Као што су немачки, тако и напредњачки нацисти, на крају окупације, при повлачењу покушавају да нанесу што већу штету Србији. Београђани и Нишлије су пре годину и по дана већински гласали против СНС-а, а сада, кад је видео резултате локалних избора у Зајечару и Косјерићу, Александар Вучић је пао у несвест. Андреј Вучић је забранио да га воде на ВМА, а Златибор Лончар га је инфузијом оспособио да одржи комеморативну конференцију и прогласи своју победу. Ипак, док заиста не дође „енде“ његовој тиранији, Вучић ће наставити да пљачка државу, опет преко кредита, које узимају и деле он, Синиша Мали, Александар Шапић, Звонко Веселиновић, Давор Мацура и остали припадници ОКГ СНС. Политичке и злочиначке паралеле између Хитлерових и Вучићевих нациста описује заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некад блиски сарадник и пријатељ актуелног напредњачког фирера.

У Србији су се појавили транспаренти и графити са кукастим крстовима, први пут после осамдесет година. Пре Александра Вучића цртали су их само немачки окупатори. Разлика ипак постоји, Немци су сами себе називали нацистима, а напредњачки фирер за то оптужује студенте и остале нормалне грађане Србије.

Откад је ступио на политичку сцену, Вучић се нацистичким средствима обрачунава са сваким ко му смета. Иако није стасавао у минхенским пивницама, него под сукњом војводе Шешеља, научио је да примењује најбруталније начине обрачуна. Правио је спискове за елиминацију политичких противника, прогонио је независне новинаре и медије, учествовао је у отимању станова грађана који су припадали неподобним нацијама и религијама.

Сви радикали су хушкали на рат, али само је Вучић предлагао убиство сто муслимана за једног Србина, баш по узору на нацисте, који су убијали сто Срба за једног Немца. И након што се трансформисао из великосрпског националисте у евроатлантског напредњачког фанатика, наставио је да користи нацистичке методе псеудо-политичке борбе.

Предизборну кампању 2020. године водио је под слоганом „За нашу децу – Александар Вучић“, којим је подсетио на паролу Национал-социјалистичке партије на изборима 1937. године: „Unseren Kindern – die Zukunft durch Adolf Hitler“ („За нашу децу – будућност уз Адолфа Хитлера“). Вучић је оживео и Хитлерову стратешку девизу „Ein Volk, ein Reich, ein Fuhrer“. Наметнуо се као једини вођа својих лојалиста из напредњачког рајха.

Током окупације, Немци су Србима нанели огромну материјалну штету и тешке губитке у људству. Ипак, Вучићеви напредњаци су их превазишли. Опљачкали су јавне ресурсе, протерали више од милион младих и радно способних, а преостале грађане гурнули у тотално сиромаштво. Немачки нацисти су били и прошли, а иза њихових напредњачких пандана остаће разграничена територија, народ гурнут у фатално дужничко ропство и владавину страних колонијалних господара.

– Студенти блокадери су нанели Србији више штете него Немци од 1941. до 1945. године – рекао је недавно Вучић, примењујући девизу свог моралног двојника Јозефа Гебелса: „За оно што радиш, оптужи непријатеље“.

Ту лаж је упаковао у паролу „Боље ћаци, него наци„. Вучићев репрезентативни ћаци, Милош Павловић, оптужио је студенте да спроводе насиље „као нацисти у Аустрији 1931. и 1937„. Момак из Добоја, са пријављеним пребивалиштем у Ћациленду, услед очигледних психо-физичких проблема, сигурно нема појма шта се дешавало у Аустрији тог времена, као што не схвата ни да га је Вучић трајно обележио срамотом. Опет по узору на Хитлера, који је, иако свестан да не може избећи ратни пораз, на фронт слао дечаке од 14-15 година, тако и Вучић пред медије шаље Ћација Милоша да глуми жртву, да у инвалидским колицима прима инфузију због мајице попрскане водом и пивом.

За разлику од својих ћација, црнокапуљаша, нарко-дилера, лопова и осталих лојалиста, фирер Вучић зна да се његов календар приближава Хитлеровом понедељку, 30. априлу 1945. године. Зна да нема шансе да избегне суочавање с пресудом „das ist ende“. Зато и кризира, пада у несвест, скичи и цвили.

Пре месец и по дана, кад је драматично окончана екскурзија у Америци, Вучићу је озбиљно позлило. Кад су га стафери Доналда Трампа обавестили да не може ући у вилу на Флориди, Вучић је пао у несвест.

