Прочитај ми чланак
ЕУ је кроз године развила један занимљив тренд – законе који се на први поглед косе с темељним правима и слободама човјека или са здравим разумом.
Што стоји иза такве стратегије покушат ћемо да докучимо кроз малу анализу.
Док једна страна упорно позива на прагматизам и нормално тумачење закона, а друга на Нови свјетски поредак, тоталитаризам и надзор, одлучили смо провјерити који су најконтроверзнији закони у ЕУ и што њихова евентуална примјена може да значи.
ИНДЕЦТ – борба против тероризма или ‘дресура’ грађана?
То је сложеница која значи у пријеводу – ‘Интелигентни сустав информација за подршку проматрања, претраживања и проналажења везан уз сигурност грађана у урбаним подручјима’.
Донесен с велом велике тајновитости недуго је по открићу од стране неколицине истраживачких новинара постао веома битан проблем који ЕУ доводи на корак до диктатуре. Но, што је ИНДЕЦТ заправо?
ЕУ га је са 15-так милијуна еура потпомогла још 2009. као примјерни програм за овакав тип надзора, а пројект су припремили и реализирали бројни универзитети широм Европе у сарадњи и под координаторском палицом Универзитета у Кракову.
Иако дежурни релативисти аутоматски закључе како пројект нема везе с обавјештајним сектором јер су у питању универзитети то заправо и није у потпуности тачно јер су главни савјетодавци пољска полиција и полиција Сјеверне Ирске.
Занимљива је и чињеница да су политичари у Европском парламенту, да би ‘стали на крај теоријама завјере’, жељели потпуну објаву свих делова пројекта. ЕУ ипак није пристала из непознатих разлога те је оформила етичко повјеренство које је, тајећи поједине параграфе пројекта, закључило како ‘не постоје мањкавости у етици пројекта’.
Дакле, већ можемо да закључимо да је пројект врло контроверзан, а сумње не смањује нити службена wеб страница ((http://www.indect-project.eu). На њој пише како су главни циљеви пројекта развој обавјештајног система за аутоматску детекцију пријетњи и препознавање криминалног понашања и насиља, развој техника за заштиту складиштења личних података и пренос података базиран на квантној криптографији и новим методама дигиталних водених жигова.
Затим је ту потреба за развојем нових техника и рјешења ради помоћи полицијским активностима као што је нпр. алат за уочавање пријетњи на интернету, односно нова генерација тражилица базирана на дигиталним воденим жиговима. За крај су навели већ врло добро познат начин маскирања надзора и контроле грађана – ‘Повећавање сигурности грађана’.
Можемо све сажети у три темељне колоне – надзор грађана и околине ради „потраге за пријетњама“, надзор интернета због истог разлога и заштита прикупљених података.
Дојч Веле још је прошле године уочио чињеницу како је први практични покус овог програма изведен на граничним пријелазима у Белгији и Њемачкој гдје су снимали све аутомобиле који би пролазили те су их аутоматски заустављали уколико би представљали икакву сумњу. Из тог разлога су поједини европски парламентарци тврдили како се крши Шенгенски уговор што је одбачено јер је у питању само ‘борба против криминала’.
Крешимир Мишак је тако у једном од својих блогова устврдио како ће ‘Индект на крају да развије потпуну контролу кроз један свеобухватни систем који различите технолошке изворе (уличне камере, летеће камере, Интернет, телефонски разговори, маилови итд) спаја у једну цјелину’.
Правно је занимљива и формулација да ИНДЕЦТ развија платформу за спрјечавање ‘терористичких пријетњи, озбиљнијих злочина, насиља и абнормалног понашања’. Морамо појаснити чињеницу како је ЕУ правно позната по томе да све воли дефинисати и формулисати, по могућности без слободних судачких одлука и процјена.
Но, како онда дефинисати ријеч ‘абнормално понашање’ у овом случају? Вјеровали или не, ЕУ је ту ријеч дефинисала као ‘трке, предуго сједење на једном мјесту, састанци са више особа, викање, сједење на поду у јавном пријевозу’.
Величину може битног проблема препознали су и Пиратска странка, као и Анонyмоуси који већ мјесец дана организирају протесте уз подршку све сличнијих анти-АЦТА демонстрацијама.
