Прочитај ми чланак
Српска политичка елита мора да одабере компромисно решење: да додвори Бриселу и да умири оне које иритира инсистирање на сексуалним поремећајима.
Од 30. септембра до седмог октобра ЛГБТ популација најављује недељу поноса коју би требало да, као и сваке године, обележи шетња улицама Београда заказана за 6. октобар. Дан после обележања „демократских“ промена, српска метропола биће, по ко зна који пут, у зони ризика. Уз припаднике ЛГБТ, чланови других удружења и група најавили су, такође, шетње које би требало да подсете на заштиту њихових права. Чини се да ће тада, такође, Београдом шетати многи којима чак није било на памети да најаве себе, а зна се да долазе!
Дакле, безбедоносни ризик и прави испит који би нова власт требало да положи и то на улицама главног града. Између, стандарда цивилизоване ЕУропе и „очувања реда и мира“ српска политичка елита мора да одабере компромисно решење: и да одобри ЛГБТ шетњу и, тако се, додвори Бриселу; и да умири све оне које иритира (онолико) инсистирање на сексуалним поремећајима.
Да ли ће власт у Србији ићи линијом мањег отпора према Бриселу, (јер нема им друге) или ће се овај пут водити интересима свих својих грађана па према слову Устава обезбедити несметани ред и мир, дилема је која ће убрзо добити свој епилог. Уколико је Први министар Србије и министар унутрашњих послова, Ивица Дачић човек од речи онда је ствар јасна: „Маните ме више тих прича о људским правима. Каква људска права, у питању је безбедност људи! Има земаља где нема геј параде, па су чланице ЕУ… Да ли је могуће да је то и даље главна тема, да се и даље бавимо геј парадом као главним проблемом, као улазницом у ЕУ, што је смешно…
Изем ти такву Унију у којој је геј парада улазница.“ (1)
Дакле, Премијер је био јасан! Међутим, да ли то даље значи и да је порука гласна и за остатак дела Владе и српске популације – питање је. Да се, не дај Боже, на помисли да је нама овде тема gender dysphoria или родна дисфорија према класификацији Светске здравствене организације, менталног и бихејвиоралног понашања, у шта спада и хомосексуализам,(2) бавићемо се овде тако честом батином са Запада на чијем је оштром крају крилатица познатија као „заштита људских права“. Тог Запада чијим мерилима, колико видимо и даље служе делови „власних“ понављајући кобно склепану мантру „ЕУ нема алтернативу!“
Да видимо каква то Европа нема алтернативу бар према горљивим члановима дела српске политичке елите: то је она иста Европе која нас је изоловала, наметнула санкције, вратила више деценија уназад, криминализовала друштво, бомбардовала осиромашеним уранијумом 238, хемијским, биолошким, хормонским наоружањем.
Само према подацима похрањеним у акту Генералштаба Војске Југославије од 21. 12. 1999. године заведеним под бројем 492/1 и 492/3 од 17. 2. 2000. (3): уран 238 је слабо растворив у води и телесним течностима, док се оксиди урана боље растварају, тако да временом могу контаминирати и подземне воде и преко биљака, у виду сточне хране, контаминирати животиње и људе. Ефективи дејства ове врсте муниције на живу силу и становништво су фатални, јер долази до контаминације.
Услед контаминације настају токсични и радијацијски ефекти који доводе до појаве канцера. Радиоактивност урана и његових продуката изазивају разна обољења, као што су дерматитис, бубрежна оштећења, акутне некротичне артеријске лезије, па и смрт. Инхалација ситних честица у плућа може да доведе до појаве канцерогених обољења унутрашњих органа. После веома дугог периода, дакле, 20-25 година, настају последице попут малигних промена најчешће карцином бронха, остеосаркоми, леукозе, тумори јетре.