– То није изгледало безазлено. Председник је то приказао као пролазну слабост, мало му је позлило. Знате какви су прекодрински Срби, не воле да говоре о својим слабостима. Међутим, он је тада дуго био без свести, једва је успео да се поврати – описао је министар Синиша Мали, у интервјуу за РТС, шта се дешавало у Америци.

Исто се десило у недељу, 8. јуна, кад су одржани ванредни локални избори у Зајечару и Косјерићу. Вучић је знао да ће његови криминогени оперативци украсти довољно гласова да прогласи победу, али свеједно није могао да спортски поднесе чињеницу да је рејтинг Српске напредне странке у обе општине пао за 30 одсто. Распад гласачког механизма – заснованог на крађама, подмићивању, претњама и насиљу – најавио је неизбежни пораз на парламентарним изборима, без обзира када они били одржани.

Очајан, Вучић је опет пао у несвест. Поједини припадници његове дворске свите тврде да је у седишту СНС-а завладала тотална паника. Милош Вучевић је предлагао да фирера одмах пребаце на Војно-медицинску академију. Ту идеју су одбацили Андреј Вучић и Златибор Лончар. Да не пукне брука, да се не сазна како је вођа напредњачког картела крахирао кад је видео резултате избора, одлучили су да га напумпају инфузијом и освежавају хладним облозима. Требало им је скоро сат времена да га подигну на ноге и опораве бар толико да одржи кратку конференцију. У комеморативној атмосфери, без уобичајеног шампањца, прасетине, гибанице и трубача, сви су са стрепњом чекали крај „прославе победе у Зајечару и Косјерићу“. Истовремено, сви су стрепели пред неминовним крајем, који им се ближи.

Ипак, пре него што стигне „енде“, Вучић ће наставити да лаже, вара, пљачка и уништава државу и народ.

На петој ванредној седници Народне скупштине, која је почела два дана после изборног фијаска у Зајечару и Косјерићу, међу 45 тачака дневног реда, нашли су се и закони о четири нова кредита.

Осим задужења од 1,9 милијарди евра код француских банака за куповину француских авиона и 300 милиона евра код НЛБ Комерцијалне банке за куповину земљишта од Ал Дахре за изградњу ауто-пута Београд-Зрењанин, Влада Србије је узела још два погубна зајма, намењена за наставак пљачке буџета. Од Међународне банке за обнову и развој узела је другу траншу кредита за „развојну политику зеленог раста“. Тај зајам од 153,7 милиона евра представља само једну кап у мору корупције у којој ће се удавити Србија.

Иза флоскуле о „развојној политици зеленог раста“ крије се комплексан пројекат, којим ће бити трајно уништена енергетска самосталност Србије. Примена те „развојне политике“ подразумева промену законске регулативе, која ће изазвати губитак више од 20.000 радних места. Пропорционално „зеленом расту“, Србија ће морати да смањује капацитете у термо-енергетском сектору. Осим ТЕНТ-а, без посла ће остати рудари у Колубари и Костолцу, као и у другим јавним предузећима, која се баве том и сличним делатностима.

Уместо да улаже у развој производног система, који већ сто година обезбеђује енергетску стабилност, напредњачка власт, уз овај кредит, намерава да узме још милијарду евра од америчких инвестиционих фондова. Тај новац биће уложен у изградњу ветропаркова, поља са соларним панелима и других обновљивих извора енергије. Према том плану, Србија ће домаћим и страним инвеститорима гарантовати повлашћену цену производње струје, али неће моћи да утиче на тржиште.

Другим речима, произвођачи ће добијати новац из буџета, а на тржишту ће струју продавати по ценама које сами одреде. Наравно, у складу са пратећим законима, напредњачки тајкуни неће имати обавезу да струју продају грађанима Србије, него било коме ко хоће да више плати. Осим тога, из државне касе биће плаћено одржавање и рециклирање производних система „зеленог раста“. С обзиром да је пројекат орочен на следећих 25 година, процењује се да ће Србија претпети штету од око 12 милијарди евра.

У интересу Вучићевих пословних домаћих и белосветских ортака биће промењен комплетан енергетски сектор, угашени или драстично смањени капацитети садашњих производних постројења, подељено на десетине хиљада отказа и, да све буде горе, кредите ће отплаћивати и следеће генерације.

По истом паразитском принципу, напредњачка власт је дала гаранције ОТП банци, Интеза банци и Поштанској штедионици за кредите од укупно 52,5 милиона евра Електродистрибуцији Србије за пројекте унапређења дистрибутивне мреже. Опет, грађани ће морати да отплаћују огромне кредите, које ће ЕДС уложити у инфраструктуру на којој ће профитирати фирме Вучићевих тајкуна.

