Pročitaj mi članakU Evropi su u proseku godišnja primanja od 71.000 evra prag za ulazak tročlane porodice među deset odsto najbogatijih porodica tog tipa, ali se prag razlikuje po državama i zavisi od kupovne moći, a u kombinaciji tih faktora Srbija je najsiromašnija zemlja u Evropi, piše danas nemački dnevnik Merkur.
Анализом података европске статистичке агенције Еуростат и ОЕЦД и уз помоћ аутоматског рачуноводственог програма буцххалтунгсбутлер.де, дневник је установио да је праг за улазак у десет одсто најбогатијих трочланих породица са 175.000 евра највиши у Луксембургу и у Норвешкој (117.319).
Следе Данска (105.363 евра), Аустрија, Ирска, Холандија и Немачка, где најбогатијих десет одсто годишње заради најмање 71.000 евра нето.
На самом зачељу је са најнижим прагом Турска (19.000 евра), а испред ње су Србија (20.518 евра) и Румунија (25.117 евра).
Међутим, пошто су цене у Турској веома ниске, пише Меркур, примања од 19.000 евра у Турској имају већу куповну моћ која би на европском нивоу одговарала примањима од 46.000 евра.
Турска са том корекцијом избија испред Србије где трочлана породица са примањима од 20.518 евра има у европским размерама куповну моћ од 30.000 евра, и по том односу богатства и куповне моћи је Србија последња у Европи.
На зачељу табеле, и румунска богата трочлана породица с обзиром на ниже трошкове живота може себи више да приушти од одговарајућих породица у Словачкој и Мађарској, земљама у којима је праг за улазак међу најбогатије породице виши него у Румунији.
И на врху табеле фактор цена и куповне моћи мења слику колико релативно висока примања у некој земљи заиста одражавају богатство. Луксембург остаје на првом месту, али високе цене чине да износ од 175.000 евра реално има знатно мању куповну моћ.
Истовремено, Немачка са прагом од 71.000 евра заузима седмо место, али немачке трочлане породице са 71.000 евра могу себи у европском поређењу да приуште робу вредну 85.000 евра, и она по томе на табели престиже Данску (73.000 евра) и Холандију (82.000 евра).
„Богатство се не мери само по примањима, него по томе колико је његово просечно трајање, и какав животни стандард омогућава“, рекла је Максин Шнајдер директорка задужена за програм Бухалтунгсбатлер у Буззфеед Неwс Германy.
Шнајдер је оценила да Европа, ако економске разлике остану тако велике, на дужи рок не може да развије јединствено поимање благостања.