Такође, тек, примера ради професор Малишев са руске академије војних наука је тих година преко Независимије газете упозоравао на еколошку катастрофу коју је проузроковао НАТО: тако смо сазнали да је НАТО само гађањем технолошких постројења у којима се одвијају хемијски процеси под притиском од преко 100 ампера и на температури преко 1000 степени проузроковао формирање ватрених лопти чије је дејство слично атомском и с радијусом смртног исхода до 300 метара. И не само то, поред урушавања имуног система локалног становништва само избацивање стотина килограма токсичног материјала на висину преко 3000 метара и њихово сагоревање у атмосфери пренело се и на околне и не само околне земље и изазвало климатску катастрофу прве половине лета 1999. године!(4)
Ово су као катастрофални биланс „хуманитарне интервенције“ потписале најразвијеније земље Запада под вођством САД! Из перспективе „ЕУ нема алтернативу“ сада је јасно ко су припадници дела српске политичке елите и чије интересе проводе за изванредне финансијске надокнаде: реч је дакле о лобистима ЕУ или да будемо прецизнији у крајњем исходишту НАТО-а! Кад смо већ код алтернатива: да видимо да ли Србија може да има алтернативу(?!) и на којој страни. Уколико мисли да очува свој суверенитет и интегритет она има савезнике: да подсетимо на, тек, неколико примера – 23. марта 2009. године десио се 6097. по реду састанак Савета безбедности, дакле дан уочи годишњице НАТО агресије. Виталиј Чуркин, шеф руске дипломатске мисије при СБУН, између осталог рекао је следеће: „Данашњи састанак некако се подудара са бројним трагичним годишњицама у косовској историји.
Прво, што је најважније, јесте почетак НАТО агресије на Југославију која је предузета без одлуке Савета безбедности… Наш британски колега дао је врло детаљну презентацију хронологије догађаја, али наравно, како то иначе британски колега уме, био је врло селективан. Примера ради, није било речи о терористичким активностима тзв. косовске ослободилачке армије која је проводила своје терористичке активности током десет година и које су довеле до трагичних догађаја марта 1999. године. Током 78-дневне кампање бомбардовања, ко је страдао? Углавном су цивилни објекти били уништени…Београдска телевизијска станица била је бомбардована само због тога, даме и господо, што је представљала другачију слику. А оно што, заиста, не би требало да се пренебрегне јесте потпуни салдо жртава на територији Косова и Метохије…“(5)
Званично: у српској јавности, ово се никада није десило!
Даље, на 5969-тој седници истог СБУН, која је била посвећена признању Абхазије и Јужне Осетије као независне државе од стране Руске Федерације, а услед хуманитарне катастрофе која се десила на Кавказу, Виталиј Чуркин је одговарајући на подсећања америчког представника у СБ на мандат Уједињених нација, очување територијалног интегритета (?!) рекао: „Да су нас којим случајем данас у овом Већу посетили ванземаљци из космоса, потпуно сам сигуран да би после овога што су данас чули били поносни на чланице Савета безбедности, јер су то људи од принципа који тако бране принципе међународног права… Желео бих сада да питам представника САД да ли је пронашао оружје за масовно уништење у Ираку, или га још увек тражи?..
Где сте, драге колеге били када смо дискутовали о Косову? Новембра 2007. СБ је усвојио Резолуцију која реафирмише принцип територијалног интегритета свих држава бивше Југославије. Зашто онда то нисте бранили неколико месеци касније када је Ахтисаријев план био овде представљен?.. И шта је с поштовањем Резолуције 1244 (1999) која јасно забрањује могућност једнострано проглашене независности Косова…Или могућност да УН призна независност Косова у контексту једнострано проглашене независности Косова? Где је тада и где је сада ваше поштовање међународног права у овом случају?…“(6)
Званично: у српској јавности и ово се никада није десило! Да подсетимо, ова седница СБ одржала се 28. августа 2008. године!
Али зато данас званична српска јавност, по ко зна који пут сазнаје, да ће Србија морати пре уласка у Унију да призна постојање државе Косово-и то саопштава бивши координатор Пакта за стабилност југоисточне Европе Ерхард Бусек! (7) Притом, Бусек најављује још дуг пут до ЕУропе, помињући 2020 (!) годину уз опомену упућену српској Влади да је опасно то што неки заокрећу ка Руској Федерацији јер је Србији место у ЕУ?!
На самом крају и после свега, да покушамо да одговоримо на дилему да ли је Србији од поноса остао само ЛГБТ pride, на следећи начин: кад од Србије свако од тренутно „власних“ узме оно што мисли да му припада…шта Србији заиста остаје? Или, како смо их тако лако пустили да нас опустоше?
( Двери )
