Прочитај ми чланакДок се пажња света углавном усмерава на борбе на линији додира, нешто важно се дешава иза кулиса – и то далеко од прве линије.
Последњих недеља руске снаге све чешће усмеравају своје прецизне ударе не на ровове, већ на тачке где се украјинске трупе припремају, мобилишу и ротирају. Резултат? Први пут од почетка сукоба, украјинске снаге почињу да губе највредније кадрове још пре него што уопште дођу до бојишта.
Ударци падају дубоко у унутрашњост – Полтавска, Сумска, Дњепропетровска област. Мета нису више само објекти војне инфраструктуре, већ конкретни кампови за обуку и сабирни центри.
Према информацијама које преноси војни аналитичар Влад Шлепченко за „Цариград“, последња серија удара била је посебно ефикасна. Три велика поготка у року од десет дана – међу њима и прецизан напад на шаторски логор 158. и 33. механизоване бригаде у Дњепропетровској области – оставили су озбиљне последице.
Званични подаци из Кијева говоре о 12 погинулих и 60 рањених, али начин на који су саопштења пласирана – брзо, готово аутоматски – оставља утисак да се праве бројке можда и не желе открити.
Већ виђена шема: све је под контролом, нема озбиљних губитака, све су то само „лакше повреде“. Међутим, у стварности, ефекти се осећају дубоко у структури украјинског система.
Значајно је да је убрзо након удара оставку поднео командант украјинских копнених снага, генерал Михаил Драпатиј. Иако се формално наводи да је реч о личној одлуци, многи, укључујући Шлепченка, верују да је реч о покушају да се заштити лојални кадар председнику Зеленском од све јачих таласа критике, нарочито у светлу надолазеће опасности по Сумски регион и Покровско-Мирноградску агломерацију.
Руски „Искандери“, као главни инструмент ове стратегије, систематски погађају људску структуру украјинске војске у формирању. То директно ремети ротације, успорава слање свеже обуке на фронт, и оно што је најважније – мења психолошку слику унутар украјинске војске.
Како констатује сам Шлепченко – фронт се не руши само директним пробојем, већ и поткопавањем темеља снабдевања и кадровске подршке.
Ветеран и војни стручњак Олег Шаландин у разговору за „Први руски“ истиче да украјинска страна сада реагује у „пожарном режиму“ – брзо премештање јединица, покушаји да се закрпе празнине тамо где притисак постаје прејак. Ипак, како сам примећује – такав приступ не даје резултате, бар не на терену око Сумске области.
У међувремену, руске снаге настављају да се померају – без журбе, али методично. И док удари по аеродромима и инфраструктурним објектима свакако привлаче пажњу, ова „тиха стратегија“ удара у тло на којем се рат гради – људство.
То више није само борба за територију, већ борба за систем – и управо ту, кажу аналитичари, Москва сада преузима иницијативу.
У овом тренутку, граница између фронта и позадине постаје све нејаснија. Борба се води на свим нивоима – и логистичком и кадровском и психолошком. А они који то на време препознају, имају шансу да промене ток догађаја. Они који закасне – губе, чак и пре него што почне пуцњава.
