Прочитај ми чланак
Машина наших инжењера је најбоље техничко достигнуће у 2015. Омогућава аутоматско притезање навоја на цевима за бушење, без присуства људи. Опрема мора да буде поуздана, јер застоји на бушотинама много коштају.
Машина коју су пројектовали наши инжењери проглашена је за највеће техничко достигнуће у 2015. години, у области индустрије нафте и гаса! На годишњем скупу Америчке нафтне индустрије у Даласу, представљен је уређај који служи за аутоматско притезање навоја на цевима за бушење нафте, а коју су смислили наши мозгови из београдске компаније „Солфинс“. У најопаснијим зонама на нафтним платформама смањује потребу за радницима и поузданија је од претходних решења.
Грдосија састављена од силних шрафова и навоја већ годину и по дана користи се на нафтним бушотинама, око ње се развија бизнис тежак милијарде долара, а смишљена је у малој фирми на нашем Сењаку. Од укупно 20 инжењера, колико их ради у овом предузећу, седморица „машинаца“ у кооперацији са канадском фирмом коју такође држи наш човек, после осам месеци пројектовала су машину која у себи садржи три патента.
По речима директора „Солфинса“ Предрага Радовановића, ово је уједно и доказ да Србија има кадрове способне да се на светском тржишту такмиче не само у добијању нископлаћених послова већ и у утакмици за технолошки високозахтевне пројекте.
„У овом пројекту учествовали смо са канадском компанијом „Мива инжењеринг“, власника Владимира Шћекића, београдског машинског инжењера, а машина је пројектована за канадску фирму Дриллформ. Служи за аутоматско притезање навоја на цевима за бушење нафте чиме је створена могућност елиминисања оператера из опасне зоне рада на платформама. Управо због тога, као и много веће поузданости у односу на постојећа решења, корисници су је врло добро примили“ каже Предраг Радовановић, директор „Солфинса“.
Огромне цеви дужине 10 метара, које се користе у овој индустрији са бургијом на врху, када дођу до краја морају да се настављају новом цеви, а овај уређај омогућава да се то ради без присуства људи.
По речима Радовановића, значај овог успеха за три релативно мање компаније је још већи, знајући да је добијен у конкуренцији фирми које издвајају милијарде долара годишње за развој нових производа.
„Посебан изазов су били високи захтеви нафтне индустрије који се састоје у томе да опрема мора бити веома поуздана. Застој на торњу за бушење може коштати неколико стотина хиљада долара дневно, торњеви се селе једном до два пута месечно, па габарити и маса опреме морају бити што мањи. Услови под којима ради опрема крећу се од пустињских 50 степени Целзијусових, до рада под снегом и ледом и арктичких 40 степени испод нуле“, каже Предраг Радовановић.
Како Радовановић каже, већ две године његов тим ради на још једном пројекту који би процесе у нафтној индустрији учинио још више аутоматизованим, а тиме избегао несреће које се догађају у опасним зонама.
„Наша фирма се бави имплементацијом софтверских решења у српској привреди, примењују софтвере за 3Д пројектовање и софтвере за пројектовање нумеричких машина. Користимо напредне софтверске технологије и сви власници фирми који су имали визије и користе те алате, успешни су. Много се прича о неуспешним предузећима, а заправо је пуно светлих тачака. Треба показати деци која завршавају студије машинства да овакве ствари могу да се раде код нас и да има наде. Сарађујемо са свим машинским факултетима у Србији и даље се овде избацују врло добри кадрови. Захвални смо на томе, јер продајемо знање и живимо од тих људи“, каже Предраг Радовановић.
Извор: Новости