– Сви знамо како изгледа рачун за струју. Међутим, не знамо које су све ставке наведене у њему. На пример, мали купци плаћају нешто што се назива „приступ систему за дистрибуцију“. Зашто то плаћамо и, најбитније, ко узима тај новац? Узима га фирма блиска организованом криминалу, блиска Звонку Веселиновићу. Зато следећи пут када платите струју, знајте да нисте платили само оно што сте потрошили, него сте платили и корупцију, платили сте Звонка, платили сте систем који не служи грађанима, већ мафији. И ЕПС и ЕДС су некада били стубови енергетске сигурности, а данас су стубови корупције – рекла је Јелена Спирић, народна посланица из Странке слободе и правде.

Електродистрибуција, као што каже Спирић, не наплаћује пренос електричне енергије преко сопствене фирме, већ преко независног оператера преносног система. Осим тога, предсник је уведен и у систем наплате рачуна. Наравно, и та фирма је повезана са Звонком Веселиновићем.

Рачуне за струју наплаћује предузеће Alta pay, која је тај посао добила без тендера. Пошто Електропривреда Србије не издваја податке о наплати, претпоставља се да фиксна провизија износи око 28,77 динара по рачуну.

Оснивач и апсолутни власник Alta pay-а је Давор Мацура. У оквиру Alta pay Group d.o.o, која је основана 2014, налазе се Алта холдинг, Алта банка, која је преузела бившу Јубмес банку, затим фирма за призводњу накита Алта голд, као и 4.200 мењачница и других платних сервиса широм Србије. Alta pay Group има већинско власништво и у грађевинској компанији Procoopac.

Мацура је власник и фирме Даница парк, која је градила виле Звонка Веселиновића и Милана Радоичића на Дедињу, вредних више од 5,6 милиона евра.

Осим преко грађевинских радова, Мацура је са Веселиновићем повезан и корупционашком афером, коју је раскринкао Александар Папић. Кад је одбачен из првог ешалона напредњачких оперативаца, Папић је Вучићу упутио писмо у коме је открио шему за прање више од 25 милиона евра на изградњи ауто-пута Рума-Шабац-Лозница. Вредност тог посла је износила 50 милиона евра, а Вучићеви сарадници су цену надували до 75 милиона евра. У подели „разлике“ учествовали су Синиша Мали, Небојша Стефановић, тадашњи директор Србија путева Дмитар Ђуровић, Звонко Веселиновић и Папић, који је посредовао у односима са менаџерима азербејџанске компаније Азвирт.

– У периоду од 2018. до средине 2019. године Мурат Туркоглује дао око осам милиона евра Дмитру Ђуровићу на руке. Када се испоставило да је Небојша радио то што је, Мурат је дошао код мене да видимо шта ћемо. Од тог момента сам почео да размишљам како би било најбоље да се помогне човеку, а успут, потпуно сам искрен, како и ја да зарадим нешто, јер ме Небојша у том тренутку оставио са 6,8 милиона евра дуга према банкама и добављачима. За тај дуг имао сам хипотеку на кућу у којој живим. Давор Мацура, власник Алфа банке, може да потврди да сам у том периоду узео за странку по Небојшином налогу. Испоставило се да је то лаж, да паре никада нису завршиле у странци, него у Небојшиним приватним џеповима – написао је Папић, који је нагласаио да о решењима проблема преговара са Звонком Веселиновићем и Синишом Малим.

Као што је, уз помоћ Малог, купио акције Јубмес банке, Давор Мацура је 2021. године купио ИМТ за само 70 милиона евра, што је било четири пута мање од тржишне вредности земљишта на коме се налази тај бивши југословенски гигант. Са већ изграђеним статусом „Вучићевог омиљеног бизнисмена“, Мацура је без тендера добио посао са Електропривредом Србије. Тај и други повезани послови омогућили су му да прошле године оствари профит од 2,2 милијарде динара, односно око 19 милиона евра.

Још веће приходе бележи Мацурин ортак Звонко Веселиновић. Уз зараде од по више стотина милиона евра кроз инфраструрне пројекте, Веселиновићеве фирме профитирају и у пословима са Електродистрибуцијом Србије. Још пре шест година, ЕДС је почела да узима кредите за одржавање и развој електричне мреже. За замену дрвених бандера бетонским намењено је укупно 350 милиона евра. У почетку тог пројекта, нови стубови су плаћани од 15.000 до 33.000 динара, у зависности од одређених спецификација. Данас они, са монтажом, коштају око 120.000 евра по комаду. Електропривреда Србије је посао дала фирми Звонка Веселиновића, а грађани ће добити прилику да годинама отплаћују кредите, који су узети за тај пројекат.

