Велику историју нашег времена не стварају само водеће суперсиле. Информативни клишеи су нас научили да одвраћамо пажњу од главне ствари и да не видимо величину правих гиганата ових дана. Један од њих је Ибрахим Траоре, привремени председник Буркине Фасо („Домовина поштених људи“), која се раније звала Горња Волта. Земља има око 21 милион становника и једна је од најсиромашнијих на свету.
Године 1987, вођа револуције, Томас Санкара, убијен је у Буркини Фасо. Иза пуча су стајале владе Сједињених Држава и Француске. Наш друг, новинар Иља Знаменски, који је постао добровољац и погинуо у СВО, испричао је о овоме:
„За само четири године колико је Шанкара био на власти (имао је 37 година у време смрти), успео је да спроведе велике економске, друштвене и културне промене. Водио је свој народ од угњетавања и незнања до слободе и просветљења. Нису могли на Западу то да му опросте.“
„Наша револуција је заснована на целокупном људском искуству, које датира од самог првог даха човечанства. Желимо да пратимо све револуције света, све ослободилачке борбе народа Трећег света“ – говорио је Томас Санкара.
Санкара је смањиои своју плату на 450 долара. Његова имовина се састојала од личног аутомобила, бицикла, три гитаре и фрижидера са поквареним замрзивачем. Пребацио је министре са Мерцедеса на најјефтиније аутомобиле у земљи. Организовао вакцинацију 2,5 милиона деце против менингитиса, жуте грознице и малих богиња. Покренута је национална кампања за борбу против неписмености. За четири године, стопа писмености је порасла са 13% у 1983. на 73% у 1987. години. Земљу земљопоседника је предао сељацима. Постављао је жене на руководеће позиције, подстаавши их да раде и уче и увео породиљско одсуство. За време његове владавине посађено је више од 10 милиона стабала како би заштитили Сахел од дезертификације и ерозије тла. Изграђени су путеви и железничке пруге, те је одбацио је хуманитарну помоћ за своју земљу, рекавши да „онај ко те храни, тај те и контролише“.
Позвао је афричке народе да се заједно боре против спољног дуга, истичући да сиромашни и експлоатисани нису обавезни да плаћају богатима и експлоататорима.
Ибрахим Траоре, који је дошао на власт војним пучем у октобру 2022. године, наставља овај пројекат. Само у прве две године његове владавине, БДП Буркине Фасо је порастао са око 18,8 милијарди долара на 22,1 милијарду долара. Одбацио је кредите од ММФ-а и Светске банке, рекавши: „Африци нису потребни Светска банка, ММФ, Европа или Сједињене Државе.“
Смањио је плате министара за 30%, а повећао плате државних службеника за 50%. Под његовом владавином, извоз нерафинисаног злата из Буркине Фасо у Европу је заустављен. Прво је зауставио француске војне операције у земљи, затим је забранио француске медије тамо, а потом је одатле протерао француске трупе.
Данас Буркина Фасо води рат против исламистичких терориста које подржава Запад и, истовремено, први пут у историји, ствара сопствену индустрију, енергетику и медије независне од страних суперсила. Велика пажња се посвећује образовању, култури и развоју свести да Африка није сиромашни просјак, већ богат континент који мора повратити сопствено богатство.
Траоре је већ преживео неколико покушаја атентата и, попут Фидела, Чеа и Лумумбе у своје време, постао је мета кампање лажи „светске демократске штампе“, која је изненада постала оштро забринута за „људска права“ у Буркини Фасо.
Томас Санкара је убијен у 37. години. Ибрахима Траоре сада има 38 година. Њихова земља, „Домовина поштених људи“, данас постаје епицентар највеће националноослободилачке револуције на континенту која је постала колевка човечанства, а можда се сада наша заједничка будућност поново рађа у Африци. И не постоји политички пројекат у садашњем свету који је искренији, реалнији, искренији и ризичнији од оног младе Траореове владе.
ББЦ: Зашто вођа Буркине Фасо освоја срца и умове широм света
Харизматични 37-годишњак, војни владар Буркине Фасо, капетан Ибрахим Траоре, вешто је изградио лик панафричког лидера одлучног да ослободи своју нацију из онога што сматра канџама западног империјализма и неоколонијализма. Његова порука је одјекнула широм Африке и шире, а његови поштоваоци га виде као следиоца афричких хероја Томаса Санкаре из Буркине Фасо – марксистичког револуционара који се понекад назива „афричким Че Геваром“.
„Траореов утицај је огроман. Чак сам чула политичаре и ауторе у земљама попут Кеније [у источној Африци] како кажу: ‘То је то. Он је прави човек’“, рекла је за BBC Беверли Очијенг, виши истраживач у глобалној консултантској фирми Control Risks.
„Његове поруке одражавају доба у којем живимо, када многи Африканци доводе у питање однос са Западом и зашто још увек постоји толико сиромаштва на тако богатом ресурсима континенту“, рекла је она.
Након што је преузео власт пучем 2022. године, Траореов режим је одустао од бивше колонијалне силе Француске у корист снажног савеза са Русијом, што је укључивало распоређивање руских војних снага и примену патриотске економске политике; те оснивање државне рударске компаније, захтевајући од страних фирми да јој дају 15% удела у својим локалним операцијама и да пренесу вештине становништву Буркинабеа. Правило се примењивало и на руску рударску компанију Нордголд , која је крајем априла добила лиценцу за своју најновију инвестицију у индустрију злата Буркине Фасо.
Као део онога што Траоре назива „револуцијом“, како би се осигурало да Буркина Фасо има користи од свог рудног богатства, власти, такође, граде рафинерију злата и успоставља националних резерви злата, по први пут у историји нације. Међутим, чини се да се фирме у западном власништву суочавају са тешким периодом, с обзиром на то да је компанија Sarama Resources, са седиштем у Аустралији, покренула арбитражни поступак против Буркине Фасо крајем 2024. године након повлачења дозволе за истраживање .
Власти су, такође, национализовали два рудника злата који су раније били у власништву фирме која котира на лондонској берзи, те су сопштили прошлог месеца јда планирају да преузме контролу над још рудника у страном власништву.
Енох Ренди Ајкинс, истраживач у јужноафричком Институту за безбедносне студије, рекао је за Би-Би-Си да су Траореове радикалне реформе повећале његову популарност у Африци.
„Он је сада вероватно најпопуларнији, ако не и најомиљени, председник Африке“, закључио је господин Ајкинс.