Прочитај ми чланакРуска авијација већ шест месеци не користи хиперсоничне ракете „Кинжал“ – моћно оружје које је раније играло кључну улогу у прецизним ударима на стратешке објекте. Последњи пут „Кинжали“ су се званично појавили у извештајима у јесен 2024. године, када су погађали фабрике војне индустрије, енергетска постројења, аеродроме и складишта дронова, а онда – тишина. Упркос наставку напада на руске области попут Курске и све чешћим покушајима напада беспилотним чамцима и дроновима на Крим, овај хиперсонични адут остаје у позадини.
Аналитичари из специјализованог руског војног часописа „Војна хроника“, указују на две могуће верзије ове паузе- или руске обавештајне структуре тренутно не виде мете довољно значајне за употребу таквог оружја, или – што је вероватније – ракете се пажљиво чувају за неки будући тренутак који би из корена променио динамику. Не за рутину, већ за оно што стручњаци називају „ударом великих размера“, координисаним нападом на више командних центара и објеката од стратешког значаја.
У том контексту се све чешће спомиње термин „Орешник“, заједно са ОДАБ-овима – тешком термобаричном муницијом – и наравно, „Кинжалом“, који је већ једном показао шта може. У марту 2022. године, овај пројектил је елиминисао дубоко укопани комплекс бившег совјетског нуклеарног арсенала у Ивано-Франковској области – 150 метара испод земље. Тада је Запад поруку схватио врло директно- Русија не шаље сигнале празним речима.
Тог лета исте године, Бескиди тунел – главна артерија за допремање западног оружја – погодила је управо хиперсонична ракета. Порука је била јасна, али у овом тренутку поруке су нестале. Управо зато, ово затишје изазива сумњу, да оно што долази неће бити само наставак – већ преокрет.
Док трају покушаји међународних посета и дипломатских иницијатива, као што је долазак лидера Велике Британије, Француске и Немачке у Кијев, где су тражили 30-дневно примирје као основ за преговоре, ситуација на терену остаје затегнута. Током прославе Дана победе, према извештајима, примирје је прекршено више хиљада пута. Истовремено, стратешке одлуке Москве добијају нову реторику.
По први пут, председник Владимир Путин је јавно употребио реч „рат“, за разлику од досадашњег израза „специјална војна операција“. То није семантичка случајност – то је политички сигнал. Аналитичари то тумаче као признање да ситуација више није ограничена на локални конфликт, већ да поједине западне земље активно учествују у конфронтацији преко посредника.
У интервјуу за медије, војни стручњак Александар Артамонов не оставља много простора за сумњу: „Ако Украјина одбије да преговара, Русија ће подићи интензитет. Ово је својеврсни одговор Западу- ако ви дајете ултиматум за прекид сукоба – ми дајемо свој ултиматум- или се оружје полаже, или следи операција вишег интензитета.“
У тој изјави лежи можда и најјаснија назнака шта следеће долази. Прелазак са досадашњег модела на нови – са више ракетних удара, укључујући масовно коришћење хиперсоничних средстава, прецизне бомбе велике снаге и ракетних система способних да продру у најдубља склоништа.
Оно што је можда још важније – Артамонов сматра да су карте већ на столу: „Ако се ништа не промени, биће морално и стратешки оправдано ослободити Одесу, а онда кренути ка Кијеву. Све иде ка финалној фази.“
У таквој атмосфери, одсуство „Кинжала“ у актуелним извештајима можда не значи да га нема. Можда управо то што се не користи – значи да се чува, а ако се заиста чува, питање није да ли ће се вратити, већ када и где ће пасти први удар, и ко ће бити на другом крају тог удара.