На срећу, стране банке и инвестициони фондови више не дају Влади Србије кредите за музичко-спортску изложбу ЕКСПО. Откад је под надстрешницом новосадске Железничке станице извршено масовно убиство, Влада није успела да закључи ниједан уговор о кредитирању пројекта ЕКСПО.

– Са планом за изградњу Националног стадиона у Сурчину касни се четири месеца. Ето, блокадери су успели да блокирају развој Србије – рекао је недавно Вучић, резигниран што му измиче шанса да приграби неколико милијарди евра на непотребним и прескупим пројектима као што су ЕКСПО и Национални фудбалски стадион.

Кредите за ЕКСПО не дају чак ни кинеске банке и фондови. Кинези не дају новац, али зато од Србије узимају злато, бакар и остале руде. Гувернерка Народне банке Србије, Јоргованка Табаковић, пре неколико дана се похвалила да „први пут у својој историји Србија има више од 50 тона злата“, кинеска компанија ЗиЂин припрема почетак експлоатације злата у новооткривеном налазишту Малка Голаја, које је удаљено седам километара од рудника Чукари Пеки. Кинези су проценили да се на тој локацији налази око 92 тоне злата и три милиона тона бакра. Кад то изваде, однеће у Кину, а Србији ће платити рудну ренту од три одсто.

ЗиЂин је ангажован око још једног налазишта злата, које је откривено на планини Рогозна код Новог Пазара. Истраживања, која је спровела аустралијска компанија  Strickland Metals у сарадњи са српском фирмом Zlatna Reka Resources, која поседује четири лиценце за површину од укупно 184 квадратна километра, открила су богата налазишта злата.

Први резултати показују да се на локацијама Шанац, Међеновац и Градина налазе жиле са око 5,4 милиона унци еквивалента злата (AuEq). Ове године требало би да се обави бушење на још шест квадратних километара, у реону села Котлови и Језерска Река. Процењује се да се на Рогозли налазе ресурси од око 150 тона злата, чија вредност може да достигне 11 милијарди евра. Ако коначне анализе потврде процене, направљене на основу до сада изведених радова, то налазиште би могло да буде једно од највећих златних поља у Европи. С обзиром на тај потенцијал, логично је што ЗиЂин намерава да га преузме, обезбеди израду експлоатацијске студије и свега осталог што је потребно за добијање дозвола за отварање рудника. Зато је кинеска компанија већ почела преговоре о преузимању фирме Златна Река.

Званични власник Zlatna Reka Resources d.o.o. је тренутно британска фирма Betoota Holdings Ltd, која је повезана са инвестиционим фондом Ibaera Capital Fund GP Ltd са седиштем на Кајманским острвима. Аустралијска компанија Strickland Metals је, у складу са уговором, преузела права на лиценце Златне Реке, али власничка структура је остала иста, тако да ЗиЂин преговара са Betoota Holdings Ltd. Како год да се заврше преговори, ко год буде експлоатисао злато, Србија ће, у замену за злато вредно 11 милијарди евра, добити тек стотинак милиона евра на основу рудне ренте, а нема сумње да и Вучић планира да се угради у тај посао и да, по обичају, узме масну провизију.

Пошто у Београду, засад, нису откривена рудна налазишта, градоначелник Александар Шапић на другачији начин тражи своје златне жиле. Једну такву је нашао у турској компанији Бозанкаја, од које је прошле године купио 25 трамваја. Међутим, као и у свим другим Шапићевим пословима и овај је одмах запео.

Град Београд је прошле године спровео јавну набавку нових трамваја. Тендерски услови су били прилагођени турској Бозанкаји, а цена корумпираним учесницима у тој трансакцији. Београд је пристао да плати 67,3 милиона евра, односно 2,7 милиона евра по трамвају. За исти новац могло је да се купи 10 трамваја истих карактеристика.

