Страх од смрти је својствен сваком живом и свесном бићу, а ове фотографије су приказ храбрости пре одласка

Слика говори хиљаду речи, али ипак нису све фотографије исте. Ове фотографије, настале у непосредној смртној опасности, откривају храброст јунака који су тако остали вечно забележени.

„БАНЗАИ“

Ова фотографија приказује посаду јапанског носача авиона Зуикаку на којој наздравља пре потонућа у бици за Цапе Енгано. Дана 24. октобра 1944, тежак амерички ваздушни напад уништио је брод – са 7 торпеда и 9 бомби.

Адмирал Јисабуро Озава дао је наредбу спуштања заставе и напуштања брода. Зуикаку се преврнуо и потонуо с прамцем према дну, односећи са собом у дубину 842 морнара који нису желели да напусте брод, а пре смрти су узвикнули „Банзаи“, што је била скраћеница од „Тенноухеика Банзаи“, што значи „нека дуго живи његово величанство цар!“, преноси Еxпресс.хр.

ПРКОС

У тренуцима пре смрти вешањем, фотографија приказује Стјепана Филиповића 22. јуна 1942. Руке су му високо подигнуте и виче у знак бунта и пркоса.

Пре него што је заробљен, Филиповић је био југословенски партизан и члан Народне ослободилачке војске које су заробили војници „Сила осовине“ .

Стјепан Стева Филиповић, рођени Хрват из Опузена, који се сплетом животних околности још као дете с родитељима одселио у Србију. Ова фотографија је настала у Ваљеву, свега пар минута пре него што ће Стево или Стјепан бити обешен.

Пре смрти узвикнуо је „смрт фашизму, слобода народу!“

Касније су те речи усвојили партизани као слоган подсетник на Други светски рат, а Филиповић је проглашен народним херојем.

КАМИКАЗЕ

На слици приказан како држи пса, 17-годишњи јапански војник Јукио Араки је био младић који ће већ сутрадан умрети – у самоубилачком камиказа нападу.

Млади је пилот 27. маја 1945. кренуо из ваздушне базе Бансеи у напад на америчке снаге у близини Окинаве. Араки се наводно забио својим авионом у брод УСС Браине, убивши 66 људи и уништивши брод до краја рата.

СМРТНА ПРЕСУДА

Чедомир Чупић звани Љубо је био црногорски комуниста и партизан који је априла 1942. године заробљен код Никшића од стране четника.

Ту му је суђено пред Италијанима и ту је осуђен на смрт. Због свог држања током дивљачког мучења и посебно због фотографије којом луцидно износи своје мишљење о пресуди и смрти као таквој, постао је легенда која не умире.

Пресуду је саслушао пркосно насмејан, и то је овековечено на овој фотографији.

                     ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Ознаке: Други светски рат, смејање, смрт