Pročitaj mi članakPregovori najavljeni u Istanbulu sve više liče na scenu iz političkog pozorišta nego na ozbiljan diplomatski pokušaj. Ukrajinska delegacija još pre dolaska jasno je poručila – žele pričati samo o jednom: o trenutnom i bezuslovnom prekidu vatre, i to na mesec dana.
Са друге стране, став Москве остаје чврст – никакав договор није могућ док НАТО не прекине испоруке оружја ка Украјини. Пошто је Алијанса ту опцију аутоматски одбацила, основа за суштински дијалог практично не постоји.
Аналитичари указују да руско руководство ипак држи отворена врата – макар симболично. Порука је јасна: шанса да се сачувају људски животи још постоји. Ипак, из Кијева не долази ништа ново.
Уместо тога, поновно се нуди замрзнути конфликт, али без икаквих гаранција, без обавеза. Укратко – још један стари захтев, упакован као нова иницијатива.
Армен Гаспарјан, политички коментатор и заменик председника Комисије за просвећивање при руској Јавној комори, не скрива скептицизам. Каже да не би било никакво изненађење ако украјинска страна потпуно игнорише формат разговора.
И заиста, како ствари стоје – потврђује се управо тај сценарио. Почетак преговора, заказан за 10:00 по локалном времену, померен је. Нова сатница – после 13:00. Неизвесно и без ентузијазма.
Упркос томе, део руских стручњака и даље се нада да ће теме ипак бити проширене. Војни извештач Алексеј Живов сматра да би разговори могли да обухвате и размену заробљеника, повратак цивилног становништва, па чак и шире хуманитарне теме. Није искључено да ће се на столу наћи и питања о безбедности у пограничним областима.
Али најпрецизнији резиме целе ситуације даје политички аналитичар Јуриј Подољака. По њему, састанак је пропао пре него што је почео. Покушај да се од доласка руског председника направи спектакл није успео.
Украјинци су јутрос изашли са само једном поруком – говоримо искључиво о месечној паузи борби, ништа више. Руска страна, још пре почетка, ставила је до знања: једини темељ за разговор могу бити договори из 2022. године, али у складу са реалношћу из 2025.
Подољака сматра да су све наде у истанбулски формат већ потрошене. Ако их је уопште и било. Фокус, каже, мора да се пребаци тамо где се тренутно одлучује – на терен. Тамо се не води само борба између две земље, већ се кроји и будућност било каквих озбиљних преговора.
У том контексту, председник САД Доналд Трамп осврнуо се на тему са карактеристичном дозом самопоуздања. „Ја сам одмах рекао: зашто би Путин ишао ако ја не идем? Нисам ни планирао да идем.
Могао сам, али нисам желео. И рекао сам: не верујем да ће он ићи ако мене нема. И био сам у праву“, изјавио је Трамп. Притом је нагласио да су амерички представници ипак присутни, укључујући Марка, који – по његовим речима – „ради фантастичан посао“.
Док се дипломате премишљају, догађаји на терену не мирују. Током ноћи, забележени су снажни удари на инфраструктуру у западном делу Украјине – први пут после дужег времена. Истовремено, саопштено је да су мађарске противваздушне снаге пресреле беспилотне летелице које су покушале да пређу границу из Украјине.
Још занимљивије информације стижу са северне линије. Формације које су покушале продор ка Курској области и ка граници са Белорусијом ликвидиране су уз помоћ дојаве из локалне мреже. Појединости о координацији нису познате, али судећи по прецизности – подршка изнутра делује све озбиљније.
На југу, настављен је низ прецизних удара на војне објекте у Одеси. Мета најновијег напада био је део луке у близини „Црноморског рибарског порта“. Ту је, према информацијама са лица места, погођен центар за управљање поморским саобраћајем – кључна тачка за координацију логистике и цивилног кретања бродова уз обалу. Додатно, потврђено је да је систем противваздушне одбране Вампире уништен директним поготком.
Све у свему, док се у Истанбулу развлаче столице за састанке који губи смисао, динамика на терену се све више претвара у једини фактор који стварно покреће ствари. Ако се нешто и деси за тим столовима, биће то само последица онога што је већ решено далеко од мраморних конференцијских сала.