Међутим, пошто је са Турцима направљен договор о подели новца из београдског буџета, купљени су њихови трамваји чије техничке спецификације не одговарају београдској мрежи. Возила Бозонкаје су преширока (2,3 метра) за шине, што се видело пре неколико дана приликом тест-вожње првог трамваја који је изручен. Већ у првој вожњи оштећени су мигавац и спољна камера, јер возило није могло да безбедно прође раскрснице Немањине улице и Савског трга, као и Београдске улице и Булевара краља Александра. Пошто није могуће мењати, тј. сужавати конструкцију трамваја, град ће на одређеним локацијама морати да прилагођава шинску мрежу.

Ипак, Шапић има већих брига око другог посла са истом турском компанијом. Десетак дана пре него што је тестирано прво Бозанкајино возило, Град Београд је 28. априла поништио тендер за куповину још сто трамваја. Иако су тендерски услови били као преписани из каталога турске фирме, обустављена је њихова набавка, четири пута уноснија од прве. Градска управа је саопштила да је тендер поништен из „техничких разлога“. С друге стране, опозициони одборници у београдској Скупштини тврде да су Турци одустали од посла јер су незадовољни поделом плена.

Према тим изворима, током прве трансакције разлика између договорене и реалне цене, 12,5 милиона евра, уплаћено је на рачун једне швајцарске фирме. Међу оснивачима те фирме налази се и Остоја Мијаиловић, чачански бизнисмен и припадник Вучићеве дворске свите. Швајцарска фирма је „заборавила“ да Турцима исплати њихов део, па су они одустали од учешћа на другом тендеру.

Кад је схватио да Турке не може тек тако да заврне за провизију, Шапић, за разлику од Вучића, није пао у несвест. Он пада само кад га нокаутира Денис Шефик. Добро, Веља Илић прича да Шапић пада и у другим приликама, али та тема има више везе са приватним емотивно-сексуалним склоностима, него са коруптивним комбинацијама.

Шапић не крије незадовољство стањем на политичкој сцени. Почетком студентских блокада и грађанских протеста, као и други напредњаци, претио је насиљем. Као и Вучић, надао се да ће претњама и батинама растерати људе са улица, па ће моћи да по седми пут реновинара саобраћајнице око Трга Републике, Трг Николе Пашића и остале локације на којима се врше непотребни и прескупи радови. Сад му бизнис кваре и напредњаци, па кука због Ћациленда. Тужан што му време истиче, а посао трпи, Шапић се жали што га „једни вређају, а други игноришу“.

Но, и он игнорише здрав разум, па и даље издваја огроман новац из градског буџета за Јавно комунално предузеће Београдски метро и воз. Предузеће, основано у октобру 2018. године, данас има 81. радника, који добијају просечну плату од 371.727 динара. На руководећим местима се налазе Часлав Митровић, професор аеронауке и ваздухопловства на Машинском факултету, и Андреја Младеновић, професор камелеонства и прелетања на катедри Коштуничиних алавих амиша. На нерад тог предузећа потрошено је више од пет милиона евра, а од метроа остале су само лажи Горана Весића и Синише Малог, плус две путне карте, које су током изборне кампање 2018. показивали Горан Грбовић и Аја Јунг.

Као Немци 1944, и Вучић у повлачењу покушава да нанесе што већу штету Србији. Он је чак и успешнији. Учитељ Миладин Зарић спречио је Немце да сруше Стари железнички мост, а Вучић и Шапић су тек сада завршили њихов посао. Ипак, то не мења чињеницу да је напредњачки картел већ готов. Тај процес је добио замах пре годину и по дана, кад је СНС изгубио изборе у Београду и Нишу. Већина Београђана и Нишлија гласала је против Вучића и његових саучесника, али преварили су их лажни опозиционари.

Напредњачка владавина Београдом је настављена захваљујући Бранимиру Несторовићу, а Нишом због преваре др Драгана Милића. Сличан сценарио примењен је сада у Зајечару и Косјерићу, где су тзв. опозициони контролори потписивали записнике у којима су очигледно фалсификовани резултати гласања. Ипак, и такви резултати су престравили Вучића и остале напредњачке врховнике.

– Под оваквим условима више нећемо расписивати изборе – изјавио је Милош Вучевић, председник СНС, оно што мисли Вучић.

Наци-ћаци су свесни да ће бити поражени на првим следећим изборима, кад год они били одржани. Тај изборни дан биће за Вучића оно што је за Хитлера био 30. април 1945, кад је себи прекратио муке. За Вучића, а и за Србију, било би добро да напредњачки фирер жив и бар донекле здрав прегрми пад с власти, па да у поштеном судском поступку одговара за сва зла, која је извршио над државом и народом.

Извор: Магазин Таблоид

Ознаке: адолф хитлер, Александар Вучић, избори