Водитељ уреда ЕК за свемирска истраживања, сигурност и глобални надзор, Марцо Малацарне, такођер тврди како је ИНДЕЦТ ‘велика опасност за губитак личних слобода’ што је заправо његов ресор унутар ЕУ.
Стратешки промашена борба против предрасуда
Закон о легализацији гаy бракова у Француској подигао је велику буру у јавности. Наиме, француска држава ће са службених докумената избацити ријечи ‘отац’ и ‘мајка’ које ће бити замијењене с ријечи ‘родитељи’.
Приједлог закона породица описује као ‘брачну заједницу двоје људи, различитог или истог спола’ чиме ће се Влада „да бори“ против предрасуда. Последњу ријеч ће имати предсједник Холланде.
Сличне случајеве смо видјели у Британији с причама за предшколску дјецу о животињама хомосексуалцима, гаy пријатељима и обитељима, као и у Словенији гдје је сликовница Алеxандре Маxеине ‘Дугине породице’ појаснила породице особа истог спола за дјецу у вртићима што је као препорука преузето из Њемачке.
У Бразилу су пак отишли и корак даље те су на јумбо плакатима приказали два дјечака који се љубе што је била реклама прилично агресивног пројекта представљања хомосексуалности у школству.
The Clean IT project
Пројект који је покренуо Програм превенције и борбе против криминала при Еуропској комисији, а подршку ужива у Њемачкој, Шпањолској, Великој Британији, Низоземској и Белгији, од почетка узрокује сумње у скривени надзор интернета под опаском сигурности.
Главни циљ је ‘развој нелегислативног оквира који се састоји од основних точки и најбољих практичних искустава’ ради боље повезаности јавног и приватног сектора. Као основни објект рада спомиње се ‘рјешавање неидентифицираних онлине терориста и филтрирање пријетњи помоћу нових технологија’.
Проблем ЦИТ-а
Правници су одмах уочили бољку ‘немогућности дефинирања проблема и нејасност рјешавања истог’ што би у коначници могло резултирати филтрирањем цијелог интернета.
Овакав облик сурадње јавног и приватног сектора ће омогућити разним корпорацијама и тврткама да ‘обављају надзор, блокаду и филтрирање’ као и проказивање одређених ‘непоћудних елемената на интернету’.
Пластичан и комичан примјер је забрана објављивања слике Пашка Патка јер ‘не носи гаће’ што је једној твртки дало зелено свијетло да кориснике с таквом профилном сликом окарактеризира као ‘можебитне терористе’.
Исто ће, истичу стручњаци, омогућити потпуни надзор интернет везе запосленика, уклањање ‘осјетљивих’ садржаја с wеба без законске подршке, особе које дијеле ‘терористички’ садржај попут торрената прогласити ‘сурадницима’, забранити анонимне постове, Владама осигурати слободан приступ корисничким подацима без налога и још десетке сличних импликација. У сваком случају, ово поприлично подсјећа на неке тоталитаристичке мјере већ виђене у прошлости.
Сијалице и тигањи као ‘тренирање строгоће’
Нису само ови пројекти у епицентру позорности. Сви смо читали о забрани производње жсијалица чиме ЕУ жели ‘да смањи потрошњу електричне енергије за 1%’. Као замјену препоручују свјетлосне диоде и штедне сијалице.
Прве коштају преко 20€, а друге су канцерогене, штеде струју једино вишесатном примјеном и изнимно су опасне уколико се разбију због концентрације живе. Остале допуне су пак лоше због слабе свјетлости која штети виду.
Сличне бизарне забране ћемо да видимо и у блиској будућности када ће да буду забрањени све нетефлонски тигањи. Иако је Универзитет у Келну кроз студије указао на канцерогено зрачење, исто не спрјечава ЕУ да би забранили ‘обичне’ тигање због ‘прекомјерне потрошње електричне енергије’.
Да бисмо успјешно закључили ову тему било би потребно видјети коријене ових пројеката и одлука у што нажалост немамо увида.
Управо би то дијелило разне теорије завјера, од оних корупцијских до тзв. ‘суперконспиративних’. Овако можемо сумњати у жељу за надзором становништва на једној широј разини и погодовање корпоративном сектору и интересним скупинама. Све остало ћемо да осетимо на својој кожи у скорој будућности.
(Дневно)
