војне фабрике, радаре, институте… Готово истовремено разорни пројектили пали су у околини Београда, Краљева, Ниша, Новог Сада, Крагујевца, Ужица. Погодиле су Приштину, Куршумлију, Прокупље, Голубовце код Подгорице, полуострво Луштицу… Са безбедне даљине, НАТО је нападе на СРЈ изводио са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, у неким операцијама учествовали су и стратешки оператери који су полетали из база у западној Европи, па и САД.

Већ прве ноћи стизале су вести о жртвама. Од НАТО бомби у Куршумлији, у трену, страдало је 11 официра Војске Југославије, невини цивили изгубили су животе у Београду, Даниловграду, Приштини… Током 78 дана, у бестијалним нападима, погинуло је око 2.500 људи, међу њима и 79 деце. Рањених је било 12.500. Гинули су војници и цивили у болницама, домовима, аутобусима и возовима, и често безобзирно називани колатералном штетом.

Бомбе које су на данашњи дан пре 23 године пале на СРЈ нису означиле само почетак војне агресије НАТО на суверену европску државу, већ су објавиле долазак новог светског поретка у најбруталнијем виду – агресивном, бахатом и рушилачком.

Агресија је завршена 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН, која је и данас, упркос притисцима Запада, и даље најјачи адут Србије у новом чину вековне косовске драме.

БРОЈКЕ

Уништено 25.000 објеката, 1.065 км путева и пруга, 14 аеродрома, 39 болница и домова здравља;

Погинуло 2.500 људи (79 деце), 12.500 рањених

ХРАБРИ И ПРКОСНИ

Грађани Србије и Црне Горе током мучких напада и мучних пролећних дана 1999, показали су своје најбоље особине. Уједињени, храбри и пркосни, нису се уплашили злочиначке здружене силе 19 земаља НАТО. Одупирали су се колико је било могуће. Неки у униформи на бојишту, други на својим радним местима, остали голом жељом за животом – бранили су себе и своје.