Дрском спрдњом са поновљеним изборима чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), српски диктатор је „одговорио“ Организацији за безбедност и сарадњу (ОЕБС), на захтев да се медији у Србији понашају у складу са Уставом и законима Србије. Лично је „кандидовао“ најгоре режимске циркузанте, пропалице, морални отпад и дрске лопове. Тако ће изгледати његова последња линија одбране: уместо „пријатеља“ са Запада и Истока који су га већ отписали, остаће му вампири из РЕМ.а, мрежа ТВ канализација, нешто уличних батинаша и криминалаца. Крупни мафијаши и интелигентне сецикесе, одавно су напустиле Србију.

На дан 28. априла 2025. године, Одбор за културу и информисање Скупштине Србије донео је одлуку о покретању новог поступка за предлагање кандидата за избор чланова Савета Регулаторноиг тела за електронске медије (РЕМ). Мандат чланова Савета РЕМ-а је истекао 5. новембра 2024. године, а скупштински Одбор је 23. новембра донео одлуку о расписивању позива за кандидате за чланове Савета РЕМ-а. У јануару ове 2025. године, седам кандидата чланове Савета РЕМ-а повукло је своје кандидатуре.

У међувремену, Представник ОЕБС-а за слободу медија Арлем Дезир затражио је хитан састанак са Оливером Зекић, чланицом Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и врло кратко јој саопштио став Европске организације за безбедност и сарадњу: „…“Неопходно је да Регулаторно тело ради у пуном капацитету, укључујући представнике цивилног друштва, у складу са Законом о електронским медијима. Позивам надлежне институције да без одлагања именују чланове који недостају„…

Уследио је затим поменути састанак Одбора за културу и информисање Скупштине Србије који је ставио ван снаге одлуку о покретању поступка за предлагање кандидата за избор чланова Савета РЕМ-а од 25. новембра. За одлуку да се поништи стари конкурс за избор чланова Савета РЕМ-а гласало је свих 16 посланика. А, онда, у духу криминалне политике Александра Вучића, наставио да се руга и Европи и грађанима Србије, са „кандидатурама“ најгорих режимских кловнова и људског смећа које је недостојно да врши било какву јавну функцију… Јасно је да је то био одговор Александра Вучића лично, на став ОЕБС.а да се ово регулаторно тело устроји на начин да електронски медији у Србији коначно поштују Устав и законе Републике Србије.

Одмах након „априлских теза“ мафијашког РЕМ.а, почеле су „кандидатуре“ његових нових чланова. Пријавила се дружина, „од зла оца и још горе мајке“, што се одмах и видело по њиховим биографијама, ликовима и (не)делима…

Тако се пред Одбором за инфорсмисање за Савет РЕМ-а, за информисање нашао извесни Владимир Ђурић-Ђура, кловн, комедијаш и наводно музичар, познат по надимку „Ђура Морнар„, као „кандидат“ Удружења музичких уметника Србије, Удружења сценских уметника, Удружења драмских писаца и некаквог Уметничког удружења под именом „Јет Цлоцк“.

У „Службиној“ биографији, коју је грешни Ђурић доставио, пише да је драматург, медијски и ПР консултант, писац и музичар. Укратко, „ковач и поткивач“, мајстор доказаног талента за зајебанције са народом. У пријави пише да је „поред културних, медијских и ауторско-музичких активности“ „морнар“ Ђура власник предузетнчке агенције „Ђура морнар“, која се бави издавањем књига. Међутим, испоставиће се убрзо, да је власник и фирме Ессентис, коју је Служба изоставила из наводне биографије. Да би било јасније зашто, треба рећи да је фирма Ессентис променила делатност 16. Маја 2025., истог дана када је инкриминисани Владимир Ђурић потписао да прихвата кандидатуру за Савет РЕМ-а и да не постоје законске сметње за његов избор.

