Прочитај ми чланакЗа нову председницу Управног одбора Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП), именована је Дарија Кисић, чиме Српска напредна странка наставља праксу распоређивања политички потрошених кадрова у институције од стратешког значаја. У тренутку када Србија најављује улазак у нуклеарну енергетику, улоге у кључним телима преузимају бивше министарке и страначке функционерке - од Маје Гојковић до Сандре Божић.
Недавно је в. д. директорка Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ Дарија Кисић, именована, одлуком Владе, за нову председницу Управног одбора Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП). Одлуку о именовању прошле недеље потписао је председник Владе Ђуро Мацут.
Овим решењем претходила је смена целокупног Управног одбора ИНЕП-а, на чијем челу је била др Гордана Никачевић, пише Нова.рс.
Кисић није једина која се сада бави нуклеарном енергијом
Подсетимо, Маја Гојковић постављена је за председницу Управног одбора Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије у мају 2017. године. Занимљиво је да су ту функцију пре ње обављала два нуклеарна физичара, док је Гојковић по струци правница.
Један од тих нуклеарних физичара, који је своју функцију изгубио је др Владимир Удовичић. Човек који је магистрирао и докторирао на Физичком факултету. Као научни сарадник Института за физику, аутор је више од 100 научних радова.
Осим Маје Гојковић, нову функцију је добила и бивша потпредседница Скупштине и посланица СНС Сандра Божић. Године 2022. именована је за чланицу Одбора директора Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије.
Јасно је да СНС тек започиње рад на овом пројекту и да намерава да искористи прилику како би своје кадрове, који су претходно обављали значајне функције, поставила у различита тела која ће бити задужена за реализацију овог пројекта.
Вучић годинама уназад најављује изградњу нуклеарке
Све је почело као идеја, а потом је државни врх Србије тек повремено спомињао могућност изградње нуклеарне електране. Међутим, Влада Србије је у априлу 2024. године званично дала сагласност за потписивање Меморандума о разумевању са француском Електропривредом, чиме је отворила врата за сарадњу у области нуклеарне енергије.
Француска је тако добила прилику да процени потенцијал Србије за развој цивилног нуклеарног програма. О овој теми је тада Вучић разговарао са председником Француске Емануелом Макроном.
– Француска је највећа европска нуклеарна енергетска сила. Она 70 одсто струје добије из нуклеарне енергије. Они су спасени што се тога тиче. Желим само да знате да ћемо ми до 2050. године четири пута више електричне енергије да трошимо него данас. Ми никакву шансу немамо. Шта год радили, како год радили, никакву шансу немамо, уколико брзо не кренемо у решавање тог проблема. А решавање тог проблема је једино могуће изградњом великих и малих нуклеарки – рекао је председник Србије тим поводом, најављујући сусрет са Макроном.
Још 2021. године, Вучић је најављивао могућност сарадње са Мађарском, укључујући откуп 15 одсто удела у њиховој нуклеарној електрани, чија је изградња планирана до 2035. године. Помињала се и Бугарска као потенцијални партнер.
Данас, Вучић промовише модуларне нуклеарне реакторе као кључни елемент за постизање енергетске стабилности Србије.
Професор на Факултету политичких наука Марко Вујић о овој теми рекао је за Нова.рс да ово именовање не би требало да чуди. Додаје да ова тема мора бити под већом лупом јавности и медија, јер штета, како тврди, може бити катастрофална.
– Именовање, неко би рекао истрошених кадрова, а ја лично – проверено подобних кадрова на места у уској вези са нуклеарном енергијом не би требало да чуде. Наиме, пре свега шест месеци, Скупштина је на мала врата укинула вишедеценијски мораторијум (из доба СФРЈ) на изградњу нуклераних потенцијала. Усвојени програм који разрађује овај пут има три фазе у којој сваки од њих захтева темељне, стручне и одговорне анализе, као и процене, евалуације и крајње одлуке. Како је реч о изузетно осетљивом питању, које је крајње и законски било забрањено 40-их година, превелики уплив струке вероватно би из угла ове власти значио – спор процес доношења одлука. Будући да власт неретко бира брзо и кусо, само проверено подобни кадрови то могу испоставити, без знања у тој материји. Процес познат као „незнање амнестира од одговорности“ крајње је погубан био до сада у много наврата по Србију. Реч је о изузетно озбиљној теми, која мора бити под већом лупом јавности и медија, јер штета у оваквој области може бити катастрофална – каже Вујић.
Он наглашава и да пут до потенцијалне нуклеране електране не може бити краћи од 10 година
– Ипак, оно што улива дозу оптимизма је, да ма колико брзо и са нестручним људума се одлуке доносиле у области нуклеарне енергије, пут до потенцијалне нуклеране електране не може бити краћи од 10 година. До тада, верујмо да ћемо живети у држави у којој се коначно струка пита – закључује Вујић.
