Pročitaj mi članakFestival Egzit nastao je kad je Miloševićeva autokratija bila u završnoj fazi - i mogao bi da nestane s Vučićevom autokratijom, piše Frankfurter algemajne cajtung u tekstu pod naslovom "Poreski novac za ubicu".
Музички фестивал Егзит у Новом Саду могао би ускоро да постане историја – барем у Србији, пише немачки лист, а преноси Дојче веле.
– Српска држава предузима мере против тог великог догађаја откако је њено руководство заузело став против све аутократскије владавине председника Александра Вучића. А слична је ситуација и за издаваче, позоришта и друге институције културе које, према мишљењу оних на власти, представљају погрешну политичку линију – пише овај немачки лист.
– Случај фестивала Егзит је, међутим, најпознатији – и вероватно би могао да буде и финансијски најзначајнији – оцењује се у тексту који потписује новинар Михаел Мартенс.
Он притом објашњава да више од шездесет одсто посетилаца фестивала долази из иностранства.
– То значи да се много новца слива у касу другог највећег града у Србији.
Према мишљењу аутора, од економске штете већи би могао да буде губитак угледа за Србију. У чланку се подсећа да је фестивал, на којем сваког јула наступа стотине уметника и бендова, добио бројне међународне награде и у Србију довео како перспективне аутсајдере, тако и етаблирана имена из попа, рока, панка, техна и других музичких стилова.
Година 2000. када је основан Егзит, била је, како пише лист из Франкфурта, „последња година владавине српског аутократе и ратног хушкача Слободана Милошевића, чији је министар пропаганде једно време био млади Вучић“.
– Неколико месеци пре Милошевићевог свргавања 5. октобра 2000, када је постојала нада да ће доћи крај његовој паралишућој владавини, иако то још није било на видику, побуњени млади људи основали су фестивал чије је име било програмско. „Излаз“ (Еxit) је требало да означи излазак Србије из времена рата, национализма, изолације, корупције, манипулисаног медијског извештавања и економског пада – наводи се у тексту.
Овогодишњи 25. фестивал посвећен је тим почецима, наводи се.
– Под мотом „State of exit“ (Држава изласка), организатори кажу да је циљ догађаја да обележи његово порекло као „студентског покрета за демократију и слободу“ 2000. године. С обзиром на масовне протесте против Вучићеве владавине који трају месецима, то је све, само не ретроспективни слоган.
У данашњој Србији, пише немачки лист, „генерација деце оних који су пре четврт века изашли на улице против Милошевића сада се буни против Вучића. Он је потпуно поткопао демократију у земљи, која је функционисала прилично добро пре његовог доласка на власт пре више од деценије“.
Образац је јасан
Солидарност са студентима има своју цену: држава је повукла подршку фестивалу. У чланку се преноси упозорење тима Егзита: Сасвим је могуће „да ће фестивал бити премештен у другу земљу почев од следеће године због овог недемократског притиска“.
Али, пример фестивала у Новом Саду, како наводи аутор, само један од многих. Он указује и на пример издавачке куће „Академска књига“ из Новог Сада:
– Издавач је подржао студентске протесте на Фејсбуку, а такође објављује књиге српских академика који критикују владу. Издавачу Бори Бабићу сада је за то стигао рачун: његови захтеви за финансирање књижевних пројеката су одбијени.
– Не мора свако смањење финансирања да буде политичка казнена мера (власти као разлог наводе недостатак средстава), али је образац јасан: институцијама културе које су показале солидарност с протестима ускраћено је државно финансирање. Примају их глумци блиски влади – пише франкфуртски лист.
„Порески новац за убицу“
Истовремено, у чланку се наводи и оно чему држава даје подршку: издањима књига Милорада Улемека.
– Вишеструки убица који је осуђен на четрдесет година затвора и који је, као главна фигура у српском подземљу, такође планирао и вршио наручена убиства, Улемек је био покретачка снага иза атентата на српског премијера Зорана Ђинђића 2003. године – пише немачки лист.
– Док је био у затвору, развио је скрибоманске склоности. Дистрибуција његових књига, прожетих национализмом и патетиком, с насловима попут „Гвоздени ров“ и „За част и славу“, у данашњој Србији се финансира новцем пореских обвезника. Владини програм набавке за библиотеке укључује девет наслова тог плодног вишеструког убице. То илуструје погоршање политичке стварности у Србији – оцењује аутор и закључује:
– Уколико би Егзит напустио Нови Сад (вероватно постоји много градова у југоисточној Европи који би се радо понудили као алтернативна локација), то би имало историјску последицу: фестивал је настао када је Милошевићева аутократија била у својој завршној фази – и могао би да нестане с Вучићевом аутократијом.