Много раније, по тужби Министарства културе против Ђурићеве фирме Ессентис, почетком 2020, покренут је судски спор пред Привредним судом у Београду. Основ спора: дуг од тачно 4,9 милиона, колико је Есеентису додељено на конкурсу Министарства. Овај спор траје 5 (пет) година и и даље није решен. Уследио је позив Фонда „Славко Ћурувија“ да РЕМ одбаци пријаву Владимира Ђурића Ђуре, јер, контроверзе и судски спор око фирме Ессентис доводе у питање његову кандидатуру као „угледног стручњака“, који, по Закону, морају да чине Савет РЕМ-а. Убрзо је саопштено и из Удружење музичких уметника Србије да оно нема право предлагања јер се не ради о струковном удружењу композитора већ искључиво интерпретатора који као такви не могу бити овлашћени предлагачи (композитори, сценски, филмски и драмски).

Ипак, Ђура „Морнар“, уцењен судским процесом у вези великих дуговања које има, принуђен на „пријатељски договор“, остаје „кандидат“ за члана Савета РЕМ.а, а почели су и други компромитовани „кандидати“ да се пријављују.

Тако је Друштво новинара Војводине и Друштво новинара Ниша кандидовало извесну Мају Мишковић Митровић, новинарку. Поменута Маја Мишковић Митровић ради као новинарка-уредница на ТВ „Врањска плус“. А њена кандидатура није могућа јер Закон забрањује да чланови Савета РЕМ-а раде у електронским медијима. „ТВ Врањска плус“ у јавности је позната као „напредњачка“ а власник ове куће Маријан Стошић јавно подржава СНС на друштвеним мрежама и јавним наступима. Његова фирма „Врањска плус“ добила је из буџета близу 120.000 евра на конкурсу Града Врања у 2025. „Кандидаткиња“ Маја Мишковић Митровић навела је у пријави да поред телевизије, ради и на њеном портал који је најмање пет пута прекршио најгоре, најпримитивније увреде, оптужбе и клевете на рачун свих који не мисле као њен „вођа“ АВ.

Има још „безбедносно интересантних лица“ у и око РЕМ.а, попут Стевице Смедеревца и Жарка Симовића, који су кандидати Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја. И Стевица Смедеревац и Жарко Симовић годинама су део РЕМ-а. Радили су у различитим службама овог тела и тако саучествовали у криминалним пословима наводног Регулатора.

Жарко Симовић је већ 20 година у РЕМ-у. У званичној биографији наводи да је дизајнирао софтвер за надзор пружалаца медијских услуга. Тачније, софтвер за шпијунарење гледалаца, да свако ко узме даљински управљач у руке и укључи ТВ, постане лакше видљив свим Службама. Након масовних убистава у мају 2023, РЕМ је представио извештај о надзору националних ТВ Пинк, Хепи, Прва и Б92 са фокусом на извештавање о насиљу, лажно говорећи о томе да су пратили те догађаје, а нису их поменили ни у једном минуту својих програма. И ТВ Хепy, власништво „господина Ранковића“, познатијег као „Пецони“, са више од 50 % „ријалити“ свињарија и „информативом“ која је ширила АВ пропаганду, говор мржње и дезинформације, добила је од РЕМ.а „признање“ да емитује образовни, дечји, документарни и културни програм.

„Кандидати“ за Савет РЕМ.а, Бојан Библија и Милош Гарић, познати су по томе што су потписали некакву Петицију подршке праву на живот председника Србије Александра Вучића!

Бојан Билбија, је „кандидат образовних установа“ као што су Универзитет одбране, Криминалистичког полицијског универзитета, Државног универзитета у Новом Пазару, Универзитета у Новом Саду, Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, Универзитета МБ…

У последње две године, Гарић је више од 5.000 минута провео гостујући на телевизијама Информер, Пинк, Хепи, Прва и Б92, те постао озбиљан конкурент Александру Вучићу који је у томе апсолутни шампион. Ове телевизије годинама уназад крше Закон чије спровођење чланови Савета РЕМ-а треба да обезбеде.

Ово су тек неке од Вучићевих спрдњи са електронским медијима у Србији које је он скоро стопроцентно узурпирао и претворио у најгоре пропагандне јазбине, налик нацистичким радио-станицама из тридесетих година Двадесетог века.

Не тако давно, током 2023. године, једна невладина организација која се бави истраживањем медијског безакоња у Србији, предало је Тужилаштву за организовани криминал кривичну пријаву на околност да РЕМ ради то шото ради. И, на велико изненађење, надлежно тужилаштво је формирало предмет о раду Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) на основу извештаја који је та организација доставила. Именован је чак и јавни тужилац који је почео да поступа у том предмету. Радио Глас Америке објавио је тих дана вест да је тај Извештај прослеђен свим надлежним институцијама – од председника Србије и тадашње премијерке Брнабић, Заштитника грађана, до законских предлагача чланова Савета РЕМ-а и Републичког јавног тужилаштва…Почетком 2024. године, као „побеснели Макс“, Александар Вучић директно интервенише, и Тужилаштво одбацује сумње на кривично дело чланова Савета РЕМ-а.

Због атмосфере коју је овај болесни диктатор створио у Србији, данас је могуће да постоји група плаћеника СНС, наводно „Студенти који желе да уче“, који отворено прете ретким слободним медијима кривичним пријавама због „нарушавања угледа“ Александра Вучића, СНС и њихове организације. У претећем писму медијима чине кривично дело за које ће их тиранин похвалити, а за које неће одговарати пред законом, а морали би да има државе и закона.

Вучићева мржња према слободи говора надилази све до сада виђено: лично је иницирао постављења неког Невенка Марића, за шефа новосадске полиције, у јавности познатог по томе што је осуђен за злостављање и ометање у раду инспектора Предрага Симоновића, који је у то време радио на случајевима убистава новинара Славка Ћурувије и Милана Пантића.

Данас, на половини 2025. године, дакле, четврт века од Петог октобра (2000) и пада Милошевића, виде се резултати „помиловања“ ТВ Пинк и Жељка Митровића, али и свих других учесника у бесомучној пропагадни из деведесетих којом је једно време руководио И садашњи српски диктатор. Тај тадашњи „откуп грехова“ коју је водила тек састављена влада ДОС.а, дошла је главе тадашњем премијеру Ђинђићу, а онда и свакоме ко је био против Милошевићевог режима. Деведесетих година су тровали народ преко свих медија али никада толико као што раде последњих 13 година у корист АВ мафије. Последице тадашњег лакомисленог приступа овој мафији, данас су застрашујуће.

Све и свашта друго је могуће у земљи у којој је премијер утвара, леш из ормана, у струци високо цењени др Ђуро Мацут, који је пријавио да је вилу од милион евра купио новцем из различитих извора – уштеђевине, позајмице, поклона и од продаје друге некретнине, али нема потврде из банке о пореклу новца на рачуну, уговор о позајмици, потврде да је на поклоњени новац плаћен порез, пореза на капиталну добит од продаје некретнине и порез на пренос апсолутних права…. А, све би то морале да буду информације од јавног значаја.

Међутим, у АВ држави, све тајне убрзо постају јавне. Тако се под овим небом сазнало много раније да режим српског диктатора продаје оружје режиму у КИјеву, али, тек недавно руске обавештајне службе јавно саопштавају стару вест да Вучић испоручују муницију Украјини. Не зато што то нису знали, него зато што им је требао (док им је требао). И док су га чашћавали ордењем и другим почастима.

Данас никоме не треба. Ни Русији ни Западу. Остале су му само телевизије. Неће бити чудно да га те исте канализације сниме приликом хапшења и емитују у „ударним“ терминима по више пута. Онако како их је „дресирао“ да раде другима, наћи ће се и сам у последњим кадровима својих телевизија, кад буду пред трајним гашењем…

Извор: magazin tabloid

Ознаке: Александар Вучић, диктатура, медији, РЕМ, телевизија